Dimo je moj prijatelj koji povremeno voli da ode u Skoplje i tamo se sastane sa svojim starim ortacima od kojih niko profesionalno ne radi nista vezano za muziku. Oni su samo muzicki fanovi koji vole ponekad i da zasviraju.

Evo kako to zvuci kada se sastanu stari drugari i totalno iz prve, bezpretenciozno odsviraju stvar koju "svi znaju" za njihovu dusu.

Meni je ovo vrh vrhova. Ono, bas sam ponosan na ortaka =)

edit

edit

Pred očima anestezirane javnosti obavlja se treći krug prodaje tzv. demokratske Srbije. SPS i SNS, koje su formirale vlast zahvaljujući Tadiću i DS koaliciji, izgleda da su napravile aranžman i sa Draganom Đilasom.

Iako vladajuća garnitura "zbog volje naroda" najavljuje raskidanje koalicija sa DS u gradovima gde su formirali vlast, predstavnici SPS, SNS, čak i Dinkić, istovremeno svuda poručuju da nema razloga da raskidaju saradnju sa Đilasom u Beogradu i da ga smene sa mesta gradonačelnika. Hvale ga gde god stignu.

Zašto je Dragan Đilas prihvatljiv vladajućoj garnituri kao partner, a njegova stranka nije, i kakva je dugoročna kombinacija sadašnje vlasti i Đilasa u pitanju, ostaje da se pokaže.

Samoca. Moje verni pratilac na svim putovanjima. Kada god pomislim da sam je se otarasio uvek zakuca na vrata. Uglavnom nocu, dok se u snovima setam po omiljenom Belom Gradu ona zakuca necujno i usunja se na prazno mesto pored mene u krevetu i udje u snove. Odjednom je Beli Grad prazan, moj korak je usamljen a ruka iz dlana je isparila. Biti sam, fizicki i psihicki je meni najveca kazna za sve lose sto sam ikada uradio. Od karme se ipak ne moze pobeci.

Mrak. Ni bele noci Sibira ne osvetljavaju mracne dane provedene u Gradu duhova. Okruzen svojom senkom koja me prati uvek, imam osecaj da me sunce zaobilazi. Moje lepo sunce koje mi se uvuklo pod kozu jos u Dalmaciji, i nastavilo da me prati sve do tropskih krajeva Jugoistocne Azije, sada me ne greje.

Neki dan na Novom Beogradu uslikavam fotke oko Fontane, gledam okolo i mislim o tome da je taj urbanizam smišljen i nastao u vreme dok je stolovao Drug, za koga se govori da je bio diktator i nenaklonjen nekim građanima Juge po nacionalnoj ali i političkoj osnovi. Začeta je i izgrađena prihvatljiva, moderna urbanistička vizija Novog Beograda, nastala u vreme posle rata u pokušaju stvaranja novog društva. Nije, naravno, Novi Beograd bio njegova lična kreacija, strvarali su je sa neopisanim entuzijazmom i željom za novim formama i urbanim konceptom, primerenim postrevolucionarnom periodu, mnogi arhitekti. Sasvim neuobičajeno za vođe sa epitetom diktatora, Drug je ponuđenu viziju grada na konceptu moderne prihvatio, promovisao je i dao befel da se zovu geometri, zidari, drugi majstori i naravno narod, akcijaši jer bez tog krema torta ne bi valjala.

Will London Really Erase Banksy's New Olympics Art?

Kradem Mirelinu ideju ali znam da se ona neće naljutiti na mene.

Iz obilja Zen priča i priča o Zenu, nudim vam nekoliko, koje su srcu, duši i umu mojem drage:

ŠOLJA ČAJA

Nan-ina, japanskog učitelja Zena u periodu Meiđi (razdoblje tz prosvetiteljstva), posetio je jednog dana neki profesor univerziteta koji je želeo da se kod njega raspita o Zenu.

Nan-in je poslužio čaj. Napunivši šolju svom gostu, nastavio je da sipa.

 Nisam ja o svemu tome imao pojma te '76. kad sam prvi put postao svestan neke ''Olimpijade''.Ćale je krečio kuhinju a ja sam na tranzistoru slušao kako gubimo od ''Žabara'' 16 razlike na poluvremenu.Naravno, u basketu.

vesti online

Prvo što mi je palo na pamet pročitavši da „umetnost MORA biti patriotska“ je to da je sasvim sumanuto davati direktive i kalupiti umetnost na bilo koji način. Jednostavno je neizvodljivo, osim verovatno u institucijama pod šapom Ministarstva. Pogrešno je jedan tako širok pojam kao što je umetnost posmatrati tako usko i lokalno, ma koliko jedno društvo imalo dugu i bogatu tradiciju iza sebe. Gore izrečeno Moranje takođe predstavlja svojevrsno zatvaranje i okretanje leđa brojnim manjinskim nacionima koji žive u našoj zemlji, a usled čije kulture je Srbija samo bogatija.

Raskalašna haotičnost sa jakim mirisom agresivnosti uz blagu raspalost svega je prva stvar koju osetiš kad ulaziš u Srbiju. I nedostatak istog kad predješ njene granice. Čim je napustiš osetiš da se okolina promenila, da su sitnice drugačije i to strašno krene da bode oči, pa izazove neku potmulu tugu, setu, šta li je, o kojoj sa saputnicima ne pričaš jer je svima vidljivo, jasni i neprijatno. Jasno je da živiš u društvu koje nije stanju sebe da organizuje, da se pribere i privede minimumu životne pristojnosti, da je sve što vidiš samo imitacija civilizovanog društva, od pretankog autoputa ulegnutog od kamionskih guma do pogrešno shvaćenih sloboda i demokratije.

Životni ispit

Sve će biti jasno već nakon onih famoznih "100 dana" nove Vlade Srbije. Ako jedna od prvih mera Ivice Dačića bude ukidanje svih službenih automobila za državne funkcionere, sa javnom preporukom da koriste gradski prevoz, tj. BUS PLUS sistem, ili svoje automobile za dolazak na posao, ponadaću se da se ipak radi o životnom ispitu.

A kada već govorimo o životu, on je pre dvadesetak godina, uoči tzv. događanja naroda u režiji Dačićevog idola i poslodavca Slobodana Miloševića, već položio neke ispite.

Za mene su Olimpijske igre najveće dostignuće civilizacije (ili bar tu negde ;)).

Istorijski gledano, OI su izumeli Stari Srbi 776. pne, a par decenija kasnije (753.) su već bili zauzeti izgradnjom Romskih naselja, ali to prevazilazi okvire ovog teksta... Četvorogodišnji olimpijski ciklusi su praktikovani dvanaest vekova, a od 1896. su ponovo uspostavnjeni.

Danas počinju 30. moderne OI

Mnogi misle da igre počinju u petak (u 20:12h po lokalnom vremenu), ali tada je „samo“ svečano otvaranje – to obožavam, naročito defile sportista (ostalo mi još od kad sam bio klinac).

Iako su ovo zvanično 30. OI, ustvari su 27. (3 nisu održane zbog I i II svetskog rata).

I treća kontradikcija je da OI 2012. ne počinju uopšte u Londonu, nego 200-ak km zapadno – u Kardifu na stadionu Milenium fudbalskom utakmicom između ženskih reprezentacije domaćina (Velike Britanije) i Novog Zelanda u 16h po lokalnom vremenu.

For it shows things that were, and things that are, things that yet may be. But which it is that he sees, even the wisest cannot always tell.

                                                                                                                                                 Galadriela

Ima prijateljstava na prvi pogled, na prvi pozdrav, prvu razmenjenu reč i pogled. Ima i onih  za koje je izgledalo da ih nikada biti neće.

I ranije sam pisao o zulumu koji je naša država nametnula svim građanima bez obzira na versku pripadnost da plaćamo izgradnju hrama jednoj lopovskoj organizaciji zvanoj Srpska pravoslavna crkva. Opet imam potrebu da o tome pišem i pomognem ljudima koji imaju nelagodu kad im u pošti zalepe ovu doplatnu markicu i otmu 10 dinara. Mojoj organizaciji, Gej lezbejskom info centru, Srpska pravoslavna crkva je do sada otela nekoliko hiljada dinara.

Obratio sam se Pošti Srbije sa pitanjem da iz ličnih razloga ne želim da plaćam doplatnu markicu za Hram Svetog Save i da li postoji način da to izbegnem. Stigao je odgovor: