Неповерење грађана у институције и обрнуто, феномен који ме фасцинира годинама, јесте, чврсто то верујем, један од главних узрока спорог напретка унапређења система (фамозне реформе). Највећи део тог неповерења исказује се у виду разних неспоразума, који опет најчешће воде само у пат позицију у којој, по дефиницији, нема ни напред ни назад. Један од најсликовитијих примера је однос електродистибуције и потрошача струје - један државни монополиста и скоро сви грађани (јер скоро сви имају и користе струју). Рат се води, наравно, око рачуна, а подељеност иде дотле да једни друге често сматрају лоповима. Истина је да се уствари мало краде, да су те ситуације више изузеци него правило и да то одговара лоповима који се крију иза слике општости проблема.

Радио сам годинама као читач струје испред омладинске задруге и тако попуњавао рупу у студентском џепу. Имао сам прилике да ове свеприсутне митове проверим на терену и лично се уверим колико су они неоправдани. Није да све ваља, напротив, има много тога што би се могло унапредити ако се смањи та препрека у виду неповерења.
Рекох, ајде бар да покушам да сумирам оно што сам на ту тему ја имао да видим и чујем свих тих година.

Ministarstvo finansija je objavilo izvršenje budžeta Republike Srbije za oktobar mesec. Rezultati su poražavajući. Poreski prihodi u oktobru su manji od poreskih prihoda u oktobru 2012.godine. Da, dobro ste pročitali, poreski prihodi u oktobru 2015.godine su manji nego u oktobru 2012.godine.

Hoće li biti tog rata?
Ma jok. Daj još jednu.
(citat iz najboljeg filma o ratovima na Balkanu devedesetih)

Na prodaju stenci NEMACKOG OVCARA, uredno vakcnisani, ocisceni od parazita, sa papirima. U leglu su ostale jos 2 zenkice izuzetne lepote, krvne linije i anatomije, ostenjene 14.07.2015g. Za sve informacije javite se u inbox facebook profila: Nemacki-Svajcarski Ovcari, ili na tel.  

без зезања, тема је озбиљна па да отворимо простор

Piše: Rodoljub Šabić

U jučerašnjim novinama objavljena je vest da će zahvaljujući jednom novom zakonu prosečna srpska porodica samo na vađenju dokumenata godišnje moći da uštedi i do 100 evra! Na stranu to ko je i kako došao baš do tih 100 evra, ali koliki god bio pretpostavljeni iznos pomnožen sa nekih 2 miliona porodica koliko ih živi u Srbiji, deluje impresivno.
Novine dalje pišu detaljnije o čemu se radi: "Predlog novog zakona o opštem upravnom postupku koji bi, kako saznajemo, ovih dana trebalo da usvoji Vlada Srbije, a do kraja godine i Skupština,

Vlast i stranke na vlasti i Ministarstvo proljoprivrede se istinski trude da zamagle javnosti pravi razlog za protest paora protiv izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Vojvođanski paori traže da se ukine PRAVO PRVENSTVA ZAKUPA 30% najboljeg državnog poljoprivrednog zemljišta u svakoj opštini u Srbiji, na 30 godina, neposrednom pogodbom, tajnim ugovorima sa Vladom.

koautor  bloga: maksa

koji mi  je poslao navedeni test, znajući da volim da se bakćem mozgalicama i glavolomkama. 

"umolomnici"

 Da bih  zavarao trag onima koji bi gugl prečicama da "požure" do rješenja, neću spominjati o kojoj firmi, koja  kandidatima za posao postavlja ovako freaky heJvi pitanja, je riječ. A i sam prevod sam malo odbukvalio od originala.Ovo je moj izbor 5 od 10 pitanja sa pomenutog testa. Ostala možemo da razmotrimo kasnije kroz komentare.

Naravno, suština i težina zadataka  je ostala netaknuta. No, da mi skratimo priču i krenemo sa testom, vremena će vam ionako trebati ... podosta :

nekad vikendom odemo do placa. lepa je kuća mada retko ko i ulazi. tamo idemo samo leti, kad je lepo vreme, pa nema nešto previše svrhe ni ulaziti u zatvoreno. toga imamo i u stanu. uglavnom se uđe dva puta: da se izvade sudovi iz ormara i iznesu na sto pod senicom i kasnije da se prljavi unesu, operu i spakuju za sledeći vikend. nekad tamo i kafu pijemo pa to obezbeđuje treći ulazak. šporet je star, radi mu samo najmanja ringla pa kuvanje par kafa zna da potraje. dok se čeka ključ može se i čitati. jer ima se šta. ta stara lepa kuća je uglavnom neki magacin sada. sve što ima

Gost: amika - Milivoj Anđelković, književnik

 Средина августа у Грчкој, на мору. Ни дашка.Онај тренутак зрелог лета када престане сваки покрет ваздуха а море се притаји, тешко и глатко све до хоризонта. Тек понекад се заљуља и занесе, пучином прође дрхтај, обалу оплакну два-три таласа па све опет утоне у непомичност и нирвану. Једино сунце непрекидно сјакти на празном, већ истањеном небу и као да се топи на усијаном хоризонту.

.

(Kolumna Tomaža Mastnaka objavljena 28. oktobra 2015. u Dnevniku)  

Kud god se okrenem, prikazuju se slike bliskoistočnih izbeglica ili nailazim na ljude koji pokazuju ove slike ili su pod njihovim uticajem. Šta se događa?

Humanitarnu krizu ostaviću ovde po strani iako je to i te kako nečovečno. Zanima me šta se događa sa nama i kakvi su uloga i položaj svakoga od nas kao i različitih političkih i društvenih grupacija u koje smo već uključeni ili se u njih uključujemo. Takvo zanimanje nije ništa manje egocentrično od našeg humanitarizma ili njegovog odsustva

(Iz rukopisa novog romana.)

Stigla sam do kraja sela i zastala, pitajući se da li da napravim još jedan krug, samo sada osmatrajući pažljivije, ili da ipak potražim mesto negde izvan njega.

„Haus, madam, turkiš haus, foto!“, čula sam ženski glas sa prozora iznad moje glave. Nudio mi je da za nadoknadu fotografišem drvenu kuću na sprat.

„Para jok“, odbila sam, i upitala je: “Ja imam čador, vi bašču, biti moj jatak?“ Jurila sam po sećanju turcizme, obilno se pomažući rukama kao u igri pantomime: prva reč – šator, druga – vaša bašta, treća – sigurno mesto.

„Jes-jes“, žurno mi je potvrdila na engleskom.

Mala, skoro okrugla žena kojoj je bilo teško odrediti godine, u širokim cvetnim pantalonama i s maramom istog desena, začuđujuće brzo je sišla dole. Dok me je sprovodila iza kuće, pridružila joj se i devojčica, verovatno njena ćerka, od možda trinaest godina. Odvele su me do velikog zadnjeg dvorišta, koje se jednom stranom završavalo gotovo kod samog luka, i pokazale mi dobro ravno mesto.

„ Tešekur!“, zahvalih im, te se bacih na podizanje kampa.