Juče me onih 25 litara kiše po kvadratnom metru što se sručilo na Beograd strefilo u Resavskoj, pa mokra ko ispod tuša uletim u zgradu NUNSa, gde mi Boža Andrejić umesto peškirića dade upravo izašlu knjigu Džil Foden - Poslednji kralj Škotske, o diktatoru uboge Ugande Idi Aminu, gospodaru svih zveri

Belgrade tonight, on line...B92 will be video podcasting, some will be talking some boozing it up, join us...

Piše: Boban Stojanović  

Ne znam kako to da vam kažem, ali - baš me boli guza za Srbe!

U nekom prethodnom blogu napisao sam da su Srbi glup narod, i dodao ili se prave da su glupi, što je odmah sutradan osvanulo na naslovnim stranama.

U ovoj zemlji je skandal kada imaš stav prema državi u kojoj živiš i njenom većinskom narodu, koji osim sado-mazo preferenci ka sebi samom voli da maklja i ostatak, posebno tzv. manjinskog življa.

No, nije mi ideja da danas pljujem, štaviše, sve ručice sklapam i Boga molim da konačno iz usta najbližeg mu naroda iskola još nešto osim NIJE, NE ZNAM I NEĆU.

 

U Brazilu se na gej paradi skupilo 3 miliona ljudi. Mene sada zanima šta bi se dogodilo kada bi se u Srbiji, na gej paradi skupilo 3 miliona ljudi. 3 miliona svih tih istih ljudi iz Brazila, recimo. Da se najednom sliju sa svih strana sveta, veseli, nasmejani, otvoreni, pametni, ludi, glupi, obrazovani, siromašni, bogati, uspešni, neuspešni...

Da li bi policija, preneražena cifrom, savetovala da je zbog javne bezbednosti bolje da lica ne ulaze u Srbiju? Ako ipak ne bi mogli da se odupru volji 3, 5, 8, whatever miliona ljudi, da li bi ipak organizovali kordon,

http://www.boingboing.net/2007/06/13/jasmina_teanoviae_mi.html

vec cesljala kosu i pisala poeziju...i nece zato da se brine, kaze...Svojevremeno sam citala te dnevnike o kisi i drugim neznim osecanjima dok su skoprioni po nalogu njene porodice svercovali ubijali ... moje pitanje je, koliko je ova zena

UTISCI SA 36. EX TEATAR FESTA 

 

(biće dugačko... nek čita ko baš ima vremena. Ili ko se smatra pozorošnim moljcem.)  

Završen je i 36. EX TEATAR FEST. 

U subotu noću ili u nedelju ranom zorom, kad smo se razišli sa žurke povodom uspešnog festivala. Svi

Dragi moji, pre selidbe su mi uništeni komentari. Nema načina da mi ih vrate nazad, nema ni onih varijanti preko googla. Komentari su definitivno nestali, a meni trebaju, ne samo za uspomenu...Neke sam sačuvala, ali ostale nisam. Da sam slutila šta može da se desi, sigurno bih to uradila.

Molim vas, pomozite mi!

Ako imate, slučajno ili namerno, sačuvane neke od svojih ili tuđih komentara, na sledeće postove, molim vas, okačite ih ovde, samo dodajte broj posta, na kome su bili. Možete mi ih poslati i mailom, ovdašnjom "interfonskom" poštom.

Ako komentara

Sve se ponavlja, isto, samo malo drugačije.

Mama mi je pričala da se kao mala igrala kamenčićima i kanapom, a tata da je jurio krpenjaču. A Sonja mi je pričala da je, posle rata, u božićnom paketu od rođaka iz Amerike dobila onu staklenu sferu što kada je prodrmaš po Petoj aveniji počne da pada sneg. A kad prestaneš da je drmusaš sneg još malo provejava, pa prestane. I ništa, ama baš ništa se više ne događa sve dok ponovo ne promućkaš i ne izazoveš mini mećavu nad mini Njujorkom. Kaže da je u tu sferu gledala kao što sada deca gledaju u televizor.

 

 

Prošlo je šest šest godina od ubistva novinara Milana Pantića, dopisnika "Večernjih novosti" iz Jagodine i novinara Radio-televizije Jagodina.

Ubijen je i preminuo 11.juna 2001, nakon više udaraca tupim predmetom u glavu i to na ulazu zgrade u kojoj je živeo.

Mučkom ubistvu prethodili su tekstovi o kriminalu u Jagodini. Dan nakon ubistva «Novosti» su objavile da istražni organi sumnjaju kako motive ubistva treba traziti "u Pantićevim tekstovima o mnogobrojnim kriminalnim aferama u Jagodini, među kojima su i napisi o malverzacijama u

U poslednje vreme, u Švajcarskoj se pojavljuje čudan pokret koji se najpre javio u Francuskoj još početkom devedesetih, a prisutan je i u Kanadi, Španiji, Engleskoj, Austriji, SAD, Nemačkoj, Italiji, Belgiji i drugim zemljama. Radi se o Frontu za oslobadjanje baštenskih patuljaka! Prvi 'napadi' ovog oslobodilačkog pokreta javili su se nedavno u okolini Friburga a, evo, pojavili su se i u kantonu Vo - u okolini Lozane.

Svako od nas ima u svom zivotu neku osobu ili vise njih koji su deo naseg zivota u svakom trenutku naseg postojanja. To su one osobe na koje mislimo 20 milisekundi pre nego sto utonemo u san i cija je slika prva pred nasim ocima 20 milisekundi pre nego sto smo definitivno budni. Oni se uvek nalaze u tim nedefinisanim prostorima izmedju jave i sna. To su oni ljudi koji nas vole bezuslovno i koji su tuzni i srecni zajedno sa nama. Oni su svedoci svih nasih uspona i padova i cuvari nasih uspomena. Vrlo cesto poseduju fotografije iz nase daleke proslosti za koje ste zaboravili da su ikada napravljene.

Govorite li jezikom predrasuda?

Imate li predrasude? Jeste li rob/inja stereotipa?

Na jednoj multimedijalnoj izložbi u Ženevi, umetnik je hiperrealno na jednom zidu napravio vrata na kojima je pisalo "Ovde mogu ući samo ljudi bez predrasuda".

I nema ko nije probao da uđe. Vrata su, naravno, bila nacrtana na zidu.

Nije problem kolike i kakve predrasude nosimo u sebi, problem je da li smo ih svesni i da li umemo da ih kontrolišemo.

                                                                                                     

Od lotusa treba uciti...vecito u blatnjavoj vodi a uvek ostaje cist!
Vecitu ceznjuuuuu svih "ćora" ovog sveta da kisu mogu da VIDE
danas u stvarnost

Dan je ostao bez daha.

Negde posle podneva, dan je stao. Jasno, plavo nebo, pritislo je, kao teško ogledalo, dan, koji se vrelim prstima uhvatio za grozdove cvetova lipe. Njeni listovi su se umorno savili, a sa mirisnih, žutih pahulja je otpadao topli dah, odjednom star i lepljiv. Trava je dobila otrovno zelenu boju, koja je, pritisnuta jarom, uzaludno pokušavala da titra