E, i ja ću jedan poltički. Jedan, sa čisto fenomenološkog aspekta, onako, pravi salonsko defetistički.

Dakle, ništa o kandidatima i rezultatima, još manje o konotacijama i implikacijama. Ono što je meni najzanimljivije u vezi sa netomokončanim predsedničkim izborima u Srbiji, su upravo diskusije blogera do čijih mišljenja veoma držim.
Pa mi interesantno kad ta mišljenja međusobno zavarniče, a izmjena replika poprimi brzinu rada ruku boksera u nižim kategorijama.
Ako, nismo roboti ( iako smo Srbi). Samo bez low kickova u  vugla.

Politika, pa to su samo ljudi, i to političari.

Ja više ne znam, ako sam ikada i znao.

Da ne znam, samo me je uverio Lajčakov hitri poziv Nikoliću da poseti Brisel.

O čemu se radi? O kulturnom, civilizovanom potezu? O pokušaju blagovremene amortizacije predsednika Nikolića? O stavljanju do znanja da prošlost nije (više) bitna?

Ovo poslednje mi se posebno ne dopada, makar bilo samo implicitno. Neka je i implicitno, sluti na suštinu. A suština je - možeš da budeš bilo kakav, ako si naš, ako se ponašaš kao naš.

Postizborni zapis o precenjenom zanimanju

Srbija je izabrala predsednika. Ako je verovati broju izašlih glasača i broju onih koji su glasali za njega, ¾ građana Srbije baš i nije bila za njega. Ali to je demokratski izborni sistem. Pobeđuje onaj za koga više ljudi glasa. Mišljenje se pokazuje samo na biračkom mestu.

Bivši predsednik kaže da ga je pored krize, pogodio nizak nivo razumevanja politike od strane intelektualne javnosti.

Ovo je spektakularno promašeno i self evident uzrok izbornog poraza. Wakey, wakey za obojicu: It's you. Nobody else. You. It's your fault.

Zašta je SNS dobila , a DS izgubila?

Na izborima za predsednika SrbijeTomislav Nikolić je izabran većinom i ima da se poštuje odluka većine i on kao predsednik Srbije. Bilo kako bilo, na izborima su DS i Tadić ipak kažnjeni, a Nikoliću je data šansa pa neka je iskoristi i uradi ono što je obećavao. Za postignuti rezultat prvenstveno su zaslužni njih dvojica ali i njihovi savetnici i izborni timovi pa će i Tadić i Nikolić adekvatno zahvaliti svojim savetnicima,nagraditi ih  svakom prema zaslugama.

Uvek onaj ko je na vlasti i dok je na vlasti svojim činjenjem i nečinjenjem najviše utiče kako će proći na sledećim izborima. Arogancija uvek bude prezrena i treba biti objektivan pa reći da i za DS i za Tadića važi ona narodna "Sam pao sam se ubio".

U aprilu 2009.godine napisao sam da DS kao najveća i vodeća stranka mora da učini mnogo više da se država upristoji, a i ona sama, jer konformizam i demagogija mogu samo kratkoročno da koristiti, a onda prelaze u samodestrukciju.

Pobeda Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima je posledica loše i pogrešne politike, ali i katastrofalne izborne kampanje Borisa Tadića i DS koalicije.

Pošto su Tadić i DS koalicija pre četiri godine izneverili volju svojih birača i nametnuli SPS kao partnera za ono što se naziva demokratskom Srbijom (a to prihvatila i LDP sa satelitima, kao i značajan deo NVO), nije bilo osnova da se na ovim izborima od građana Srbije očekuje da im Tomislav Nikolić i SNS budu neprihvatljivi.

Deliti vlast sa Miloševićevim glasnogovornikom, a potom u izbornoj kampanji insistirati da je Nikolić alfa i omega zla devedesetih, ne samo da je bilo strateški promašaj, nego je delovalo i licemerno i kukavički. Mnogo jači taktički potez je bila Nikolićeva optužba za izbornu krađu, jer mnogima nije bilo teško da poveruju ili posumnjaju da DS koalicija nešto muti.

Sudbina je htela da Srbija u ponedeljak dobije dva najveća titulara pored Patrijarha SPC, predsednika i selektora fudbalske reprezentacije.

FIFA odlučila da Kosovo može da igra prijateljske fudbalske utakmice. 

Da li treba poslati poruku da Srbija nema ništa protiv da Kosovo ima svoju fudbalsku reprezentaciju i da igra svoje utakmice, prijateljske, ali i zvanične? Kao Irci, Škoti...

Eto, da se time između Srba i Albanaca postigne makar jedan „mali fudbalski detant“, ako ga već nema na drugim poljima. Ma, drugačiji je slučaj kod Iraca i Škota, usledilo bi verovatno objašnjenje, jer u našem kontekstu ovo sa kosovskom reprezentacijom je dalje podrivanje ustavnog poretka i celovitosti države Srbije...itd, u već poznatom stilu.

A možda... možda ipak ne bi bilo sasvim štetno ako bi Srbija uputila signal odobrenja

Moji utisci sa prve polufinalne veceri Evrovizije:

Najupecatljiviji nastup - Austrija

Najludji stajling - Albanija

Najveseliji - Moldavija i Irska

Najlepsa pevacica - Kipar

I, naravno, moj favorit, i dalje - BABUSKE 

Sve ili ništa!

Pokazalo se (opet, tvrdim) da je srpsko (liberalno) gradjanstvo samo sebi najveci i najpogubniji neprijatelj.

Pre izbora smo imali tu neku filozofiju - Ili ce biti onako kako ja hocu ili se svi bre jeˇite što se mene tiče!

PLAVA FRAKCIJA

Politička scena Srbije je dobro prodrmana, javnost je donekle samouverenija, a potresi u okviru glavnog krivca i najvećeg gubitnika - Demokratske stranke sve su intenzivniji. O tome svedoči i predlog formiranja PLAVE frakcije ove stranke:

U svom postizbornom obraćanju bivši predsednik Srbije, verovatno ponesen emocijama koje mu svakako ne mogu biti strane, nije izdržao a da za novonastalo s(t/r)anje u ovoj našoj nesrećnoj Srbijici ne potraži krivca izvan sebe i svojih redova. Morao je da natukne koju o intelektualcima, političkim analitičarima i građanima koji "nedovoljno razumeju političke procese". Nisam sigurna da mu to treba uzimati za zlo. Konačno, traženje krivca izvan sebe i svojih redova jeste nacionalni sport u Srbiji. Teško je oteti se tom uticaju sredine u kome si se rodio, u kome si odrastao i u kome živiš. Samoposmatranje, samoanaliziranje i samopreispitivanje u nas su tek koncepti neke naučne fantastike.

2-10. maj

Dan prvi

Napuštamo Poti rano ujutru. Vozimo prema Zugurdiju, poslednjem gradu na našoj ruti, posle kojeg se, sudeći prema mapi, možemo nadati samo selima. A ko zna šta u njima ima, odnosno nema. Zato je bolje da se mi oprskrbimo hranom za dva-tri dana, a dotle ćemo, valjda, dopedalati do Mestije, prestonice Svanetija.

Ili Zunzara iz Zanzibara...

Evo, najzad posle godina i godina uzaludnog pokusavanja (ne stvarno), dobio sam zabranu komentarisanja. Na jednom blogu, kod jednog blogera, koji je nekad znao nesto i da napise (bez obzira slagali se sa njim ili ne), a ciji su kriterijumi o kvalitetima sopstvenih tekstova eksponencijalno opadali s vremenom. Dobio sam sut-kartu sa obrazlozenjem da sam "isti kao i jedan drugi", a sa kim navodno ne moze da se razgovara, a samo zato jer sam (po mom misljenju legitimno) zatrazio da me se ne bombarduje linkovima i pod-linkovima, nego da moze autor malo da se potrudi i napise neko originalno misljenje.