iz perspektive teološke antropologije

Piše: Nikola Knežević (a.k.a. metanoia)

Danas reč sloboda ima gotovo magičan odjek. Postala je čovekova najviša aspiracija, cilj svih društvenih i osobnih nastojanja, postala je simbolom čovekovog potpunog samoostvarenja. Pod samoostvarenjem se ovde podrazumeva, sa jedne strane, oslobođenost od brojnih robovanja i otuđenosti, a, sa druge pak strane, stanje čovekovog istinski ostvarenog samobitstva.[1]

Šta uistinu znači biti slobodan, kolika je zapravo ljudska sloboda, dali je ona apsolutna ili relativna i u kojoj meri sa obzirom na svoju sadašnju prirodu čovek zaista može biti slobodan? Možda je bolje pitanje postaviti ovako: Šta se podrazumeva pod mogućnošću izbora koje ljudsko biće poseduje i kolike su zapravo te mogućnosti? Pitanje slobode volje ljudskog bića uzročno je povezano sa egzistencijalnim prilikama u kome se ono rađa, i živi. Drugim rečima, nije ni moguće govoriti o čovekovoj slobodnoj volji bez evaluiranja objektivnih okolnosti koje ga uslovljavaju.

Where now for Serbia? Violent protestors; with the tacit support of the police and elements of the Serbian government and political establishment; have succeeded in setting Serbia back five years. After all the progress that Serbia has achieved over the last ten years to move towards the international club of nations, one night of state ‘green-lighted’ violence has recreated what should have now been, tired, negative stereotypes of Serbs. After all the positivity created by the likes of Djokovic, Ivanovic and Serifovic, Serbs are once more at the centre of violence which has been internationally

Monika je nedavno objavila da ipak nece vise da se takmici. U svojoj karijeri osvojila je 9 gran slem turnira, osam pre napada nozem*. Na svoja prva cetiri ucesca na Australijen openu pobedila je, prvi put je izgubila tek '99 u polufinalu. Na svom prvom gran slemu, u Parisu '89, stigla je do polufinala. Osvojila je prvih sest gran slemova na kojima je igrala u finalu. Od sest finala koje je odigrala protiv Stefi Graf dobila je 3, ali Stefi je svoja

Yet again Serbia's image -- and much of its political and economic future -- is being decided vividly in headlines in the Western press. For example, the hugely influential and (usually) highly credible Washington Post just ran an editorial headlined, "Serbia's Thugs". 

As if the headline is not bad enough, the editorial is completely one-sided and simple-minded, basically saying Serbs Yet Again Suck, but not giving any reasons why or background into how the US government may have (heartily)

 

Da se predstavim, ja sam osvedočeni FEST manijak. I to jedan od onih opasnih ludaka koji ne samo da svaki dan FESTa nađu izgovor za gledanje bar jedne projekcije nego još posle o tome moraju da pričaju. Šta ću, utisak o filmu mi nije potpun ako ne pokušam da eksternalizujem svoj doživljaj na neki način. Neću baš mnogo smarati sa novim postovima svaki dan, editovaću stare dokle god bude izgledalo da to ima smisla raditi. Ovo nikako ne bi trebalo smatrati nekakvim 'review-om' filma, u pitanju su samo moja razmišljanja podstaknuta filmom. Također, ja mislim da ništa posebno 'otkrivajuće' o radnji filma nisam ovde izložio. Štaviše, trudio sam se da tako bude. No ipak pričam o samom filmu, pa ako neko voli da gleda film bez ikakvih spoiler-a, možda ne bi bilo zgoreg da ne pročita ovaj tekst do kraja.

Zamisli da imaš banku koja te svakog jutra kreditira sa 86.400 dinara. Medjutim, novac se ne može preneti u naredni dan. Ne postoji mogućnost da iznos pretvoriš u gotovinu. A svakoga dana račun se prazni, bez obzira da li si novac potrošio u toku dana.

 

Šta bi uradio? Naravno, potrošio bi svaku paru!

 

 

 

Braćo blogeri i sestre blogerke,

Šta ćete reći kada vam u sred noći u stan upadnu komesari Srpskog patriotskog komiteta i pitaju gde ste bili 21. februara 2008. godine u periodu od 17 do 22h?

Dobro razmislite, nemojte da žurite u davanju odgovora.

Mi iz Kvirije smo bili tako gde su svi pošteni Srbi i Srpkinje bili. Na najvećem, najlepšem, najboljem mitingu svih vremena. Bili smo da pokažemo da ne damo Kosovo, jer je ono NAŠE, NAŠE, NAŠE, da pokažemo da podržavamo državnu politiku našeg premijera Vojislava Koštunice, da pokažemo da smo i mi pederi uz našu mladež (uvek bili), da smo spremni da se borimo protiv nastranog proglašenja nezavisnosti Kosova i kršenja međunarodnog prava.

Ne držite me za reč, ali sam u onoj milionskoj masi video i mnoge blogere i blogerke i time smo dokazali da nismo izdajnici kao što onaj tzv. politički analitičar hoće da nas predstavi (koga nisam ni video na onom skupu).

Draga Jasmina,
Ja se duboko nadam da si dobro i da ce se ovo brzo smiriti. Mislim stalno na sve vas i jako mi je neprijatno i zao sto se sve ovo desilo.
Nemam reci da ti opisem, a tako bih volela da vam pomognem u svemu ovome.
Draga moja, tako sam potresena da ni tokom bombardovanja ovako se nisam osecala. Mislim na vas i ako si slucajno pod pretnjom, molim te mozes da dodjes ovde, znam da zvuci idiotski ali veruj mi da je sigurno.
Voli te N

Eto kako hronichna neobaveshtenost moze da ima katastrofalan ishod!

Pa svako ko je gledao bilo koji kaubojac, makra i onaj trecerazredne produkcije, zna da scenario izgleda sasvim drugachije. Da bed gajsi, ruzni, prljavi, zli i neartikulisani, obavezno pijani ujashu u neki gradic i krenu da lome, pljachkaju i tuku, da se zene sa decom rastrche kako bi se sakrili od bahatih nasilnika i da muskarci , predvodjeni glavnim sherifom i njegovim pomocnicima, hrabro krenu da ih pohvataju i zatvore.

 Jer, majkumu, to je njihov grad, oni su ga izgradili i zele da u njemu mirno zive, iako

Ruska DRŽAVNA televizija sinoć o dogadjajima u Bgd:

Danas su se gradjani Beograda verovatno setili drugih mitinga. Setili su se kako je besnela rulja koja je svrgavala starog Miloševića.
Isti ti, fudbalski navijači.
Kako je zemlja koja je poludela od liberalnih obećanja sprovodila na onaj svet plačem zapadnu marionetu Zorana Djindjića - čoveka koji je rasturio legendarnu srpsku armiju i specijalne službe, koji je predao Hagu heroje srpskog otpora za apstraktnu ekonomsku pomoć i koji je za to dobio zaslužen metak".

Ceo video izveštaj se može naći

Живљења

Konačno kačim snimak skidanja turske zastave. Ovo se desilo oko 17.30 ako se dobro sećam i notorna je laž da je „skup" protekao mirno i dostojanstveno, a da je posle toga ekipa krenula u divljanje. Koliko sam gledao sa prozora, TRI policajca i JEDNA policajka su na početku stajali preko puta Turske ambasade i mirno gledali kako svako ko prođe baci po kamen ili nešto „jače" jer prozore i vrata nije mogao/mogla da polomi. Onda je JEDAN policajac razgovarao sa njima i prijateljski ih molio da ne skidaju zastavu (video da Tadić moli huligane, pa čovek pokušao da primeni isto na ulici), a onda je došla grupa od 20tak nevaspitanih klipana i počela da juri policajce da ih bije, dok su ostali konačno skinuli zastavu i demolirali ulaz Ambasade koliko su mogli.

Najveće greške i laži su usledile posle ponoći kada se sve smirivalo:

Ovako razmislja Dusan Prorokovic.Treba li reci - svaka mu je zlatna. I na mestu.