Upoznajte.....Alavu !

    Za prošli rođendan uzeli su mi bicikl. Crveni bicikl, osamnaest brzina, kupljen na buvljaku u Pančevu.

   Ja baš i nisam od onih koji vole vožnju biciklom, ali to samo zato što nemam naviku – u gradu nema biciklističkih staza, pa moraš bajkom u saobraćaj, a to je mnogo stresno, jer naš narod nema strpljenja a ni respekta za bicikliste. Ipak, koristila sam ga, nije da nisam, i lepo me je služio skoro godinu dana.
   Oko bicikla sam imala sitnije prepirke sa sestrom, obično oko reda vožnje

Pomoćnik ministra za Kosovo i Metohiju (ili bolje rečeno pomoćnik ministra bez portfelja) Ljubomir Kljakić se danaske malko iščuđavao. Evo šta je rekao, daklen citiram:

"Za mene je neočekivan nizak procenat (19,01%) ispitanika koji su smatrali da Kosovo treba da se brani svim sredstvima uključući i vojno."

Kljakić se također zabrinuo jer je procenat onih koji su za to da Srbija ostane potpuno mirna (15.86%) ili da ne treba da preuzme ništa osim oštrog protesta i bez prekidanja odnosa sa zemljama koje priznaju nezavisnost Kosova (32,73%) "dosta visok".

Šta se to desilo? Ministarstvo je naručilo istraživanje "Kosovo i strateške spoljno političke integracije", istraživanje je sprovedeno od 1. do 16. februara 2008. godine, rezultati su obrađeni i ministarstvo je palo u nesves'.

Pronašao sam ovo razmišljanje Aleksandra Tijanića, Generalnog direktora RTRS-a na temu Kosova na sajtu NIN-a
Vrijedno je podsjećanja...

Šta će Srbima Kosovo ?

Najskuplja srpska reč” - Kosovo - konačno je dobila cenu. Ništa tragično. Prodavati ono što je već u vlasništvu drugih, samo je dokaz odrastanja nacije. Naime, nekad sam verovao da gubitak Kosova za svakog Srbina predstavlja simboličnu kastraciju. Koji će Srbin pristati da mu odseku muda? Sad vidim red pred kantarom. Stoje

U prilogu je intervju koji je  za Radio Slobodnu Evropu dao  ambasador SAD u Beogradu Cameron Munter. ( naslov je i naslov posta)

 Nadam se i da ce ga neko iz DSa procitati,  takodje. Ne znam kako ga vi shvatate, ali meni deluje prilicno tough. "Read my lips sto bi rekao Ronald Regan" sto bi rekao Toma Nikolic u TV duelu, tako nekako.

Nota Bene za "kolege" iz Pressa, nisam se bunila sto je izjava ruskog zvanicnika osvanula na naslovnoj strani, tu ste u

Četrdeset i četiri nevladine organizacije oštro osuđuju poslednju u nizu izjava ministra za infrastrukturu Velimira Ilića koja prevazilazi sve do sada date izjave, zato što predstavlja direktno i otvoreno podsticanje i pozivanje na nasilje prema političkim neistomišljenicima, pre svega prema parlamentarnoj stranci Liberalno demokratskoj partiji. U svojoj izjavi od 27. februara 2008. godine, ministar Ilić je naveo da vlast ne može da brani ljude „koji idu i vode akciju da Kosovo nije naše da ih ne pretuče neko ko je došao sa Kosova“, čime je pozvao na obračun sa pojedincima

* blogorama kao panorama - pokušaj da jednim pogledom obuhvatiš i upiješ skoro sve

- prilog za podršku predlogu "najviše 70% muškaraca na mestima odlučivanja u vojvođanskoj i u lokalnim skupštinama u Srbiji" -

 Prisutnost žena na mestima odlučivanja u politici, ekonomiji, kulturi, obrazovanju, umetnosti, medijima, finansijama, gde god u društvu je prilično "mlada" tema na planeti Zemlji, traje tek jedan vek i formalni početak joj je u ženskim i radničkim pokretima sa početka XX veka, a obeležen je demonstracijama za žensko pravo glasa i jednostavnom i još uvek vrlo živom parolom "Hleba, mira i ruža". (UN su 8.mart na osnovu tih događaja proglasile "Međunarodnim danom žena", a osnivački akt UN je prvi dokument kojim se pominju ženska prava i ravnopravnost.)

XX vek je negde na planeti obeležen pojavom teorijskog i praktičnog feminizma (mahom Evropa, Amerika, Australija, ekonomski razvijen svet), zatim učešćem žena u pokretima protiv kolonijalizma i diktatura (Azija, Afrika, Južna Amerika) ili posebnim modelima jednopartijskih društava (socijalističke ili komunisitčke zemlje širom sveta). I svi ti procesi su se naravno menjali, prolazili razne faze, napredovali, gasili se pa ponovo stvarali, okupljali žene najrazličitijih "vrsta i opredeljenja", ali osnovnu ideju, ipak, nisu menjali. Diskriminacija je neudobna, žulja, vređa, ponižava, boli, snižava kvalitet svakodnevice i uvek je bilo i biće žena koje će se organizovati, steći potrebna znanja i veštine i kazati "ovako kako postoje društveni modeli za žene - ne valja, prijatelji, ne valja, hajde da malo to menjamo!"

Trenutno je i globalizacija praktično - završena. Imamo subjekte i objekte globalizacije i "ram za sliku XXI veka u kojem 10% populacije na planeti koristi 90% svih resursa na planeti" i još uvek nekako želatinozno i nejasno, ali ipak - uspostavljanje raznih novih pravila za koje ogromnoj većini populacije, i muškoj i ženskoj, nije baš sasvim jasno ko, gde, kako i zašto ih formira. I šta je sa društvenim modelom za žene u celoj toj slici.

To je jedan od razloga zašto je internet sjajna stvar. (oduvek mislim da će štreberi spasti svet, i lepota, naravno, ali od nedavno na taj spisak dodajem i - internet, ovaj i onaj koji će tek nastati)

A bez borbe se ništa ne dobija.

Prošle nedelje svet je ponovo video naličje Srbije. Prošle nedelje su ponovo svi građani Srbije obeleženi postupcima grupice bezumnika.

OVE NEDELJE ČISTIMO GRAD!

Pokret „Evropa nema alternativu" vas poziva da u SUBOTU 1. marta u 15h dođete na PLATO ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu da pokažemo sebi, Evropi i svetu kakvu Srbiju želimo. Pokažimo svima da ovde postoji civilizovana, demokratska, evropska Srbija, koja želi da gradi a ne da ruši, koja želi da napreduje a ne da nazaduje. Naličje je već viđeno, vreme je da pokažemo pravo lice Srbije!

Za dobru atmosferu zaduženi su domaći bendovi, za pozitivnu energiju zaduženi ste vi :) 

Najavu ovog mirnog protesta protiv vraćanja Srbije u devedesete obeležila je jedna zanimljiva stvar:

Krajem 89-te, ja u Skoplju, JNA, dežurni.
Noć duga, a za čitanje samo Borba.
Negde na zadnjoj strani pristupnica. Popunim ja, pošaljem i dugo sam kasnije dobijao materijale Saveza reformskih snaga Jugoslavije.
Pretpostavljam i da su me vodili kao člana, ali ”odslužim ja vojsku” i pravac Demokratska.
Bio sam punoletan, blage veze s mozgom nisam imao ali bio sam član, na dedu. Omladinac.

SKOCITE U PISOAR I DUBITE NA GLAVI
JA SAM TAJ KOJI JE ŽIV. VI STE MRTVACI PRAVI (UBIK) 

- Ovde crna ptica noći peva svoju tužnu sramotu - jedna je od prvih rečenica u romanu "Tecite suze moje, reče policajac" Filipa Dika, mog favorit pisca SF zanra, koji je mnogo više od od getoa za uživaoce u naučnoj fantastici.

Uostalom, cenim da je

  Sedim sama u mraku i gledam u monitor, to je jedino sto svetli. Ta pomrcina potice od Pomracenja 21. ovog Meseca. Zlobnici tvrde da se to pomracenje dogodilo samo kod nas ali to nije istina, to je mogao da geleda ceo svet. Pomracenja su retke pojave, mnogi dugo cekaju da ga vide, a ono sto je retko to je i skupo. Zato smo mi, ko mala deca,hteli to pomracenje da vidimo izbliza, i eto ga tu, kod nas. Prvo smo se malo radovali a onda smo se zabrinuli. Kazu neki doktori da zivot u mraku nije zdrav, popadacemo svi u depresiju. Popijem dva aspirina za svaki slucaj, vitamine i caj, i nastavim po

Ko to stalno otvara kutije ? Ja mislim

Oni

Koji ne znaju da su dobro . 

Da, ovaj tekst kasni više od 24h. Stigla me prehlada pa juče nisam ni otišao na FEST. A po svemu sudeći isto će važiti i za danas. Računam da je bolje malo se primiriti pa bar da zadnja tri dana mogu da ispratim kako treba. No, da ne dužim, na tapetu je utorak i Love in the Time of Cholera.

Ajoj. A-joj. A. Joj.

Ako ste žensko, šanse su da se nećete složiti samnom. Ako ste ljubitelj Markesa, Borhesa i drugova, šanse su da se nećete složiti samnom. Knjigu nisam čitao, do duše, pa dozvoljavam da je ona bolja od filma, ali to neće baš mnogo pomoći filmu.

„Biću iskren: godinama sam zastupao albansku stranu. Ali ovo što se danas radi srpskoj manjini postaje nepodnošljivo. Postoje enklave u kojima živi najviše 15 osoba, staraca, dece... a štiti ih i po 200 vojnika KFOR-a. To je ludilo."

Pobednik !

Kocka do kocke – kockica

Kroz prostor i kroz vreme

I uvek nova pitanja

I uvek nove teme...

A sada nešto važnije i ozbiljnije.

Dozvola za ubistvo/napad se u Srbiji uglavnom menjala „kroz prostor i kroz vreme“, ali danas je postalo posve jasno kako nekog možete napasti. Dovoljna su dva uslova:

Ne znam više da li zbog hroničnog bunila od zaspivanja u sofi dok uveče gledam TV, gde više nisam siguran da li je žena, ja ili prepametni TV izabrao Almodovarovog Matadora i telepatskog Banderasa, i nisam siguran kako se neznano i niotkud pojavio shape shifter u zaboravljenoj priči Star Treka za vreme istog tog bunila, ili zbog A.C.Graylinga i "... Philosophy, for all its apparent abstractions and technicality, is realy just a membrane away from ordinary, everyday practical concerns..." (pročitao na poleđini jedne druge knjige pre neki dan dok sam komentarisao na drugom blogu, nisam nikakav znalac), ili zbog Ničeove fascinacije naglim, širokom  i dubokim pomerajem u vrednosnom sistemu kako se pojavilo hrišćanstvo (transvaluation), pre neki dan mi pade na pamet misaoni eksperimenat.

I taj eksperimenat je tema bloga, jedino što sam ja zauvek fasciniran našim asocijativnim umom, pa otud i prvi pasus, gde tako lako skačemo sa teme na temu, bez obzira na kvalitet i vezu između tema, i gde na prvi pogled jedna od banalnijih sekundi u našim životima ume da pokrene lavinu koja nas posle okupira dan, dva, nedelju dana ili mnogo godina.