Odrastao sam u gradu u kome su retke porodice poštovale dečija prava, a većina roditelja je vaspitavala decu u uverenju da „ništa ne vredi dok MALO ne udariš". Liberalniji roditelji su ono „udariš" promenili i primenili u „podvikneš", pa su se vremenom rađale brojne varijacije. U svakom slučaju, glavni razlog da roditelji primene

"Kroz prizmu izrečene reči, iskazane misli, kroz sliku vremena i kroz rime sećanja.

Francesc "Cesc" Fàbregas Soler za mene je bez dileme najbolji fudbaler koji trenutno igra fudbal. Jeste, dobri su Kaka, K. Ronalndo, Mesi, ..., ma ima ih dosta dobrih, ali Fabregas je tip igrača kakvi više skoro i da ne postoje, a dečko ima tek 20 godina.

Španac koji je glavni igrač Arsenala ponovo je večaras pokazao da njegova ekipa igra možda i najlepši fudbal u Evropi, a da su njegovi potezi prelepi. Tačni

Serija emisija Insajdera na B92 prikazala je malverzacije u našem fudbalu i pokrenula je mnoga pitanja na koja do sada nema odgovora. Mišljenja o serijalu su podeljena. Dok jedni (uglavnom brojniji) govore da je dobro da se neko konačno odvažio da otvoreno govori o temi o kojoj sve i vrapci znaju, dotle drugi ističu da je celokupna akcija strašan udarac na naš najpopularniji sport sa mračnom pozadinom i željom da se uprljaju sveti likovi naših poznatih sportskih rukovodilaca i ceo fudbal baci u blato.

Još nakon prve od šest epizoda očekivao sam da na blogu osvane tekst koji bi dao više odgovora ili ponudio neki dodatni pogled. Nažalost, evo i više od nedelju dana od poslednje epizode serijala a još niko ne piše o ovoj temi. OK, možda blogeri nisu sportski tipovi a možda imaju mnogo važnije teme koje im ne ostavljaju dovoljno vremena da se bave "najvažnijom sporednom stvari na svetu".

Evo kako je teklo prestrojavanje birača od 2003, do danas. Prvo da pogledamo period kohabitacije:

2003: DS - 12%, DSS - 18%

2007: DS - 22%, DSS - 16%

Dakle kohabitacija je oduzela Koštunici dva procenta, a dodala Tadiću čitavih deset. No da pogledamo fazu dva - period koalicije:

2007: G17+DS - 29%, DSS - 16%

2008: G17+DS - 37%, DSS - 10% (prema Medijum Galupu)

Dakle za DSS pad od 6%, a za G17+DS porast od novih osam procenata. Drugim rečima, stvari su više nego očigledne - kohabitacija je dala rezultate (+12% relativno). Dala je i koalicija (+14% relativno). Da li je vreme da se pređe u fazu konfrontacije?

Uporedo sa primenom Teorije igara u ekonomiji, politickim naukama i sociologiji, ideje iz ove teorije su počele da se primenjuju u biologiji, naročito evolutivnoj i populacionoj biologiji i genetici. Ispostavilo se da je pomoću njih moguće objasniti mnoga ponašanja životinja i njigove strategije preživljavanja i produženja vrste. Teorija igara, razvijena u ekonomskim naukama, je mogla skoro doslovce da se prevede u bioloski kontekst. Štaviše, u socijalnom kontekstu se govori o ‘dobiti'

 

Svih ovih dana, od trenutka jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, postavlja se pitanje: koje to motive imaju Sjedinjene Američke Države i njeni najbliži evropski prijatelji, da tako uporno - i do neke mjere čak i rizično - inzistiraju na priznanju tog proglašenja. Zašto je Americi toliko stalo? Koji je to interesi vode?

 

Čuli smo razna moguća objašnjenja za takvu američku politiku – uglavnom iz košare raznih „teorija urote“. Oni koji, međutim, vjeruju da je Amerika namjerila uništiti Srbiju jer je ne voli, ili zaštititi Albance

  

састав на тему . . . . .данеповерујеш

  

познавајући себе несумњам да ми је 25 предак по очевој линији  елегантно превидеопозив цара лазара да се одазовератној обавези на косову  и збрисао коњем ногом

 

 

Welcome to Srbistan. Za one koje nisu prepoznali, ovo je pre neka dva meseca snimljeno na Mišeluku u Novom Sadu. Ove kamiondžije postale su urbana legenda i youtube video legenda, a izvesna nemačka televizija već je došla da snimi i prilog o ovome. Ko je ovde kriv?

Niko. Ovde samo anđeo slobode još nije umro.    

Piše: Boban Stojanović  

Majka Milica otvoreno za Queeria blog: Mom sinu je pomogla Jasmina Tešanović!

Neka ova moja priča, uz Božiju pomoć, bude upozorenje. Zovem se Milica. Moj sin Stefan Miloš koga su svi poznavali kao Lazar bio je pošten dečko sve dok nije počeo da odlazi na te tribine na Mašincu koje su držale neke nevladine organizacije. Tamo je svašta slušao o Srbiji, Srbima, pravoslavlju. Svaki put kada se vratio kući bio je sve ljući i ljući. Govorio je kako treba proterati, pobiti, ubiti, zaklati. Nisam znala šta da radim. Bila sam uplašena. Pitala sam najbolju prijateljicu, Milicu, šta da radim? Ona mi je rekla da sam možda negde pogrešila. Ali, ovoga mi krsta, rekla je da može da mi pomogne. Odvela me kod lekara, kome sam objasnila kako se moj sin ponaša i on mi je rekao da je moj sin verovatno zavistan od Kosova. Preporučio mi je da obratim pažnju na nekoliko stvari i da ukoliko ih zapazim, ponovo dođem.

I zaista, lekar je bio u pravu.

U Beograd sam stigla pre 15 dana. Sačekala me hladnoća sa kojom bi se i Minhen podičio a evo danas je skoro početak leta po temperaturi. Prva stvar koja mi je upala u oči kada sam doputovala da je uništena zgrada u Kneza Miloša postala fabrika radosti ( bilbordi razvučeni preko cele bombardovane zdrade). Iskreno sam se zapitala - kako li je to nekom palo na pamet, ali mudri ljudi skloniše sve panoe fabrike radosti za svega nekoliko dana.

Ipak, moj utisak su uvek bili i uvek će biti ljudi - manje zgrade i najmanje reklame. Sticajem okolnosti, ponekad, moram da se javim na mobilni u javnom prevozu, taksiju ili na nekom javnom mestu. U Nemačkoj je telefoniranje zabranjeno gotovo na svim javnim mestima a isključivo je zabranjeno u autobusu. Vozač će tolerisati da kazete - jednu ili dve rečenice pre nego vas mrko pogleda ili čak napusti autobus. Ipak, kod nas je sve mnogo opuštenije pa i komunikaca svih vrsta....

 

Lider G17 Mlađan Dinkić izašao je u javnost izjavivši da ne može više da podnese ’’kolektivno ludilo’’ inicirano ponašanjem koalicionog partnera u Vladi: DSS-a, odnosno premijera (podržanog SRS-om). Oglasio se i Palma, veoma razboritom analizom trenutnog stanja u Srbiji. I to što Velja, po svemu sudeći, neće u koaliciju na lokalu sa DSS (možda samo ponegde, da ispoštuje starog saborca) a hoće sa pro-evropskim SPO (verovatno u dobrom delu opština u Srbiji) možda nešto govori (brod koji tone valja napustiti!). Stav privrednika, političke i kulturne elite jasno

"Pročitajte ustav,u svakoj zemlji bi vas do sad okupali u katranu i prosuli po vama perje!"

bloger regedit u komentaru na post koji sledi, nisam mogla da odolim a da ga i ovde ne stavim

Bila prošle nedelje u Tirani na Forumu-Kosova dhe sfidat ras pavaresise.  Poziv organziatora, tiranskog dnevnika Gazeta Shqiptare, stigao mi je preko  mog druga Idriza Seferija,

 

"Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice."

                                                                   Evropska konvencija o ljudskim pravima i slobodama, član 10

Pred vama je prvi, uvodni tekst na novom blogu koji nosi naziv "Freedom of Information". Ideja je da se na blogu B92 posveti posebna pažnja slobodi javno

Pošteno kasnim sa poslednja tri dana FEST dnevnika, pa bez dubokomisaonog prologa prelazim odmah na filmove od petka i subote. It's a Free World, Paranoid Park i The Bucket List (prokleti naslov, ne mogu sva tri imena da stanu).

No pre nego što zvanično nešto kažem o It's a Free World, prvo neke generalne impresije. Naime, ja imam problem sa ovim filmom. U stvari, ne konkretno sa samim filmom već sa njegovim mestom na FESTu. Ortak koji je hvatao projekcije od 17:00 mi je još sredinom FESTa ukazao na to da je ove godine festival po svemu sudeći donekle politički obojen te da je u igri srazmerno jasna zadnja namera. Najindikativniji, po pomenutom priajtelju mi (jer ja nisam gledao) je Kargo 200 koji je, ako sam ga ja dobro razumeo, kao Passion of the Christ samo za post-komunisticku Rusiju. Komunizam je bio užas i glavni junak na kraju ode u crkvu. Jej. Tu se nadovezuje i 12, koji bi valjda trebalo da bude ilustracija nekakve moralnosti Rusije, pa Charlie Wilson's War koji prikazuje SAD tako kako ih prikazuje.

A, da, nema ni međunarodnih zastava istaknutih na ovom FESTu. Kažu mi i da je prvobitni slogan bio "Ko sme da vas pogleda u oči?" pa su tek posle dodali i ostale parafraze stranačkih slogana.

Ne želim da kažem da sam uveren u pro-Rusku, DSS-mi-tata poliku FESTa. Većina programa nema mnogo veze sa pomenutom teorijom zavere. Ali donekle mi se čini da argumenti imaju smisla. Prvi put kada mi je izneta ideja pomislio sam da je malo bezveze tako nešto zaključiti samo na osnovu jednog ili dva filma. A onda sam primetio da It's a Free World ima po hodniku Sava Centra više plakata nego svi ostali filmovi zajedno. Ili bar tako izgleda. A šta je tu problem? Pa, bez obzira što meni ne izgleda kao da je to centralna poenta filma, It's a Free World se vrlo može prodati ljudima kao film o zlu zapada i njihovoj eksploataciji nas "ostalih".

Daklem, da zaključim – ne govorim sve ovo kao potpun dokaz nekakve zavere. Ali izgleda malčice sumnjivo i to mi pomalo smeta. Pa k'o reko' kad mi se već vrzma po glavi, red je da to iznesem u FEST dnevniku. A sad film.