Tramore, Ireland

sunce, more i zeleno

Završava se i treća nedelja od kako sam sa sinom krenuo put Tramore-a,

Piše: Boban Stojanović  

(Autor teksta je bivši aktivista grupe Queeria, Zvonko Bogdan, koji je iz borda organizacija istupio nakon što je estradni lobby unutar pomenute NVO objavio intervju sa Jelenom Karleušom. Njegovo pismo prenosimo u celosti.)

Stvarno, ovo što se desilo na poslednjem Queeria blogu je nedopustivo.

Nekoliko dana čitam komentare i ne mogu da verujem.

Pa zar je iko mogao da pomisli da se ja, iz Queerie, javljam nekome ko ima samo srednju školu?

Komšijama sa višom školom ponekad, onako kroz zube, procedim: Dobar dan!

JA SAM URBAN.

I nisam seljak.

I da, slušam samo klasiku. Ništa Jeca, ništa Mina, ništa Seka, ništa Sneki...a, jok ja!

Isključivo klasika.

I to Dragana del Monako.

Pa makar padala pijana po sceni „Sava centra“.

Samo nek’je klasika.

Pre nego se upustim u dve zanimljive varosarije koje ce zbog duzine ipak biti objavljene u dva razlicita unosa – jedan veceras, a drugi po Uskrsu – a od kojih se prva direktno nastavlja na moj prethodni blog unos, moram da vam obratim paznju na pravu pravcatu muzicku poslasticu koja se ovih dana pojavila na YouTube.  

Radi se naime o snimku iznimno dobre izvedbe oratorijuma nemacko-danskog baroknog genija Dietricha Buxtehudea „Membra Jesu Nostri” koju je izvesni korisnik ovog servisa okacio i na cemu mu svaka cast.  

Poslusajte u nekom trenutku slobodnog

Seoske lole 

Krenu moji baka i deka po prvi put u bioskop. Iza njih je bio Drugi svetski rat, koji ostavi za sobom pustoš, ali i želju za svemirskim putovanjima, čitanjem knjiga, pesmom, igrom.  Seksa im, pričala mi baka, nije nedostajalo. 

Danas mi je stigao mejl iz ovdašnjeg, ljubljanskog inistituta Ifimes, koji se bavi bliskoistočnim i balkanskim studijama. U mejlu je priložen članak, koji je na temu "Novi izazovi za Srbiju i EU u Srbiji", napisao izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju i slovenački poslanik u pomenutom parlamentu, Jelko Kacin. Članak sam prevela (možda ima poneka kucaća greška, izvinjavam se unapred, žurila sam), dakle izvolite:

NOVI IZAZOVI ZA SRBIJU I EU U SRBIJI

Srbija je ponovo na raspuću. Za odlučan korak napred i odlazak u budućnost ne može nikako da se odluči.

Goran Todorović Faca

Svaka reč i pokret su ubedljivi i istiniti. I jasno je da će biti onako kako on kaže.  Pripada onim ljudima kojima verujete jer znate da govori istinu. Ako negde postoji granica, on će je pomeriti. On će je preći.

… moj dobar drugar Beli je, tih nezaboravnih 90tih, skoro svaku svoju pricu pocinjao sa recenicom "razbili ti se Bane i ja ..." Tu smo vec otkidali od smeha, tako da je nastavak price uglavnom bivao nebitan.

Beli je uvek imao najbolju dzidzu i gajbu u Prizrenskoj u koju su svi dolazili, prolazili, spavali, kresali, bezobzirno praznili domacinov frizider i nesvesno provodili svoje najlepse dane. Belog nismo kapirali kao domacina ove velike starinske

Društvo hispanista predstavlja:
   Argentina u Beogradu

   Hiljadama kilometara daleko, Argentina, Buenos
Ajres, tango... a moguænost da osetite duh ove
latinoamerièke zemlje nikada nije bila izvodljivija.

   Poslednjih godina u našoj zemlji prisutno je sve
veæe interesovanje za kulturu zemalja španskog
govornog podruèja. Španski jezik je sve popularniji i
prisutniji u školama i na fakultetima, salsa se pleše
u sve veæem broju beogradskih klubova. Meðutim, osim
onoga

Prvi put sam na košarkašku utakmicu Partizana otišao 92ge godine. Partizan je već uzeo titulu šampiona Evrope i igrao je utakmicu protiv Zvezde. Bila je ogromna razlika, a crno bele su predvodili Đorđević, Danilović, Stevanović, Koprivica, Dragutinović i drugi.. Tada je mene i brata vodio tata. Tek sam 96 počeo ponovo da idem na utakmice, tada već sa društvom iz osnovne škole..

Kada je počela ovogodišnja

Predstavljam vam Helix nebulu ili "Božije oko" Najseksipilnija pojava za svakog astronoma.

Nalazi se 690 svetlosnih godina udaljena od zemlje u sazvežđu vodolije. Ćestitam vodolijama-progledali su ;-). Nastala je (kao i sve nebule) umiranjem zvezde tipa sunca. Otkivena je 1824 i stara je oko 10600 godina a prečnika

Bio je poslednji od "Velike Trojice" velikana naučne fantastike, klub koji je prvi napustio Robert A. Heinlein 1988. godine a nešto kasnije i Isaac Asimov 1992. godine. Iza sebe je ostavio neke od najpoznatijih SF naslova kao što je Rama serijal, Space Odyssey serijal, Childhood's End i mnogi drugi.

Iz kuce VB izasla/ispala/izbacena (precrtati nepotrebno) je Zorica Markovic. Narecena vokalna solistkinja stoji - izmedju ostalog – i iza muzickog projekta lansiranog tokom 90tih "Mirno spavaj nano".

Pesma nastala na ljubavnu nakanu ima vrcav refren:“Mirno spavaj nano, sve je zakljucano, moje srce nije, dzaba ti kapije”

Nekako u isto vreme ili neposredno po lansiranju ove evergreen delicije u estradnu orbitu, sudbina je tako htela (da odem iz rodnog sela) da u aps zapadne lider srbskih radikala vojvoda profesor doktor i sta sve ne Sheshely sa saradnicima.

Za nju važi: Došla je tiho i ušla u legendu.

Svi srpski mediji zajedno: neobavešteni!
Gospođa Milka Canić je na predstojećim parlamentarnim izborima kandidat za narodnog poslanika i ako ovo juče nije bila udarna vest, onda ne znam šta je.
Očekivao sam makar ono "kako B92 nezvanično saznaje..."
Ništa!
Mrak!

Svi njeni fanovi, poštovaoci... jok!
Niko ništa.

...ili sam ja loše obaveštan?

Bar jedan singularitet ima posebno singularne karakteristike, singularitet na kvadrat, bar – svest.

Opipljivost, znanje i mašta su nam skoro uvek dovoljni da nešto konceptualizujemo, čak i ako smo u domenu organizacione fenomenologije.

Npr, morski talas. Jasno nam je da molekula vode u talasu ima previše i da ne možemo izdračunati kako se guraju ili privlače između sebe da bi napravili taj talas. Nije bitno ni ako ne znamo ništa o hidrodinamici. Ali, npr, probali smo nekad da se igramo u šljunku i to iskustvo nam je dovoljno dobar obrazac da konceptualizujemo talas kao organizacioni fenomen tih silnih molekula vode. Šanse su, čak, da će nam retko pasti na pamet da tu čuči bilo kakav fenomen.

Gde zaglave opipljivost i znanje, unesemo nešto više mašte i idemo dalje. Mašta nam pomaže da „uđemo“ u fenomen, izađemo iz njega, da ga malo promešamo, rastegnemo, skupimo i slično. Ako smo u njemu zauvek neko može da ga uslika spolja i mi da gledamo fotku.

састав на тему . . . . здес случајан

у векове загледан протекле,

историја свуда око мене,

често гледам палате поклекле,

и уњима ко да сутим сене,

сјаја бившег однели га дани,

све мачеве витезе принцезе,

одвезоше вранци разиграни,

упрегнути у небеске чезе.

сад