Betmen: Mračni vitez (rež. Kristofer Nolan, 2008) nije nastavak serijala o superheroju-šišmišu  -  iako ga tako najavljuju na svim zvaničnim prezentacijama - već predstavlja prelom ili, preciznije rečeno, raskid u odnosu na kontinuitet manje ili više uspešno uspostavljan prethodnim izdanjima. (Zaokret je najavljen filmom Betmen počinje (2005), ali nije konsekventno sproveden i semantički ostaje unutar koordinata postaviljenih prethodnim nastavcima). Kontinuitet je, dakle, nominalnog karaktera - zadržano je ime serijala, imena glavnih likova i ime lokacije - nepostojeći Gotam Siti, ali su svi ti označitelji duboko sadržinski izmenjeni.

Dok je ranije atmosfera u gradu bila izrazito mračna, kao u Gradu tame (1998), formirajući gotski štimung i ističući njegovu dislociranost iz stvarne Amerike u nejasno prostor-vreme sa elementima 50-ih godina, danas je Gotam Siti jedan od velikih gradova u SAD, neprecizirano koji, gde se nalazi, koliko stanovnika ima i sl (ponajviše referira na Njujork, ako je verovati američkom slengu). Iako ga formalno nema na mapi, on je, u stvari, metonimijski koncentrat urabnih područja, gde nivo kriminala asocira na Čikago tokom„najslavnijih" dana, a bande nisu privremeni eksces ili paralelna vlast u podzemlju, već mafija drži u šakama najviše predstavnike vlasti. Gotam Siti je objektivno nepostojeći grad , ali je kao takav model koji dobro opisuje funkcionisanje svakog megalopolisa, odnosno on funkcioniše, hegelijanski govoreći, kao „apstraktna singularnost" (grad-arhetip) koja se realizuje u „konkretnoj partikularnosti" (svi veći gradovi).

Dragi drugari, 

Juce se u 16h po nasem vremenu rodio mali Spira. To je drugi sin po redu u lozi Spiridonovica. Moja ljubav i srce, Gospodja Spiridonka, se oseca dobro pa koristim i ovu priliku da joj se zahvalim na ovom predivnom poklonu.

Sve vas pozdravlja

Porodica Spiridonovic

   Dakle, radi se o jednoj od najvećih i najstarijih Svetskih Zavera, dame i gospodo.
Ili prevara, ako baš hoćete. Radi se o Prevari, koja je veća čak i od Visoke Mode. 
Prevara koja opstaje vekovima, uprkos Logici i Zdravom Razumu.
Prevara čiji besmisao i podlost nemaju premca. Prevara koja je najbolji dokaz da se đavolova najveća veština ogleda u tome što je ubedio svet da ne postoji.

Da bi nacionalno buđenje 90-ih dobilo svoj potpuni zamah, nacionalne partije u BiH su nužno trebale pakt sa religijama.U ostvarenju tog nauma, mučio ih je  jedan,veliki i naizgled neriješivi, problem – većina stanovništva je godinama u velikom luku zaobilazila bogomolje.

Borbeni i veoma agresivni ateizam, kome je pripadala i nova nacionalna politička elita, držao je sveštenstvo po strani javnih i političkih zbivanja u zemlji.

Bogomolje su zjapile prazne ili su se vjernici u njima mogli izbrojati na prste.

Nacionalni lideri, većinom bivši funkcioneri

Kada sam bila klinka, najveci biser, bar po slobodnoj proceni mojih ukucana, mi je bio kad sam rekla "Jao sto bi volela da imam puno para, ja bi samo trosila" .

Kreditne kartice su stvarno cudo. I kad vise nemate ni dinara, vi i dalje mozete da trosite, pa dokle dogurate. I kad ste u minusu vi ste dakle u plusu!

Kada su meni odobrili minus u visini plate, ja sam prva dva meseca striktno pazila koliko trosim, da mi nebi banka ne daj Boze uzela svoju kamatu od 2,5%. Medjutim, kako je pala Vlada i doslo do promene imena Ministarstva gde sam radila, kasnila je i plata. Sta cu, kud

Draga naša,

naravno da uživamo u našem selu od cirka 600 duša. Da komšija Hasan (lonely donkey rider) ne projaše s vremena na vreme imali bi utisak da živimo u totalnoj divljini (iako su nam prve komšije, koje ne vidimo, na 50-tak metara). No, taj mir je nedavno pokušao da ugrozi Serdar.

Ne znam da li se sećaš, mislim da sam ti pričao o mladom komšiji (po vazdušnoj liniji 500m, a putem jedno 2km), koji me zove "abi" (izraz za starijeg brata), a koji me je svojevremeno ubeđivao da su svi narodi u stvari Turci, i Srbi, i Bugari, i Rumuni, i naravno, to svako zna, Mađari, i Arnavuti, i naravno, Kurdi itd. Svi, svi osim Grka! E oni nisu Turci. (vredi li protivrečiti/ubeđivati?)

Amerikanke su dobile Ruskinje u polufinalu zenskog kosarkaskog turnira. Za neke od lokalnih medija to ce biti dovoljno da prestanu hajku na Beki Hamon, Amerikanku koja igra za rusku reprezentaciju. Ali to nije tema ovog bloga. Ukoliko pogledate sudije ovog meca, zapazicete ime Jasmina Tatic (SRB).

            Pre ravno četrdeset godina Rusi su ušli u Čehoslovačku da bi spasili socijalizam od tzv. Praškog proleća. Danas nam se čini da je to tako udaljen dogadjaj da više nema nikakvu važnost. Izgleda da nam je nagomilana i zdudana istorija poslednjih dvadesetak godina potisnula mnogo toga što se dešavalo pre. Osim toga, i smena generacija.

            Ja sam tog 20. avgusta 1968. godine bio u Beloj Crkvi sa trojicom prijatelja, u šatoru, u neposrednoj blizini  velikog dečijeg kampa. „Paint it black" se dnevno čuo bar pedeset puta

Tri teksta koje ću objaviti pod gornjim naslovom će biti prvi tekstovi koji će biti eksluzivno objavljeni na ovom blogu, odnosno prvi koje pre toga nisam objavio na mom (privatnom & nezavisnom) blogu.

To su tri pisma pisana različitim osobama u periodu nešto dužem od godinu dana, a u kojima ih upoznajem sa turskom, pre svega političkom, stvarnošću.

Ovo prvo je prošlogodišnje (jun 2007) pismo prijatelju iz Beograda koga sam upoznao ovde na bodrumskom filmskom festivalu. Pismu je prethodila kratka ali oštra svađa između mene i jedne bodrumske novinarke Ferjal (koja se našim momcima prišljamčila kao krpelj, navodnog intervjua radi i nije im dala da dišu  čitavih pet dana, nepotrebno reći, intervju nikad nije objavljen). Svađa je izbila zbog njenog trovanja teorijama zavere o zaista glupostima (proizvođacima čokolade i keksa Ulker) i mog reagovanja na isto. No, nije bitno... Mislim da pismo stoji i bez ovog objašnenja.

Eksperiment u blogovanju

NAPOMENA 

Tekst koji dole sledi je prevod jednog prilicno bizarnog monologa koji nisam ja pisao. Sam po sebi, monolog je pisan (pisao ga je Eric Bogosian) da provocira, i kao takav je predstavljan publici. Moja prva ideja je bila da postavim tekst bez ikakvih objasnjenja kao sto je ovo. Medjutim, sudeci, po reakcijama, tekst je izazvao prilicnu

Ja Milan Jovanovic sa alternativnim identitetom Strongman Majamovic se kandidujem za ombudsmana za negu i zastitu prava seksualnih manjina. Nudim se da sa porodicom, kao strejt osoba prisustvujem svakoj gey paradi u Srbiji i zalazem se za jednaka prava. Nudim se da pisem clanke i ucestvujem na tribinama da pomognem da se promeni ukorenjeno uverenje da seksualno razliciti ljudi nemaju ili imaju manje prava.

Ovo je jedan atipican tekst. Ovo ne pisem kao Strongman, osrednji bloger vec ovo pisem kao Milan Jovanovic, suprug, otac i sin. Ovaj blog pisem kao covek koji veruje u porodicu, moral, cast, ... Ovo pisem kao covek koga tiranija, nepravda, licemerje,... nerviraju.

Ovaj blog se bavi pravima seksualnih manjina, seksualnih vecina, dece, odraslih, muskaraca, zena,... Ovim blogom zelim da ukazem na jednu degutanu pojavu o kojoj nedoreceno komentarise, o kojoj se suska u kulorarima bloga, razmenjuju se poruke, chatuje se... Nije lepo da kazem ali imam utisak da ako ja to ne kazem niko nece uzeti na sebe rizik da bude izlozen lincu necega sto je postalo karikatura gradjanskih i drugih prava. Ok. Tu sam. Ali cu da kazem. Gledamo se u oci.

Piše: Boban Stojanović  

Ovih dana u novinama čitao o čudu – pojavi lika Bogorodice ili Svete Petke na nekom drvetu u selu Rudovcima. Kažu, pila devojka kafu sa drugaricama (alkohol isključen), kad ne lezi vraže, uočila da se je na korenu drveta gleda Majka Božija lično i personalno. I tako je krenula priča, od 4.avgusta do danas na hiljade vernika dolazi u selo Rudovce da vidi tu mutaciju na kori drveta.

E, zašto to mene zanima?

Zato što i ja nešto znam!

Nešto pre pojave u čuda u Rudovcima, oko godinu dana,  u selu Mudište kod Velikog Donjeg Krivog, seocetu u zapadnoj Srbiji u koje redovno odlazim na odmor, pojavilo se na drvetu čudo – intimni deo Sv.Đorđa, odmah  u narodu prozvan Veliki Đoka, onako iz milošte.

Veliki Đoka se pojavio ničim izazvan, nakon jedne olujne noći.

Sta da vam kažem?
Lepo sam rešila da okrenem list,
da prestanem da vas gnjavim sa starinskom muzikom.
Sve sam smislila. Ali, ne ide to tako u životu.
Uverih se po ko zna koji put.
Već dva dana slušam i slušam album
Everything That Happens Will Happen Today
Byrne & Eno kombinacije, i razmišljam kako li cu sad?
Njih dvojica su pomerili granice
popularne muzike albumom My Life in the Bush of Ghosts.
Valjda sam očekivala mnogo.

  " Obraćajući se novinarima, Obradović je rekao da "ono što nam se sada događa je samo dobra procena Slobodana Miloševića i potvrda njegovog iskrenog puta".

"SPS će nastaviti da afirmiše politiku socijalne pravde i jednakosti, borbu protiv kriminala i korupcije, zalagati se za bolji život građana i bolje razumevanje državne politike u svetu. Taj put jeste težak, ali je i jedino ispravan, a SPS neće