Autor: Rodoljub Šabić

Danas me je obraćanje nekoliko novinara, doduše, bar za sada, samo neformalno, suočilo sa dve, moglo bi se reći, prilično bizarne vesti iz, odnosno u vezi „elektronskog sveta“.

Prva vest je stvarno vest, datira bukvalno od juče. Reč je o tome da je policija otkrila i 30. jula uhapsila A.K. iz Čačka kao narko dilera, organizatora mreže preprodavaca droge. Za prilike u kojima živimo, vest o hapšenju narko dilera, na žalost, nije ništa spektakularno, pre bi se reklo da je uobičajeno. Ono što vest čini bizarnom je to da je uhapšeni dilersku mrežu „napravio“ iz zatvora. Doduše, iz kućnog zatvora, zatvora koji je izdržavao u sopstvenoj kući snabdeven tzv. elektronskom narukvicom.

Uzaludnost mog boravka na ovoj planeti bila je očigledna. Slaveći trideset i neki rođendan spoznao sam da svako moje dotadašnje viđenje sveta predstavlja samo puku maštu. Pokušavajući da shvatim pravi smisao mog postojanja, ostajao sam bez odgovora. Sve je moglo bez mene i sve je moglo sa mnom. Svemu i svakome je bilo svejedno da li ja postojim. Onda sam krenuo auto-putem. Krenuo sam i rešio da ne stanem. Obučen krajnje obično, svakodnevno, zaputio sam se, pitaj boga kuda.

Činjenica je da su DS-u došli glave mangupi u njenim redovima ali je pitanje šta bi ostalo ako otera toliko mangupa, a moraće ili je neće biti.

Još u aprilu 2009.godine napisao sam da DS kao najveća i vodeća stranka mora da učini mnogo više da se država upristoji, a i ona sama, jer konformizam i demagogija mogu samo kratkoročno da koristiti, a onda prelaze u samodestrukciju.,a odsustvo jasnog profila i energičnijeg delovanja  šteti ne samo drušvu nego i samoj stranki.

Eto, samo da ne bude da više puta nije dobronamerno rečeno, ali nisu slušali, znali su bolje i onda neka im niko ne bude kriv jer su sami krivi, a znaju oni dobro međusobno ko je šta radio i koliko je doprineo stanju u kome se DS našla.

Arhitektura, ovde oko nas, u samotraženju sopstvenog izraza, drugačijeg od onog pre, dostigla je evropski standard, pre svega kao repetitivni dizajn. Bez uopštavanja događanja u izgradnji grada moguće je reći da se nije dogodio poseban pomak unapred u nalaženju autentičnog arhitektonskog iskaza. U prvom planu je i dalje samo forma kao prevashodni izazov.

Nije to produkt ovog trenutka ili bliske prošlosti, traje već nekoliko decenija, ne samo u Beogradu, planetrana je to pojava a lokalni arhitekti su prilježni sledbenici trudeći se da budu učesnici u kvazi spektaklu sa ciljem da individualizuju svoj projekat ne bi li bio uočen u produkciji, uslov je da izgleda drugačije, čak nasuprot logici ili zemljinoj teži,  ponekad.

9-23. juli 2012

 I -- Tamo gde se rodio Čehov

Šolohovljev Tihi Don sam čitala davno, još u gimnazijskim danima, i teško da bih sad bila u stanju da se prisetim bilo čega osim okosnice glavne radnje, ali zbog te knjige prati me osećaj nečeg veoma velikog i važnog u vezi sa Rostovom na Donu. Sve mi se čini da tamo treba, da naprosto mora da mi se desi nešto sasvim posebno.

               Paaaa, sad... Jasno je napisala: ,, naslov treba tako ma kako tebi to izgledalo ''. Poznajete je, i njenu čuvenu terijersku narav. Šta mi je drugo preostalo do da poslušam zilikaku ( ovo nije link )?

Danas je dan kada jedna porodica može radovati, a sa njom i 10 miliona nas. Danas Ivana pokušava da ponovi uspeh svog oca Gorana i "ubije" olimpijsku medalju. Zaboleće me prsti od vračanja.



Porodica Maksimović je jedna od najbrojnijih u londonskom Olimpijskom selu. Glavna zvezda porodice na ovim igrama je svakako Ivana, naša reprezentativka, jedna od prvih naših sportista koja je ostvarila olimpijsku normu, pre čak dve godine. Ocu Goranu su ovo sedme Igre! Na onima održanim u Seulu pre 14 godina osvojio je zlatnu medalju. Popularni Maksa je selektor reprezentacije, ali on nije doneo odluku da njegova kćerka ide na Igre - jednostavno, Ivana je dragulj koji se retko radja i sama se izborila za ovaj uspeh. Majka Miribana je trener reprezentacije, ali svi će reći da je neverovatna kombinacija oca šampiona i majke izuzetnog sportskog pedagoga (a nekada takodje dobrog strelca) rezultovala takvom kombinacijom gena koja je u naizgled krhkoj i čak previše ljupkoj Ivani složila šampionske kockice.

Malopre naišao na ovaj interesantan tekst koji je B92 preneo na svom sajtu pa pozivam blogere da razmenimo mišljenja na ovu temu:

Beograd -- Ako ste rođeni između 1978. i 1984. godine pripadate takozvanoj izgubljenoj generaciji, piše Press 

Svi proračuni domaćih i svetskih stručnjaka ukazuju na to da će te generacije nepravedno imati znatno teži život od ostalih - nikada neće živeti životom koji su makar okusili njihovi roditelji, a do kraja života plaćaće danak ekonomskoj krizi i vraćati kredite u koje su se ovih godina uvalili.

Stara narodna izreka kaže "Kad te napadne medeved, legni i pravi se mrtav".

Ovaj "medved" je tako opasan, da se treba držati narodnih izreka. Zato tvoje pitanje ...

Tadić: Kako ćete rešiti probleme?

Ima samo ovaj odgovor

Dok je u 17. veku u Engleskoj besneo građanski rat između rojalista i parlamentaraca, istaknuti astrolozi tog vremena aktivno su se uključili u sukob objavljujući svoje predikcije u astrološkim almanasima. Astrolozi naklonjeni rojalistima predviđali su pobedu rojalista, a oni naklonjeni parlamentarcima - pobedu parlamentaraca. Uticaj te propagande bio je toliko veliki da se pozitivna predikcija ishoda neke bitke izjednačavala sa pojačanjem od pola tuceta pukova.

Džordž Varton (George Warton) bio je astrolog na strani rojalista. Kada su parlamentarci prevagnuli, obreo se u zatvoru (verovatno po članu 38. Zakona o vladi i ministarstvima) i izvesno je da bi bio i obešen da se za njega nije založio Vilijam Lili (William Lilly), inače astrolog parlamentaraca. Kada je došlo do povratka monarhije, pa se Lili našao u nemilosti, iz problema ga je izvukao Elajas Ešmol (Elias Ashmole), inače astrolog-rojalista.

Autor: Rodoljub Šabić

Prošle sedmice u „Službenom glasniku Republike Srbije" objavljena je Odluka Ustavnog suda o neustavnosti nekih odredbi Zakona o zaštiti podatkaa o ličnosti. Sad, da li zbog vrelih letnjih dana ili možda zbog još vrelije političke atmosfere, ta Odluka nije privukla ozbiljniju pažnju javnosti. A, budući da verujem da tu pažnju itekako zaslužuje, našao sam da je umesno napisati nekoliko reči o njoj na ovom blogu.

Ustavni sud je ovu Odluku doneo u postupku pokrenutom po predlogu koji je podneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, tražeći ocenu ustavnosti odredaba člana 12. stav 1. tačka 3) u delu koji glasi: „ili drugim propisom donetim u skladu sa ovim zakonom"; člana 13. u delu koji glasi: „ili drugim propisom" i člana 14. stav 2. tačka 2) u delu koji glasi: „ili drugim propisom donetim u skladu sa zakonom".

Poštovana gospodo i dragi prijatelji, meni je dosta ovog cirkusa od zemlje, politike, ludila i nemorala!
Ako je i Vama dosta, hajde da... Šta?
Jel' ima neko ideju šta da radimo?

P.S. A, još sam i Novosađanka!

 I dok mi, o svom jadu zabavljeni, pokušavamo da gledajući u bob i tumačeći tikove i grimase novoizabranih i odlazećih ne bismo li pronikli u tminu sutrašnjeg dana - svet se sadašnošću i budućnošću bavi ozbiljno, temeljno, sistematski.  

Na primer - Barclays bank. I ne samo ona. I druge najveće svetske banke, a bogami i vlade.

Miško & CO

Prvi put je to bilo početkom jula, kada je eksplicitno priznao da domaći tajkuni vrše pritisak u procesu sastavljanja nove vlade, gurajući „svoje ljude" od poverenja.

U žaru parlamentarne rasprave danas je otišao korak dalje i rekao da je Miškovića, po bogatstvu, preteklo 5-6 tajkuna, svi iz redova DS.