Vrlo je teško iskoreniti predrasude koje si o nečemu gajio dugi niz godina. Uslovljeni smo medijima, informacijama, dezinformacijama, propagandom. Često toga nismo svesni, ali onaj naš lizard brain koji nas održava u životu non stop dobacuje “nemoguće da si se prevario”. I tako provedeš život bez da se zapitaš – ima li nečeg u drugoj strani? Ćorav na jedno oko takoreći. Ujedno bivaš sve zabodeniji u sopstvene pizme, viđenja sveta kakav bi trebalo da bude i sl. Ponekad se dese stvari koje te prenu – obrti, događaji. Eventualno. Drugi

Dakle,

Dobrih 15-20 kg viška, u roze odevena, sa trenericom preko dupeta vezanom (kamuflaža), flašica vode po Nadi Macuri. Zajapurena kao trči, kao hoda. Nije joj dobro. Skoro kao status na fejsu "hodam, sapletem se, padnem, namestim krunu ,ustanem i nastavim". Samo što je bila malo deblja. Upadljiva roze gomila je svakodnvno trčala pored moje teretane i bilo ju je teško ne zapaziti teretane.

Prođe leto, dođe jesen, ona trči i dalje, samo obukla onu trenericu, kojom je

Da ste samo pre stotinak godina živeli u Banatu znali bi o čemu pišem.

Pariz, 1. XII 2018.

Pokret žutih prsluka u Francuskoj proteklog novemba 2018. je upravo to - najava rušenja Trijumfalne kapije neljudske i alave verzije kapitalizma koji već decenijama

Pre oko mesec dana, naše koleginice Razmišljam i Kleinemutter objavile su post o zgradi namenjenoj projektu „Predah" u Šekspirovoj 8.
Za one koji nisu pročitali, ili su zaboravili, evo LINKA, da ne prepričavamo

Tom prilikom smo došli do podatka da je razlog višegodišnjeg čekanja na otvaranje „problem sa grejanjem i klimatizacijom". To je zvanična informacija od Centra u Šekspirovoj.
Kako je investitor zgrade Agencija za investicije i stanovanje, kao deo gradske uprave, 5. novembra sam odgovornom licu, Luki Petroviću, opcijom ličnog uručenja dostavila sledeći dopis:

Ali povrh svega nabrojanog najteže podnosim sebe jer sa sobom moram da se borim svaki dan, pa tako ne podnosim kod sebe što umem da budem nervozan, što sam previše oprezan kad nisam neoprezan, što ni za šta nisam vezan, što ispod dresa nemam majicu sa porukom za publiku, što ne verujem u sebe i da ću prelomiti meč, u jednom urliku, što ne umem kada treba da kažem toplu reč, što neretko imam problem s poukom, što držim se klupe, sigurne zone, što sam se previše puta izvukao iz zaslužene kazne na fore i fazone, što nedostaje mi hrabrosti, da ako treba, kada treba nekome koga ne podnosim polomim kosti, ili barem jednu kost, recimo viličnu

A onda smo se vratili mom rezultatu holtera. I trenutnoj temi: 10000 preskakanja za 24h i njenim predlozima za razne opcije kako to prevazići.

Ajde bre, malo strpljenja ... ovi penziši dosadiše bre ... ubi ih radoznalost i ’oće da znaju jel smo ih za one četiri godine poharali po zakonu ili ne ... sad će da se raziđu, žure po one tri hiljade kinti, pa da dveri otključamo i bude opet sve kako mi kažemo ...

Naša ljubimica, prijatelj, terapeut i šta sve već ne, Chiara, 1. Juna 2018 je napunila 17 godina. Ona koja je sa samo mesec i dvadeset dana kada je došla kod nas, vrlo brzo, za nedelju dana, naučila gde da vrši nuždu i bogami još dvadesetak važnih stvari, sada je starica, polugluva i poluslepa, vrlo često mokri i kaki po parketu ili tepihu ako na vreme ne stignemo da je iznesemo na terasu. Znak da joj je prigustilo je trčkaranje u krug i zvuk njenih noktića. Evo danas posle ručka koji sam joj dao, izneo sam je na terasu, vrtela se, trčkarala bar dvadeset minuta i ništa