gošća autorka: Ivana Radović

Umro je tata. Niko mi nije rekao. Valjda su mislili da neću primetiti odmah. Baba je plakala. I tetka je plakala. Poslali su nas kod komšinice. Brat mi je rekao kako možeš da se smeješ kad ti je umro tata. Tetka Lepa je rekla nije.

Mama je bila u crnom. Nosila je cveće. Pitala sam šta će ti cveće. Rekla je da nosi tati u bolnicu.

... izraz umetnički je kalirao ovde na realizmu pa zagazi ka idealizmu  ... slikarije sa napredne palete u veselim bojama šljašte optimizmom odasvud po vasceli dan i noć ... ubi se nadslikar od danonoćnog posla a onda pljusne kiša i sve namolovano spere ... nema veze, sutra će on ispočetka ...

Ovih dana se ovako žustro družim s vama zato što sam (do danas!) odlagao i odlagao jednu užasno neugodnu obavezu koja se morala otkačiti a koja mi se nikako nije dala, otimao sam se i cvileo u sebi do poslednjeg trenutka, bukvalno. Uradio jedan dan pred istek roka, nisam spavao od nervoze u koju sam se doveo i stresa koji sam sam sebi nabio. Okej sve to, prošlo je. Da se izmisli pilula protiv prokrastinacije, uzeo bih je, ali sutra. 

Spaljivanje elektricnih automobila u Parizu?

Really ? Zasto ?

------------------------ 

 US, Saudis and Russia block climate report

ovo ni Dušan Mitević ne bi zaposlio

Prvi blog koji sam napisala na ovom mestu se ticao preživljavanja jednog deteta. Objavio mi ga je Cole, rekavši, da će, ukoliko ga skinu, otići odavde.
Seriju blogova koju sam sada započela, a imala nameru da radi ‘umetničkog dojma' i dopiranja do negde (možda) razvučem, ću skratiti, jer... možda mesta neće ni biti, jednim podužim tekstom, i mislim da je važno i volela bih da ga pročitate, jer postoji mogućnost da se neki životi promene sa dalekosežnim ‘posledicama'.

Leo: Nataša jesi li kući

Ja: Jesam.
Leo: Molim te, ajde da čuješ jednu super devojku. Ima mnogo dobar glas, ali treba da se spremi za festival u Finskoj za šest meseci, pa ako možeš, pls, pomozi joj.
Ja: OK. Daj joj moj tel.pa nek mi se javi.
Elem. Moje prvo upoznavanje sa gotikom, metal klasikom i svim tim pravcima, bilo je upravo kada sam upoznala Lea i ekipu fantastičnih mladih ljudi sa kojima sam sarađivala

Ajd’ da se ne zezamo.Debeli raspojasni bizMismen otkude Niš kupio 2-3 televizije za 180 milona evra. Mora biti da ih mu je tata dao ili je sam zaradio.

Šta me je nateralo da, baš danas, posle dugo vremena, uđem na ovo mesto za koje sam mislio da je odavno mrtvo.

Čudnim spletom okolnosti, kao prvi, iskočio mi je blog o vežbanju i to od autora koji me je jednom prilikom banovao, verovatno iz straha od istine o svojim marketinškim aktivnostima u oblasti u kojoj ima samo lična iskustva; znanja veoma malo.

Marsej, 1. decembar 2018.

Petog

Duda je rekao da idemo na kafu i druženje. Dodao je i da ga tako zovem samo kad treba nekoga da bije, što je izmišljeni recidiv prošlosti, vremena kada smo bili malo mladji no što smo sada izuzetno mladi. Kao mesto okupljanja mi je, po treći put, naveo sokače pored Kalenca, gde brat Steve pilota, zvanog Gibon, ima kafić. Ima i ogromno drvo sa dobrom hladovinom, i još nešto, što nisam čula jer je Duda počeo da mi kašlje u uvo kao srpski pesnik romantičar. Za kraj je prokrkljao da mu je hripanje od alergije na ambroziju, koja muči svu omladinu, a njega naročito. Mene je već na polovini tog izlaganja zabolelo rame kojim sam držala telefon, jer me gnjave peti i šesti pršljen, dok mi je uvo zbog nanete buke otkazalo poslušnost.