Ovih hladnih apriliskih večeri u Beogradu, pozorišne sale su male za sve one koji žele da pogledaju predstave Beogradskog festivala igre... Redovi ispred ulaza Centra Sava, Opere Madlenianum, Pozorišta na Terazijama, Beogradskog i Jugoslovenskog dramskog pozorišta, potvrđuju da ima publike za kvalitetnu umetnost, bez obzira na sve ono jeftino i banalno što velikodušno servira današnji trenutak.

Koliko je današnja Srbija slična Vajmarskoj Nemačkoj, toliko će ovdašnji 'vođa' biti sličan tamošnjem i tadašnjem 'fireru'

.

Kažu o pokojniku sve najbolje... Jes' đavola! To važi samo za obične ljude. Javne persone ne zaslužuju primenu tog pravila na njihova trupla (i duše, ko veruje u te stvari). Zapravo, dužnost preživelih, kada su istorijske ličnosti u pitanju, je da naprave makar pokušaj poštenog bilansa njihovog lika i dela, a u krajnjoj liniji, ako iz pijeteta prema njima živima to do tada nisu uradili, da kažu bobu bob, a popu pop.

Pre više od mesec dana je nadležni organ države Srbije obećao da će poraditi sve potrebno da roditelji dece sa Batenovom bolešću mogu lakše da dođu do hrane za svoju decu. Jedine hrane koju ta deca mogu da jedu. Hrane od koje zavisi život te dece. U međuvremenu je umrlo dvoje dece, nadležni organ još nije odradio obećani posao. Predlažem da se dotični zatvore u sobu bez hrane i vode dok ne urade obećano. A i zato da konačno shvate kako je to kada zavisiš od tuđe milosti i kako je to lagano umirati bez hrane...

Imate li duše?!

" Каже да је дете које је тренутно у болници тамо због тога што су му родитељи, у недостатку новца за набавку исте, уместо ентералне давали пасирану обичну храну. Дете није могло да је свари, а нити да је поврати, па ју је удахнуло у плућа и сада је због тога у животној опасности."

(edit) 

Prenosim blog od razmisljam, jer ovo mora da bude na naslovnoj strani, ovo je najmanje što mi na blogu možemo da uradimo za tu jadnu decu:

 Prepuštam reč Maloj Mami:

               Ovo je nastavak priče o deci i roditeljima koji se bore protiv teške Batenove bolesti.

               Dece ima 7-oro. Dvoje je umrlo za manje od 5 meseci. Trenutno je još jedno dete u bolnici (ime neću da spominjem jer je to želja roditelja ).

               RFZO nije odobrio enteralnu hranu ovoj deci iako su čvrsto obećali da će je odobriti za deset dana ( obećanje je dato 28.2.2013).

               Danas je 7.4. 2013. Hrana još uvek nije na pozitivnoj listi.

Još jedan drag, ovoga puta posebno topao dolet golubice.bg:

Oni su svuda oko nas. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije čine oko 1% ukupne populacije. Koliko ih ima u Srbiji ne zna se tačno. Legenda kaže da su to deca vila koja su slučajno ili pak namerno ostavljena kod nas, a mi ih nazivamo deca sa autizmom.

Oni imaju probleme u komunikaciji i društvenim odnosima koji se ispoljavaju na najrazličitije načine ‒ od neprestane priče na teme koje ih interesuju, do potpune tišine. Vole svoju rutinu i ne bi je menjali ni za šta na svetu (da, ta knjiga treba da stoji tačno na sredini te police, ni milimetar napred ni nazad). Možda vas neće gledati pravo u oči, ponekad će vam se činiti da vas uopšte i ne slušaju, ali je jedno sigurno ‒ nikada vas neće slagati, oni to ne umeju.

Draga Ketrin,

Nema potrebe da žalite, nismo mi za žaljenje, mi smo za motku. Gladni, žedni, bosi, goli, a azdisali.
Živi klani nedoklani, nedosoljeni, nedopečeni – ali nam očigledno nije dovoljno. Ne treba nama Evropa, mi ćemo naše studente da šaljemo na Kosovo, Tači, ionako, planira da reformiše obrazovanje, pa je konačno red da i na Svetu našu zemlju kroče umni ljudi, pošto je godinama bila kaznena ekspedicija – srpski Sibir – ako si bio ološ, lopov, zabušant – znalo se, Kosovo ti ne gine. Dok zaostali narodi svoje svete zemlje brane znanjem, mi smo naše Sveto Kosovo branili neznanjem. Godinama smo degradirali Univerzite u Prištini, jer mi inače imamo brojne druge prestižne univerzitete, pa jedan manje-više nije bio bitan.

Šta novcu daje vrednost? Mnogi se slažu u tome da iza vrednosti novca stoje državna podrška i poverenje. Bez toga papirne novčanice vrede koliko papir na kome su odštampane (tj. uglavnom ništa), a kovanice onoliko koliko vredi sam metal od koga su izrađene. Opet, državna podrška u osnovi diktira i poverenje u novac, jer se u valuti države koja ga emituje, računaju i plaćaju porezi i druge dažbine, a odatle implicitno sledi i poverenje u državnu zaleđinu novca. Novac i monetarna vlast je jedno od bitnih obeležja državnosti.

Na aprilsku temu, konkursa za Naj-maminu priču, Naša prva šetnja stigla je prva priča:

1. Radujemo se svakom izlasku

Glasanje je otvoreno 72 sata od postavljanja priče na našem blogu.
Glasanje se vrši davanjem preporuke (klikom na oznaku PREPORUČI u dnu komentara).
Za priče mogu glasati svi registrovani korisnici bloga B92.

Ostali, koji žele da se oprobaju u pisanju i učestvuju u našem konkursu mogu nam slati priče na: maminaprica@bitkazabebe.rs

Autor: Rodoljub Šabić

Na današnji dan pre 19 godina, 8.aprila 1994. godine, ubijena je Radoslava Dada Vujasinović.
Ta činjenica, a i mnoge stvari koje su se od tada dogodile ili, tačnije, nisu dogodile, podsećaju me da, nažalost ima smisla ponoviti, post koji sam na ovom istom blogu objavio još u avgustu 2010. Zvao se: "4x4 GODINE (SLUČAJ D.VUJASINOVIĆ)", a glasio je:
"Vest koju su mediji upravo objavili, da će Više tužilaštvo u Beogradu sledeće nedelje početi sa revizijom slučaja smrti Dade Vujasinović, podsetila me na to da se nekom čudnom koincidencijom vesti o ovom slučaju u medijima pojavljuju na otprilike svake četiri godine.

Babaroga kruži Srbijom. Digla se u raznim oblicima. Ako ne prihvatimo nepristojnu ponudu, sledi nam višegodišnji zastoj na putu ka dobijanju kandidature za članstvo u klubu. A to će onda biti najgore strašno.

Tomislav Nikolić, Ivica Dačić i Aleksandar Vučić imaju dužnost i obavezu da prihvate i plate ceh koji su napravili sa svojim dojučerašnjim šefovima Slobodanom Miloševićem i Vojislavom Šešeljem.
Eventualni pokušaj da se ne plati ili odgodi plaćanje tih krvavih računa napraviće Srbiji još veći dug koji može da je košta i gubitka drugih delova teritorije i državnosti.
Zato Srbija mora da izabere jedinu moguću perspektivu - Evropu. Nune

Na tu aktuelnu temu prenosim tekst Jovana Despotovića "Šta se može, a šta ne?"

Zašto je toliko teško da se mnogo više od desetak među nekoliko stotina najpametinijih Srba danas odluči da jasno kaže ono što je suština današnje državne politike Srbije? Zapravo da formuliše odgovor na najnovije istorijsko pitanje koje se nalazi pred aktuelnim državnim i političkim vođama - Nikolićem, Dačićem i Vučićem?

Osim americkih vesti ovog jutra u Bojziju mozete da cujete i nase vesti. U hotelu se pored uobicajenih CNN vesti cuo i glas kolege sa RTS kako opisuje slavlje nasih navijaca posle jucerasnje pobede Ilije Bozoljca i Nenada Zimonjica protiv brace Brajan. Kad u dvorani dodje red na intervjue za nasu televiziju, obicno se razglas iskljuci da ostatak publike ne slusa intervju na jeziku koji ne razumeju. I jutros ovde nas jezik nije bio na televiziji, nego se cuo sa kompjutera jednog od mnogih nasih navijaca koji su jutros uz dorucak prepricavali jucerasnji mec i analizirali sta i kako ce danas da

U to ime, evo malo Smolarove muzike:

ŽIvele Razlike
Èe jaz bi bil mal mlajši,
ti pa mal starejša,
jaz mal bolj otroèji,
ti pa pametnejša,
misliš, da midva
bla bi bolj zaljubljena?
Èe bi tako kot jaz,
najraje le molèala,
ali pa tako
kot ti le klepetala,
misliš, da midva
skupaj bi bolj sreèna bla?

Bi taka veza bla idealna,
originalna pa veè nebi bla.
Oba popolna in preudarna,
nikol se nebi veè razhajala.
Bi vse blo v redu,
èlovk bi vedno vedu,
kaj drugi misli.
To