Danas, 3. marta, negde oko pola pet popodne, zvoni mi interfon.

Naviknuta da nenajavljeno vazda dolazi ili neka dostava ili čitači, istrčim dole bez provere na kapiju, kad tamo ispred zatičem dve žene od po pedeset i kusur godina, i jedna uz osmeh počinje nešto:

Dobar dan, mi smo došli za Naprednu...
Pitam, Srpku Naprednu stranku?

Da, odgovara ona.
Iz momenta se okrenem i samo kažem do viđenja, ulazeći u dvorište i zaključavajući vrata, kad čujem s druge strane:
Dobićeš ti šut kartu iz Srbije!

Šešelj u koži, dolazi mi Šešelj,
Šešelj u krznu, dolazi mi Šešelj,
Mislim na mladost, i mislim na trud,
Mislim na Zemun, na metak, i sud.

Vidi da nije možda stig'o Šešelj,
Traži i naći ćeš u meni trulu vlast,
Gore u meni je bujica reči,
Dole u meni je Ukrajina...

Poznati filozof je još davne 1800. godine rekao kako zrno peska može vekovima u budućnosti da izazove uspon ili pad čitavog jednog carstva. Radi se, naravno, o do sada bezbroj puta pominjanom „Efektu leptira" (po kome insekt mašući krilima na udaljenom rajskom ostrvu može da izazove nasumičan sunčani dan na Kopaoniku), ali da li je tako nešto moguće i u nedokučivim vrtlozima istorije, od kojih jednom možda upravo sada i sami svedočimo.

Svedoci smo bezumlja koje se desava oko nas kada je sukob između Ukrajne i Rusije u pitanju, ali ono što je najtužnije je činjenica da ništa iz prošlosti i kristalne noći nismo naučili.

Deportacija ruskih studenata, zabranjivanje da se dela ruskih autora izvode, otkazivanje ruskih umetnika je bezumlje. Jedino što mi pada na pamet je da se sprema jedan veliki logor u koje će sve neistomišljenike zatvoriti i umoriti.

Da se

   - ono što primećujemo kod drugih je refleksija onog što preziremo u sebi (прочитах)

читалац би писцу требао да верује да влада својим занатом.није то само питање стила треба наиме бити дорастао жељи да давнашња збивања поново оживе јер читаоцу појаве за које не зна морају бити заоденуте у разумљиву причу ( а не ко она којој само недостаје конобар - не зна се ни ко пије ни ко плаћа). плетење речи у магловит смисао томе може само одмоћи ,док, пак банализацијом, се често постиже уверљивост причања.а није ни да ,са напором скрпљане крпарије и преписарије, понекад не помогну ......упс.

Naron of the long-lived Rigellian race was the fourth of his line to keep the galactic records.

He had a large book which contained the list of the numerous races throughout the galaxies that had developed intelligence, and the much smaller book that listed those races that had reached maturity and had qualified for the Galactic Federation. In the first book, a number of those listed were crossed out; those that, for one reason or another, had failed. Misfortune, biochemical or biophysical shortcomings, social maladjustment took their toll. In the smaller book, however, no member listed

Имам једног другара. Мислим, имам их више него ово је прича о том једном.

Magarac i dva plasta sena. 

Plast sena i dva magarca. 

Varijante.  

Kako se odlučiti? Kojom motkom meriti? 

Jedno je sigurno. Tu seno, tu magarci, tu daleko a blizu Ukrajina. 

Koju braću podržati?  

Оно што не знам довољно да могу да закључујем: историју и спољнополитичку сцену.

Оно што знам: да би се ступило у акцију мора  да постоји интерес; у случају агресорског рата интерес неке групе људе да преузме контролу над неким ресурсима. 

Ова званична прича око НАТО-а је будалаштина. Русија се већ граничи са НАТО-ом. 

Полагање историјског 'права' је такође будалаштина. То је увек само наратив којим се покрива жеља за ресурсима.

Којим ресурсима у случају руске агресије на Украјину? Може ли неко ко зна да објасни?