Dogodilo se na današnji dan ...

 

Srk ...

Blic je poskupeo već nekoliko dana, a moj blog je i dalje besplatan za čitanje...pa da onda napišem nekoliko rečenica...pa šta košta nek košta...

Srk ...

Juče je na Malom Kalemegdanu svečano otvoren festival '' Ovo je moj Beograd '', koji ima za cilj da promoviše kreativnost mladih i da podigne njihovu ekološku svest, pa će naredna četiri dana biti organizovano sadjenje cveća...Želeći da podržim ovu manifestaciju (  sa ovom mojom ekološkom svešću,počistio sam celu kuću

Sam sa sobom? U sobi? U sebi? Van sobe? Van sebe? SamoStan? Tajnu sadrži?

 

" title=" 

 

Od mog prijatelja Mire dobih sledeći divan mail:

Poštovani čitatelji bloga B92

Zadovoljstvo mi je da najavim tribinu koja će se održati u Domu omladine u Beogradu, 3.12.2008. godine sa početkom u 19. časova. Naziv tribine biće "Preduslovi za međucrkveni dijalog" a održaće se u organizaciji Centra za otvoreni dijalog i Instituta za međucrkveni i međureligijski dijalog iz Novog Sada.

Tema tribine će biti posvećena afirmaciji međucrkvenog dijaloga, odnosno preduslova koji su potrebni za postizanje i početak ovakvog dijaloga.

Na tribini će gostovati sledeći govornici:

Leaving not NS, ovog leta, gledali smo B. i ja mnogo filmova, kad bi se vratili iz redovnog obilaska(zbog ne dobijanja minusa) naše kafanice. Pogledali smo jedne večeri i Mama mia, novosnimljeni mjuzikl, koji je on već hteo da prepusti samoj meni da ga gledam sumnjajući unapred kao mnogi,( tipa...te balalajke gledaj ti...,) u film toga žanra. Na kraju je ipak odgledao film sa mnom, i ne samo to...siti se ispevasmo i naigrasmo dok smo ga gledali.

Radnja filma se odvija na malom grčkom ostrvu , negde na Mediteranu, bogu iza leđa, gde Dona živi sa ćerkom , spremnom na udaju. Njih

Volim ono osecanje kada na licima ljudi koje volimo procitam da sam ih usrecila necim, pa i nekom sitnicom. Trudim se da zato ugodim dragim ljudima oko mene.

Juce je mojoj cimerki bio rodjendan, i naravno razmisljala sam danima sta da joj kupim, a onda se resenje samo nametnulo. Pre neki dan smo pricale o garderobi, kozmetici, parfemima i ostalim zenskim tricama... U tom mi moja Daca (cimerka) pomene kako je imala prelep parfem ali joj je ono malo sto je imala u bocici izvetrilo, a vise takav ne proizvode. 

Kako ovih dana trazim garderobu za sebe, svratila sam i u par parfimerija

 

1.    U početku beše uzdah, a ne reč.

2.    Ljudi su ili životinje ili biljke koje hodaju.

3.    Život je zatvaranje krugova koji nas otvaraju.

4.    Stvarnost se deli na san i na javu; stvarnost se množi javom i snom.

5.    Ljubav je dar prirode. Sve ostalo su omoti.

6.    Dete je Bog; Bog je dete.

7.    Sve što vredi posedovati je – biti svoj.

8.    Poraz je predah izmedju dve pobede.

9.    Umetnost je hrabriji način da se sebi prekrate muke.

10. Smrt je iskustvo više.     

                                                                     Filip

 

 

 

12.09.2008.	RSD	USD	EUR	CHF
1691 uplata	1.364.259,00	500,00	330,00	100,00

 

 

 

 

Počela je kampanja prikupljanja novca za snimanje filma o atentatu.

Za ovakve kampanje uobičajeno je da se kaže da je

Kao neko kome čini zadovoljstvo da pokazuje drugima film ili knjigu koji su mu se dopali, tako je i Calvino znao da osobe koje idu direktno, bez zaobilaženja, ka svom odredištu nikada neće imati priliku da vide i upoznaju zakutke koje otkriju samo mnogo izgubljeni ljudi. (Gonçalo M. Tavares: O Senhor Calvino, u portugalskom originalu Como alguém que tem prazer em mostrar um filme ou um livro de que gostou, também Calvino sabia que se as pessoas fossem directamente, sem qualquer desvio, para o seu destino, nunca teriam oportunidade de ver e conhecer cantinhos que só os homens muito perdidos descobrem.)

Retko šta ljude u životu tako obraduje kao kad im se dogodi nešto prijatno i zanimljivo, a do tada nepredvidljivo i nepredviđeno. Turisti koji osvajaju (ili bar misle da osvajaju) nove gradove, stanovnici koji se trude da svoj grad upoznaju koliko god mogu, hodaju naokolo ispunjavajući svoje zadatke pažljivo i poučno zapisane u solidno istraženim i napisanim vodičima, ili odlaze na nova mesta povećavajući svoje znanje i razumevanje mesta u kojem su, istovremeno se, najčešće podsvesno, nadajući da će im se zalomiti taj čarobni trenutak kada do svesti dopre nešto što ona nije mogla ni naslutiti.

Uprkos svemu što turističke knjige pišu, mnogi putnik uhvatiće sebe kako mu je od posete Parizu ostao mnogo jači utisak ukusa peciva u maloj pekari u blizini Place des Vosges nego Louvre ili Montmartre, da mu je u Rimu odsjaj kiše na pločnicima Trasteverea bio lepši od raskoši Vatikana, da mu prva slika Njujorka nisu ni visoke zgrade Manhattana ni Kip slobode, nego žičara koja prevozi umorne kancelarijske službenike na Roosevelt Island posle posla, a da se umesto zgrada banaka i blještavila moći iz centra Toronta u sećanje probijaju litice Scarborougha.

Čak u Tibet 

Živi lama, 

Nema tata, 

Nema mama.

 

Blog moga prijatelja Buleta Ustajem sad i idem podsetio me je na sjajan prevod pesme Ogdena Neša "I Will Rise And Go Now" koji je majstorski uradio Dragoslav Andrić (ceo tekst pesme i prevoda je na Buletovom blogu). I onda, navreše mi sećanja na neke od sjajnih zvezda posebnog beogradskog duha koje su me sedamdesetih i osamdesetih vodile kroz uzbudljive noći ka odrastanju i postajanju onoga što sam i danas.

"Pobeda nije sve, pobeda je jedino", Ivan Jovanović, Strongmanov otac

Jasno sam video da se Miša onesvestio drzeci teg od 275 kg svega dva stepenika od pobede. Covek je bio skroz beo sa modrim usnama. Verujem da je samo par mozdanih celija ostalo budno, ali i tih par celija je zelelo pobedu i komandovale su ogromnim telom.  Ukrajinac, kao na usporenom filmu, uspeva da savlada i zadnji stepenik. Pritrcavam i hvatam ga u momentu kada pocinje da tone. Stavljam mu mirisljave soli pod nosi on se malo prene, taman da može da hoda. Više ga nosim nego vodim ka klimatizovanom šatoru za takmičare. Mrtav čovek hoda samnom. Dok povraca tamno bordo i bori se da dodje do vazduha čini mi se da se polako budi i razaznaje situaciju:

"Šta sam uradio?"

"Pobedio si!"

Bledo lice plavih usana razvlači se u osmeh dok nastavlja da povraca krv.

Opet ja sa neprijatnim temama, ali sta cu kad volim svoj posao.

Jedna od osnovnih duznosti lekara je da ublazi bol. Deluje jednostavno, ali bol je vrlo kompleksan i subjektivan fenomen. Pogledajte samo definiciju! Medjunarodna asocijacija za proucavanje bola kaze da je bol „neprijatno senzorno i emocionalno iskustvo povezano sa istovremenim ili potencijalnim ostecenjem tkiva ili opisano na takav nacin od strane onog ko se na bol zali.“  

Ostavicu vam neko vreme za kontemplaciju

In/Visible Cities from Jasmina Tesanovic on Vimeo.

 

http://vimeo.com/1759148?pg=transcoded_embed&sec=1759148

 

Nakon duge fascinacije melodičnošću Čika Jovinih pesmica i serije o Mišku Pišku / Plašljivku /Nećejedu / Stidljivku / Ljubomorku / Ljutku, dete mi se uozbiljilo i shvatim da je došlo vreme upoznati ga s bajkama. Pretorbarim s malim do knjižare. Zapanjim se cenom zbirki bajki. Mali šarmira knjižara, te mi isti 'učini cenu'. Šta ću, zavučem ruku duuuuuubooooko u džep i pljunem