ili, tabloidnije: Hrvatski škart za decu Balkana
ili, još tabloidnije: Hrvatski škart za decu Srbije
ili, najtabloidnije: Hrvatski škart za srpsku decu
(a može još... ups, zaboravio sam uzvičnike!)

Malo u šali, malo u zbilji, zbog nekih pozitvnih stvari koje mi se čine da postoje kod zapadnih suseda, sebe katkad nazovem kroatofilom. Ne pominjite mi ratove i sve druge užase, ovo sam ja u verziji Gabi Novak koja „pamti samo sretne dane"...

Ali, nedavno otkriće me je osupnulo! I preti da trajno naruši naše dobrosusedske odnose!

 

 

 

 

 

 

Krčkalo se i prepisivalo, dorađivalo i menjalo, na kraju je ispalo nešto što će i dalje da se krčka prepisuje i menja kad se nađe vremena za takve rabote. Pred vama je poduže parče podužeg teksta ali bez politike, bez naših i njihovih, bez šta bi bilo kad bi bilo jer šta god da bude njima će da bude bolje a narodu...

Imamo u turšiji i mnogo težeg štiva ali pored svakodnevice kome je više do drama i crnih misli. Pošto mi slike beže ovde po tekstu ko đavo da ih juri, počinjemo sa retkim redovima i bez slika...

U senci skandala oko Ljajica ostaje jedan drugi sportski skandal.

Jasna Sekaric ide na svoju sedmu olimpijadu. Prica bi bila jako lepa da je ona sama izborila svoje mesto, a ne da je nekom drugom to oduzeto. Mladi strelac, Dimitrije Grgic, svoju vizu obezbedio je jos prosle godine. Ili je bar on mislio da je obezbedio svoju vizu. Ispostavilo se da je obezbedio vizu za streljacki savez, koji je onda odlucio da je dodeli Jasni Sekaric.

Svaka cast Jasni Sekaric i hvala joj na svim osvojenim medaljama. Ali kako moze da oduzme tudje mesto? Mozda osvoji medalju, mozda i ne, ali to nije bitno.

          Neposredno nakon poraza, Boris Tadić se pojavio pred novinarima, čestitao Tomislavu Nikoliću (prilično neubedljivo i to mogu lako da razumem) i izjavio da se ne oseća odgovornim za poraz, da bi neposredno potom usledila i opravdanja, kako od Tadića, tako i od kolega iz njegove stranke, a kad kažem „njegove" mislim upravo na vlasništvo, ne na rukovođenje. Kriva je loša izlaznost, odnosno apstinenti, krivi su beli listići. Demokratski

... OSTANE NAŠIM POTOMCIMA.

Zaljulja mi se danas FB brod i dok sam se snašao nasučem se na stari link. Iz 1994. je godine, ali vintage mentalitet nije potreban za čitanje, Vudi Alen bi i danas dao orgazmotron za mnoge pasuse.

Posle poludnevnog cmizdrenja dobijem dozvolu da se „poslužim" materijalom, za dobrobit srpskog naroda, čovečanstva i civilizacije.

Nadam se da će vam se svideti humor, nadmodernovremenski je, meni redovno propere oči što je prava blagodet u ovim polenskim danima.

Nakon redakcijskog komentara Mađar So-a o ulizivačkom novinarstvu, tj. o autocenzuri, rasplamsala se polemika o kontroli medija u Srbiji i odgovornosti urednika i novinara za nepodnošljivu lakoću održanja Kurte i Murte u vlastodržačkom sedlu, po svaku cenu.

Nameće se paralela sa predsedničkim izborima u Francuskoj, održanim u isto vreme kao i u Srbiji. Nikola Sarkozi je izgubio na predsedničkim izborima i umesto da posle poraza postane premijer Francuske, kao Tadić ovde, on se povlači iz politike.

Večeras oko sedam i petnaest u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja u zgradi Fakulteta likovnih umetnosti, ulaz iz Pariske ulice, otvorih izložbu bibliofilskog izdanja pesama Vuka Krnjevića i grafika/litografija mog drugara i prijatelja Dragana Cohe. Stavi ovaj tekst na blog molim te, reče mi Dragan Coha a Vuk Krnjević dodade: Mikele nas ishvali kao braću. I evo, upravo se vrativši iz Znaka pitanja, činim to.

Ovo je tekst kojim sam otvorio izložbu, nije panegirik nego sušta istina i samo istina, tako mi Bog pomogao.

Ne sećam se više kad sam poslednji put pisao o ptičarenju. A želeo bih.

Čitam ovih dana onu vest o jednom balkanskom selu i porodici psihopata, pa se pitam, a šta je ostatak sela radio deset godina? Deset godina su svi zviždukali u prolazu i gledali na drugu stranu? Nisu im se vratovi od toga ukočili?

Nepoznati objekat snimljen na nebu iznad Avale ...

Rano jutros u 6 i 30 č. snimljen je nepoznati objekat na nebu iznad Avale. Autor snimka, izvesni Voja R. ( prezime poznato autoru teksta ), izjavio je za Avala njuz ( a prenose i neke strane agencije ) da mu je bilo sumnjivo što se objekat ne pomera, pa je rešio da ga snimi ...

edit

I eto desilo se čudo neviđeno. I neočekivano. Vođa opozicionog bloka okupljenog oko SNS postao je voljom naroda predsednik Srbije. Čestitam. Ako je i neko verovao sve vreme u njega to sigurno nisam bio ja. U mirnijoj atmosferi, nego ranijih godina, bez nacionalno uzavrele krvi, birači su mahom praznim novčanikom odlučivali ko im više odgovara na mestu predsednika. Svojim glasom su nekog nagradili a nekoga, boga mi i kaznili.

Sada kada su prošli i parlamentarni i predsednički izbori, predizborna i međuizborna matematika dobijaju nove jednačine i nepoznate Od tvrdog zaricanja na bratstvo i jedinstvo između SPS i DS došli smo u situaciju "možda" i "videćemo". Čak i železano "NE" demokrata koaliciji sa SNS-om jedno vreme imalo zvaničnu definiciju "malo verovatno", pa je opet "NE". Sve je ponovo u igri na parlametnarnom nivou, samo je predsednik neosporan.

.

Bila sam očarana Sofijom od prvog trenutka našeg poznanstva, odmah sam se u nju zaljubila. Brzo sam se uverila da osim izražajnih fizičkih atributa i karakterno odstupa od svih koje poznajem. Neporočna je, stabilna, samostalna, preduzimljiva, oštroumna, a uz to, nenadmašno interpretira napamet pregršt češke, slovačke i ukrajinske poezije, plus kuva skoro podjednako dobro kao moja mama. Osim što je lepa kao filmska diva, zgodna kao atletičarka i pametna ko Google, ona prosto isijava pozitivnu energiju, harizmatična je poput božanstva, otvorena, iskrena, i što je najvažnije, stalno je nasmejana. Kada smo se upoznale, rekla mi je da je diplomirala književnost i da u iščekivanju posla već šest meseci radi kao denserka u jednom noćnom klubu. U ovim teškim, kriznim vremenima kada obrazovanje nikako ne može pristojno da se unovči, igranje u noćnom klubu je sasvim prihvatljivo kao privremeno, prelazno rešenje.

Prvih par meseci našeg zabavljanja uglavnom smo se viđale kod nje.

Milan Nikolić

Došao sam kod profesora Ratka Božovića da razgovaramo o njegovim novim knjigama. Ima ih dve. I jedna i druga su zbornici. Prva, Šapa u ruci, donosi priče profesorovih savremenika, kolega, prijatelja, bliskih ljudi koji su opisivali odnose sa svojim najvernijim prijateljima – psima. Druga, Moje simpatije, zapravo je profesorov zapis o ličnostima koje su prolazile kroz njegov život ostavljajući upečatljiv trag za sobom. Motiva više nego dovoljno, da nas usmere ka velikim dilemama vremena, da večitu ljudsku dramu problematizuju u aktuelnim okolnostima, u dominantnom kontekstu koji je nemoguće prevazići.