Aktuelna nevolja sa poplavama je u prvoj fazi prošla i sada je ostalo da se ljudi i država bave sa posledicama i priča o tome se razvija, kako dalje, odakle pare, traženje pomoći od koje kuda, pa dobrovoljci, vojska, Evropa, Rusi, pa sami ugroženi da rade a ne da samo kukaju i svi se trude da poprave šta se može, misli se naravno na posledice te „kataklizme bibliskih razmera". Onda, kad su vlasti udahnule vazduh, sledi tužna priča o tome da država, posebno ona što je nekoć smenjena, nije dovoljno ulagala u održavanje vodotokova i kanala i nasipi nisu popravljani, pa sadanja vlast nije mogla za tako kratko vreme od kad troši dužnosničke fotelje da uredi sve kako treba, da popravi tu aljkavost onih od pre, a taman je počela i tek sada će da na tome poradi.

Usput je nađen i dobar izgovor, nepogoda je bila takvih razmera da se tu ništa nije moglo. Stereotipan i izanđao izgovor ali izgleda efikasan i za pobožni narod prihvatljiv, posebno onaj (izgovor) gde se za sve što beše sa vodom koja je ničim izazvana nadošla svaljuje krivica na Boga mada se ne zna da li je to učinio namerno, da kazni ili u najmanju ruku da opomene ili mu se samo omaklo.

Prvi korak u totalitarizaciji jednog društva načinjen je onda kada ubijete   građanina.    Hana Arent

 

Društvo ne može napredovati ukoliko su njegove vrednosti u sukobu sa pretpostavkama njegovog razvoja.    Vesna Pešić

                               

Nijedna zastava što se vije, nijedna čaša što se pije naša nije.    Miloš Crnjanski

 

Sažetak:

Tužna je realnost da današnjom Vojvodinom danas suvereno vlada jedino strah, otuda se o ozbiljnim problemima ovde uopšte ne govori. Diskusije, kritičko promišljanje i pozitivno afirmisanje vojvođanskih specifičnosti i vrednosti istisnuti su iz javne i političke sfere

 

Postoji anegdota o tome kako je druga Nikitu Sergejeviča Hruščova na jednoj od prvih pres konferencija nakon Staljinove smrti, u času dok je govorio o razmerama Staljinovih zločina, jedan od prisutnih novinara prekinuo pitanjem:

─ A zašto ste o svemu tome ćutali dosad?

Vidno iznerviran pitanjem, Nikita Sergejevič je ustao, lupio pesnicom o sto, i dreknuo:

─ Ko je to pitao, hoću da ga vidim!?[1] 

Nakon ovako postavljenog pitanja u sali je zavladao apsolutni muk. Nikita Sergejević je ponovio pitanje, a onda, pošto odgovora i dalje nije bilo, sasvim smireno izjavio:

─ Eto. Zbog toga.

Sličan model ponašanjaprepoznaje se i po pitanju aktuelne pat pozicije na relaciji između republičke i pokrajinske administracije oko trenutnog mesta (statusa) vojvođanske autonomije. 

Šta je program iza ovoga? Ne znam , nadam se da će nam neki genije objasniti. Inače tumačenja dajemo sami . A onda će genije da nas ostavi bez objašnjenja a nekoga privede zbog širenja panike. Ako je verovati ombudsmanu nema širenja panike ako panike nema. A bojim se da sam prestao da se bojim. Tačnije nema straha, nema panike.

докторат небојше стефановића одбија да нестане. изгледа да не испуњава никакве академске услове осим да је довољно интересантан да се његовој одбрани посвети и члан милошевићевог правног тима. оно што је занимљиво да свакодневне промене информација демантују чак и премијера. покушао је премијер да утиша јавност (утишавање му је изгледа једина занимација последњих дана, могуће као последица неспособности да се бави нечим другим) па је рекао да је образложење највећа глупост коју је икад прочитао (тиме изгледа потврђује да све те силне књиге које је срс штанцовао нико није читао па ни они) али дошло је до промене тактике одбране са друге стране. сад се испоставља да "фејсбук верзија" доктората изгледа јесте... па рецимо фалична. јер постоји друга, са неких 40 страна фуснота и истраживања, регресионих анализа и свега оног што је верзији из библиотеке недостајало... тако ће на крају испасти да је и за ово крива библиотекарка, као што је за тестове била крива радница у штампарији када се систем тестирања основаца ове државе распао.

               Naravno da bi najradije pobegla od njih povlačeći se u najudaljeniji kutak sebe i praveći se da ne postoji barem do narednog praskozorja.
               No, budući da život najčešće ne dopušta tako ekstravagantne izlaze, naučila je da ih prebrodi sićušnim trikovima koje je godinama pohranjivala među listove starog školskog herbarijuma što je sve manje mirisao na trave, a sve više na napabirčena iskustva plaćena sopstvenim greškama.

Autocenzura je izgleda jedan zaista veoma složen fenomen.

Evo sada recimo, vidimo da se, osim novinara, i neki naši ministri svesno autocenzurišu.

To kažem ovako blago, jer da sam oštriji rekao bih da se prave nevešti, ludi, zbunjeni ...

A znam da nisu, i pitam se šta im sve to treba u životu?

No, krenimo redom. 

 

 

autor: Rodoljub Šabić

            Poslednjih dana na adresu velikog broja građana stiglo je "pisamce", koje im je uputilo "EPS Snabdevanje" pod nazivom "Poziv kupcima električne energije za dostavu tačnog jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG)". Tim "pozivom" zatražilo je od njih dostavljanje određenih ličnih podataka - JMBG, ime jednog od roditelja/staratelja   i dr.

            Dosta građana, tim povodom ima različita pitanja, a u traganju za odgovorima obratilo se i meni. To me odmah podsetilo da smo se ovom temom bavili

U Los Anđelesu nikada nije vlažno. Kiša je retka, oblaka skoro da nema, nebo je kao staklo u koje gledaš i zbunjen si – ne znaš da li je u pitanju nebo ili mirno more. Ista je boja.

Tako je bilo i nekoliko dana pred boks meč između Meni Pakijaa i Timoti Bredlija. Revanš meč. Prvi je dobio Bredli na poene. Nakon tog meča mnogi ljubitelji boksa mislili su da je svaki od sudija greškom upisivao dobijene runde Bredliju umesto Meniju.

Marta meseca, Meni je došao sa Filipina – odakle je rodom – i počeo sa treninzima u Los Anđelesu. Jednog dana, u salu koja miriše

вук длаку мења али ћуд никада. и кад је мали па је вучић а не вучина и кад је длака идеологија и кад је ћуд - ћуд. марко сомборац каже да ову владу и не критикују толико али да она баш не уме да прихвати критику. и тиме је нацртао суштину.може то да офарба и ето карикатуре карикутарне власти. критике и нема превише. нема ко ни да критикује. организована (?) опозиција је у ствари скуп елемената које је вучић одбацио при прављењу владе. прецизније, због спс-а би морало - које је успео да одбаци јер му нису наметнути, али ок, нека то остане за другу тему.

U Londonu postoji osiguravajuća kompanija koja je spremna da vas osigura od bilo čega. Zatražio sam njihovu zaštitu 2010. prilikom nastupa Solomona Burke-a. Srećom po njih Solomon je umro mesec dana kasnije prilikom sletanja na aerodrom u Amsredamu. Ove godine agent Blues Brothersa koji će 17. avgusta zatvoriti Nišvil  uslovio

Proteklih nedelja hiljade ljudi je prošlo kroz lični pakao kada im je prirodna katastrofa potopila kuće i u naletima bujica odnela najvredniju imovinu, a njihove porodice izbacila u prihvatne centre širom Srbije. Žrtve u ovim kolektivnim centrima ostale su bez odeće, obuće, osnovnih higijenskih sredstava, pa i hrane i čiste vode. Povrh svega, ovi ljudi ostali su bez osnovnog osećanja sigurnosti. I to je prva snažna trauma koju su tih dana doživeli.

Rad mnogih volontera i volonterki je žrtvama poplava omogućavao da prežive dok se ne stvore uslovi da se vrate u mulj i vlagu svojih kuća i okućnica. Jedni su kuvali hranu, drugi su prikupljali i donosili suvu presvlaku, dok su treći pružali profesionalnu psihološku podršku kako bi žrtve, dok su najranljivije, skupile snagu da prebrode posledice koje je potop ostavio u njihovim životima.

A onda je ove ljude zadesila druga vrsta katastrofe -- za koju nije odgovorna priroda, već funkcioneri Grada Beograda. Gradska vlast je sasvim iznenadno i prisilno izmestila žrtve poplava iz prihvatnog centra u hotelu "Slavija" u devastirane, neuslovne i zarazne barake u Krnjači. Kada su ih potrpali u autobuse, niko od ugroženih nije znao gde ih voze, šta ih tamo čeka, niti zašto ih premeštaju tako grubo kao da su vreće peska, a ne ljudi. To je druga velika trauma koju su tih dana doživeli.

 (Kolektivni centar za žrtve poplava u Krnjači)

U svetlu svih ovih događaja, a neću sad da se bavim njima, ideja ovog bloga je da lagano uvodimo korisnike u svet borbe protiv cenzure, a hvala bogu, imamo  i čime.

Pretpostavka je da svaka cenzura želi da deluje preventivno, da strahom prisili korisnika da odustane od onoga đto misli da treba da podeli sa svetom. U tom svetlu anonimnost je odličan lek, korisnik koji je uveren da se do njega u stvarnom svetu ne može doći uživa slobodu da svoje misli deli sa svetom. Ovaj borbeni komplet će osposobiti korisnika da tu slobodu uživa. Takođe planiramo da uradimo nekoliko radionica

meni kad treba reset, ja pročitam sumatru,

Sad smo bezbrižni, laki i nežni.
Pomislimo: kako su tihi, snežni
vrhovi Urala.

Rastuži li nas kakav bledi lik,
što ga izgubismo jedno veče,
znamo da, negde, neki potok
mesto njega teče!

Po jedna ljubav, jutro, u tuđini,
dušu nam uvija, sve tešnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvene zrna korala,
kao, iz zavičaja, trešnje.

Probudimo se noću i smešimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledenegore,

autor: Rodoljub Šabić

Ovu priču "pokupio sam" jutros na Zelenom vencu. Ranu jutarnju šetnju koju već godinama upražnjavam, po pravilu, pre povratka kući, završavam tu, na "mojoj" pijaci. Kupim potrebne namirnice, popričam malo sa seljacima, našalim se. Ponekad se i požale na neki problem, traže savet ili mole za pomoć. Jutros me je jedna od njih dočekala s