Eto, ja zaredala s pitanjima blogerskom društvu. Ovaj put me zanima vaše mišljenje o:

Koje filmove, TV emisije ili serije, knjige i muzičke izvođače biste preporučili strancu koji dolazi u Srbiju i putem navedenih medija želi naučiti nešto o zemlji i ljudima među koje dolazi?

Uvid u dokumente i korak dalje koji vlasti treba da učine – primer prodaje NIS

Ograničenja propisa o slobodnom pristupu informacijama

Zakoni o slobodnom pristupu informacijama, širom sveta, imaju limitirani domašaj. Ovde se ne misli na to što se ovi zakoni krše i opstruiraju, što nije uvek obezbeđeno njihovo izvršenje kao ni na to što su neki bitni subjekti ili dokumenti izuzeti iz obuhvata zakona.

Domašaj tih propisa je ograničen zato što državni organi imaju obavezu da daju na uvid (ili dostave kopiju) samo

APDEJT: Glasanje je završeno, rezultat je 54:52 u korist ekologije, u poslednjih nekoliko sati došlo je do preokreta. Hvala svima koji su doneli odluku umesto mene. Ako nešto krene naopako, vas ću da krivim.

Dakle, napisah pre par dana da ću da batalim političarenje i da pokrenem ponovo onaj moj serijal "Suočavanje s budućnošću" kad ne lezi vraže, primih nekoliko PM-ova da odvalim još koji glupi post, pre nego što pređem na te pametne. E sad sam u dilemi, da li da pišem o ekologiji ili o politici?

Mislim da je najbolje da vam odmah kažem koji je moj tajni plan, jer naravno svako ima neki tajni plan pa imam i ja.

Poštovani čitatelji B92 bloga, u kontekstu tematskog bloka o ideji hrišćanske demokratije odlučio da sa vama podelim jedan kraći tekst koji je svojevremeno objavljen u Politici. Autor teksta je naš poznati teolog, prof. dr Radovan Bigović, osoba koju veoma cenim i poštujem i čiji stavovi na najbolji način oslikavaju jedno novo i savremeno lice Srpske Pravoslavne Crkve.

Politika je "svetovna" zato što se bavi problemima ovoga sveta a ne zato što je nereligiozna ili anticrkvena.

Savremena sekularna društva isključuju Boga kao subjekta društvenih i političkih procesa. Vera se potiskuje u "privatnu" sferu ljudskih osećanja. Javni (sekularni, politički) život podrazumeva "emancipaciju" politike, ekonomije, prava, obrazovanja, umetnosti od uticajacrkve. Vera se suprotstavlja razumu, a duhovno materijalnom. Laičnost, sekularnost mnogi tumače čak i kao borbu protiv crkve i religije uopšte ili pak kao njihovo proterivanje na margine društva. Crkvi se odriče svako pravo na političko delovanje. Danas i veliki broj hrišćana smatra da je to normalno jer je, zaboga, politika "prljava" i ne predstavlja ništa drugo do pohlepu za vlašću i novcem. Hrišćanska etika i politika, navodno, ne mogu zajedno.

Očekivala je tako nešto. 

I bilo je blagog golicanja u nozdrvama.  

Vecni Micun danas je povodom saradnje sa SPSom izjavio:

 "Imamo sa mnogima od njih dobre odnose. Kolega Ružić je bio sa mnom u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, mi smo u socijalističkoj grupi u toj instituciji. Budući da se ovde radi o mladim ljudima koji žele da transformišu tu stranku, oni žele da budu koristan, prihvatljiv partner za Evropu i za sve"

 Sa naslovne strane Kurira smesi se Dacic! On odlucuje o  buducoj Vladi, a jedna od strana koja se otima za njega je proevropska strana?! Alo bre? Gde ste vi bili devedesetih?  Kako SPS u bilo

састав на тему . . .(ауто)биографску)

  биосам врло ружна беба.толико гадна да не постоји ни 1 фотос истог мојег животног перијода. нико се несећа  да ме је видео у шетњи са матером, а о оцу и да не говорим.

Њему самсе, благо речено, гадијо.

Piše: Boban Stojanović  

Odjeknulo je Internetom – vremešna diva Alexandra Slađana Milošević više ne podržava svoju gej publiku.

Naime, zbog njenog političkog angažmana nekoliko (mahom) gej obožavalaca, skinulo se sa liste njenih prijatelja na sajtu myspace. Ko gubi ima pravo i da se ljuti, pa se tim otpadnicima ASM obratila kratkim pismom koje počinje konstatacijom: Obaveštavam Vas da moju podršku više nemate!

Na ovo njeno, moguća su dva odgovora.

Prvi je: Kuku nama. Šta ćemo sada?

Drugi je: Amin.

Ja se slažem sa ovim drugim.

I kažem: OK Slađana, samo ti idi, i zadrži sve svoje krpice!

No, za one koji ne znaju, sve je počelo ovako...

Moj današnji dragi gost: Florian

Antički filozof Diogen je najupečatljiviji predstavnik sokratovske škole Cinizma. Šta bi on, da je danas živ i u punoj snazi, rekao današnjim našim politikantima?

  Jel znate onaj kad umre Staljin i završi u paklu, naravno.  Oni gore znaju da je došao jak igrač, iskusan kolega, pa odlučili da mu upriliče sight seeing tour, da ga impresioniraju takoreći. Proveli ga kroz gulazima  ravne mučionice, maštovita čištilišta, pokazali mu i par SandM slučajava kojima još nisu doskočili, autentičnosti radi....Zadovoljan Staljin, suče brk, pomisli  ipak boga ima, bolje ovde, šta bi ja  ionako u raju radio, ka dodjednom krajičkom oka ugleda jednu sređenu radnu sobu-biblioteku. Sva u koži i drvetu, kamin, bar, sve tu.Vidi Staljin neko sedi

Prvo su nam iskakali iz frižidera, ormana, lideri, kandidati, obećanja… kasnile nam serije na TV zbog izbornih blokova, a onda su se zatvorila birališta i nikako da se pojave pred kamerama u svojim strankama.. Sinoć, ko je pratio B92 mogao je da vidi kako naši novinari i novinarke sede u skoro svim štabovima, upućeni jedni na druge… nema lidera, kandidata, svih onih celebs koje su podržavale lidere kandidata stranaka… Možda je rano da se svi pojave u osam?

Ekumenizam. Reč koja u našem društvenom kontekstu često poprima negativnu i pežurativnu konotaciju. Jedan od najpoznatijih teologa SPC, Justin Popović ga je kritikujući tendencije određenih ekumenskih krugova ka stvaranju neke varijante novog hrišćanstva svojevremeno okarakterisao kao „svejeres“ – jer ona u sebi obuhvata sve kroz istoriju poznate hrišćanske jeresi[1], koje predstavlja „zajedničko ime za psevdohrišćanstvo i psevdocrkve Zapadne Evrope“[2]. Nazivaju ga još i falsifikatom hrišćanstva.[3] Sa druge strane, težnja za jedinstvom svih hrišćana predstavljala je jedan od osnovnih tema kojim se bavio Drugi Vatikanski Sabor, naglašavajući ga kao težnju koju treba da ima svako ko pripada Rimokatoličkoj crkvi.[4]

Ovoga puta moj tradicionalni "Šta bih ja uradio" tekst na ovom blogu će osim Borisa Tadića obuhvatiti i ostale političare i to redom po broju izborne liste. Dakle...

ŠTA BIH JA URADIO...

... da sam Boris Tadić

Samo opušteno... pet principa, pa ko hoće dobro došao (za DSS mali uslov: blagi "sanintarni otklon" hehe), ko neće ajd' zdravo. Ako neće niko, idemo ponovo na izbore da počistimo male stranke koje se suviše kurobecaju za svoju veličinu.

... da sam Čeda Jovanović

"Alo momak, ko si sad pa ti?!?!?"

Na biračko mesto sam stigao tek u 7, iako mi je rečeno da moram da budem još u 6 sati. Jedva sam i tada uspeo da ustanem, a kada sam video nižeg, proćelavog čoveka koji je namrgođen išao prema meni samo sam poželeo da se vratim u krevet. Ne znam ni zašto idem da posmatram izbore, ali se uvek dobro ismejem dok zezam članove drugih stranaka. S obirom da živim u prigradskom naselju dosta kontrolora znam bar iz viđenja.