"It is no measure of health to be well adjusted to a profoundly sick society."

Jiddu Krishnamurti

 Preporučujem tekst kolege liba: Ludaci sa Ibarske, iako znam da ludaka ima na svim našim cestama.

Planirao sam da ovu nedelju počnem svojom pričom o poseti Šumadiji. Međutim, Ibarska magistrala je na mene ostavila takav utisak da će moja današnja tema ipak biti drugačija.

Ne vozim Ibarskom često. Samo kada mi se poklope obaveze u Beogradu sa odlaskom na vikend u centralnu Srbiju. Više volim, kao i mnogi drugi Vojvođani, da idem preko Fruške gore. Iskustva sa Ibarske su bila da ljudi voze nešto brže nego što sam navikao na drugim putevima po Srbiji, ali nije bilo stresnih situacija. Pri odlasku sam primetio bilbord na kome se reklamiraju pogrebne usluge, što me čak

U najnovijoj publikaciji Eurostata, koja obrađuje nivo cena u Evropi, a koja pored članica EU obuhvata i zemlje kandidate (Hrvatska, Makedonija i Turska), tri EFTA zemlje (Švajcarska, Norveška i Island), kao i zemlje tzv. zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i SRBIJA), vidi se da je zemlja sa najvišim cenama Danska, dok je najjeftinije u Makedoniji. Odmah do Makedonije, na dnu liste, nalazi se jedna zemlja iz EU - Bugarska. Između Bugarske i

Dva akta, jedan od sreskog a drugi od okružnog načelnika, iz 1829. godine. 

Načelnik Kolubarskog sreza, aktom od 15. marta 1829. godine №746. piše načelniku Beogradskog okruga sledeće:

„Neka baba Ruška, zovojema od naroda 'Čuma', udova Milića Ognjanovića iz sela Darosave poverenog mi područija, ukopala je o Sv. Nikoli jedinu ćer zovojemu Smiljanu od dvadeset godina, koja je bila sumašedša. Ruška nije znala ni šta govori ni šta radi, no je neprestajno iz dana u dan trčala na groblje selsko i tu na glas urlikala na podobiju pseta.

Čerez

Svima koji su učestvovali u pokušaju da nevidljivo učine vidljivim
i to na način koji ti se podvuče pod senku, pa posle nekog vremena shvatiš da čučiš na krevetu:
dubok naklon.

srpskom, rodnoravnopravnom i/ili rodnosenzitivnom

OPTUŽUJEM

Optužujem sledeće osobe da su učinile krivično delo protiv zdravog razuma, logike i zdravog jezičkog sluha, vodeći kampanju za RODNU RAVNOPRAVNOST U JEZIKU i silujući jezik:

Svenku Savić,
Gordanu Čomić,
i nepoznat broj saradnika koji su udruženi u krimminalno-lingvističku;-)  grupu naneli nepopravljivu štetu našem jeziku.

OBRAZLOŽENJE

Ovih dana je u Srbiji predstavljen "Zbornika rodno senzitivnog jezika a predstavili su ga Misija OEBS-a u Beogradu i Kancelarija zaštitnika građana čije su autorke lingvistkinje

Ovaj tekst je inspirisan mojim interesom za operu, mojoj uspomeni na babu, sećanjem na jedan vic, i skorašnjim diskusijama na blogu o tome kada i zašto neki dijalekt postaje jezik. Za lingvistiku i srodne nauke ja sam potpuna neznalica. Meni je samo sve ovo veoma zabavno. Poznavaoci opere, molim vas ne popravljajte mi greške u libretu, ovo je samo moguće vidjenje istog. Poznavaoci torlačkih dijalekata, takodje vas molim da mi ne popravljate greške, ovo je dijalekt moje babe, onako (nesavršeno) kako ga pamtim. Ona je, slično kao Kronkajt ali mnogo pre njega, volela da završi svaku priču sa “i takoj i toj bidna”. 

* * *  

Probao sam da dodam akcente gde mislim da je trebalo (ponekad su verovatno završili i na pogrešnom mestu). Rečnik manje poznatih reči i izraza je na kraju. Nisam insistirao na kompletnosti. Uostalom, tekst je na srpskom, zar ne? 

vest????

ok, mogu da razumem (jako tesko) da je vest!!!! to sto su se ljudi koji su preziveli tragicnu saobracajnu nesrecu vratili u srbiju ali nikada necu razumeti zasto je vest ko se "prvi pojavio na vratima".

saucesce svim ozaloscenima a nama ostalima molba za malo obzira

Imala sam pre nekoliko godina jednu radnjicu u Torontu, na glavnoj ulici. Dovoljno je vremena proslo da mogu da posetim te uspomene kao sto bih putovala na bilo koje lepo mesto - u Italiju, recimo. Bila je to jedna vrlo lepa radnjica, i posebna, po svedocenju ljudi koji su u nju svracali. Desila se uprkos mnogim razlozima, a narocito uprkos razumu

Deda Mraz

Moj sin: "Mama, a zašto ovaj Deda Mraz nosi belu kapu?"

(večeras, u autobusu na relaciji Beograd-Novi Sad)

Kada ćovek omatori progresivno mu se smanjuje doza aktivizma, koju izgleda dobija ne samo rođenjem već i vaspitanjem i uticajem društva na njega. Čovek postaje ciničan, i intelektualno zariban. Pa i ja, da ne pomisli iko da sam izuzetak. Kako godine prolaze ostaje mi malo zadovoljstvo povremene zajedljivosti prema pojavama u društvu. U poslednje vreme, međutim, otkrio sam Ubuntu, slobodni operativni sistem i naišao na zajednicu dobronamernih i iskrenih ljudi koji bez ikakve lične koristi i interesa promovišu ovaj softver čak i u Srbiji. Imam želju i obavezu da i ja doprinesem

Ovih dana se mnogo pričalo o Google dokumentima jer su odatle procureli poverljivi dokumenti Twitter.

No, kao i Twitter i ja nastavljam da ih koristim u svojoj firmi (i privatno) kao veliku pomoć u radu jer...

- uvek su dostupni,

- lako se dele,

- više o tome drugi put...

Danas sam na svoj sajt postavio deo ovog Google servisa i želim da testiram njihovu funkcionalnost.

Ukoliko imate minut vremena (60 sec, stvarno), učestvujte u ovom testu. 

Zapažanja i mogućnosti primene ću objaviti za par dana.