Ovih dana sam prevodila dva teksta za Peščanik. Oba su iz nemačkih novina Süddeutsche Zeitung (SZ), oba su posvećena desetogodišnjici okončanja rata na Kosovu. Prvi tekst je napisala renomirana nemačka novinarka Franciska Augštajn, a drugi pisac Beća Cufaj, kosovski Albanac koji živi u Nemačkoj i na Kosovu. 

Franciska Augštajn me je vratila u godine 1998/99. koje sam provela u Nemačkoj, doslovce je u meni evocirala sećanja na taj period. Ne pamtim kada sam pročitala tekst koji po meni vernije prenosi to burno vreme odlučivanja da se počne s bombardovanjem, negodovanje nemačke javnosti, previranja na nemačkoj političkoj sceni. Nemačka je bombardovala, ali Nemci su bili protiv bombardovanja. NATO nije imao mandat UN, baš kao što ni nemački političari nisu imali mandat većine svojih građana. Taj tekst sam prevela za par sati, očas posla.

Tekst Beće Cufaja je bio dvojako naporan za čitanje i prevođenje. S jedne strane, pisao ga je književnik, a to se na mnogo mesta oseća, a s druge strane, pisan je iz perspektive žrtve. Dva dana sam prevodila po rečenicu-dve, pa pravila pauze po sat-dva-tri.

nisam u fazonu kaciti ovde mail koji je pored moje adrese poslat na jos par desetina. verovatno ce te ga i vi dobiti u sledecih par nedelja. ili ste ga vec dobili...pa nema svrhe.

ali ovaj me "radi" ceo dan. 

enjoy :-)

ili da kazem: prijatno!!!!! 

Krajem februara 2007. sam na ovom blogu (tačnije, na starom blogu) postovao poslednji, deseti nastavak originalnog serijala "Suočavanje s budućnošću". Dau Džons indeks je bio negde na oko 12.000 i do leta te godine je prešao 14,000. Bogataši su zadovoljno trljali ruke, sirotinja se radovala novim kreditima, a ekonomisti pisali hvalospeve Miltonu Fridmanu koji beše umro baš krajem 2006. godine.

Krajem februara ove godine razmišljao sam da ponovo pokrenem serijal. U međuvremenu Dau Džons indeks se prepolovio, sa 14.000 pao je na 7.000. Bogataši su trljali opečene prste, sirotinja je strepela od novih kamata, a ekonomisti su pisali hvalospeve Džonu Majnardu Kejnsu koji se beše povampirio baš krajem 2008. godine.

U poslednja tri meseca, dok sam se ja nakanjivao da počnem da pišem, Dau Džons se malko oporavio, prešao je 8.000, optimizam raste, jeste da kriza može da potraje, ali najgore je iza nas, strpimo samo još malo, najviše godinu ili dve, pa će sve biti kao nekad. Mislim da je sad pravo vreme za nastavak serijala "Suočavanje s budućnošću".

To da su naši politički lideri najsposbniji, najpametniji i najlepši, te da nam samo oni  mogu obezbediti blagostanje i odvesti  nas u srećnu budućnost, ne treba posebno dokazivati. Dovoljno je pogledati kako se ponašaju i poslušati šta govore. Dugo sam bio ubeđen i spreman da se kladim u velike pare da su gotovo svi naši političari veliki lažovi.  Međutim, vrlo je moguće da naši političari ne lažu, te da oni sami zaista čvrsto veruju da su najsposbniji, najpametniji i najlepši. Dakle, moguće je da naši politički i nacionalni lideri jesu iskreni, ali narcisoidni.

Izložba fotomontaža pod nazivom „Šminkeri" nastala je kao odgovor na sve izraženiji trend da svetski i domaći političari postaju zvezde, veće od onih estradnih i filmskih. Ali, za razliku od estradnih i filmskih zvezdi, političari nisu nimalo smešni niti zabavni. Zato je autor ove izložbe odlučio da to, uz pomoć Photoshopa promeni. Ako su već postali velike zvezde, red je da imaju i odgovarajuću (scensku) šminku. Izložba sadrži 50 fotomontaže svetskih lidera i srpskih političara, od kojih su pojedini našminkani u čast nekih velikih filmova, glumaca i pevača, kao što su Cabaret, It, Frankenstein, Joker iz filma Batman, Charlie Chaplin, What Ever Happened to Baby Jane?, Hulk, The Saw, Memoirs of a Geisha, A Clockwork Orange, Santa Claus, Josipa Lisac, Marilyn Manson...

Takođe, ovom izložbom se želi ukazati i na mali broj žena u svetskoj i srpskoj politici, zbog čeka je autor i odlučio da šminka muškarce i da na taj način feminizuje svetsku i srpsku politiku. Praveći od političara moderne i atraktivne transvestite autor je takođe želeo da ukaže i na homofobiju u pojedinim državama, kao što je to slučaj sa Iranom i Zimbabveom, čiji predsednici su se takođe našli u ovoj izložbi.

Autor izložbe je srpski gej aktivista, kao i glavni i odgovorni urednik GayEcho portala, Predrag M. Azdejković. Ideju za ovu izložbu dobio je nakon „šminkanja" srpskog političara Dragana Markovića Palme, koji je poznat srpskoj javnosti po homofobičnim izjavama.

U Americi se ne zna ko pije  a ko plaća, kad vam kažem ja koja volim Ameriku i tamo živim već godinama part-time i koja je prošla balkanske ratove i črvsto verovala da se tako nešto neće desiti Americi zato što mogu da sagledaju  naše negativno iskustvo i da izbegnu takozvanu globalizaciju balkanziacije. Medjutim, desilo se nešto neverovatno, ja ne umem da objašnjavam istoriju jer ne verujem u njenu objašnjivost nit linearnost niti u postojeće ekonomske i političke kategorije kao što su krah kapitalizma, ekonomska kriza, Poncijeva šema itd. Ali zato gledam i beležim i tako

 ms milic pise siroko pa treba po neki put izdvojiti...

"Taj trip da se EU zakoni usvajaju po ubrzanoj proceduri postaje vrlo kontraproduktivan. Javnost se ne upoznaje sa svim promenama u poslovanju i svakodnevnom životu koji izmene i usvajanje novih zakona iz oblasti poljoprivrede, zaštite potrošača, antimonopola i standarda u proizvodnji donose. Niti znaju koja se sve regulatorna tela formiraju, koje EU zakonodavstvo se u kojim oblastima počinuje direktno primenjivati"

hajde par pitanja za sve nas:

препис исдневничкихми белешки названих . . . . време осипањанас

Атанасије , уствари Онаније звани , небашђак, клупа магарећа, сићурав ал дрчан , ау глави луфтикаст, често нам је приказивао умеће свое десанке шакић у запишаном клозету новосадске техничке  школе тамо с'краја педесетих века унеповрат очлог.На одмору, међу часовима, тамо нам је било омиљено окупљалиште , док мотиви одласка уто царство блуда, различити.Једни да уче гледајући, други да подучавају радећи, очију уситњених, док трећи да дуване крџу.

- само се добро олакшајте, дркаџије обичне

имао је обичај да нас изненади дежурни професор, математичар Станоје, србијанац,

- ћуВас видим на мојему часу, вазда су вам углави Сисуље.

Zvezdica vise nema...

Nesto sam ovih dana zapeo za religiju, ne toliko za nju koliko za crkvu, mozda sam to samo ja, ali dal ste primetili, sto su crkve vece to je ljudi manje u njima, mislim nadje se da bude puno ljudi unutra, ali opet su prazne, niko tu nije onako zato sto treba svi nesto na moranje, nikom bas nije jasno zasto.

I lepe su one, ciste, svasta naslikano i sta ti ja znam, stanes pa gledas ne znas gde im je kraj, od hrama Svetog Save do gotskih katedrala, lepe su, impresivne.

Ja nikako da shvatim o cemu se tu radi, evo kako je to u mojoj familiji reseno...

Posle malo duže pauze Kreativna gerila je napravila novi video za Nune TV.

Ovoga puta, zadovoljstvo mi je da predstavim najudobniji i, uz to, potpuno prirodni, ekološki i savršeno anatomski »dušek« koji u pravom smislu te reči služi odmaranju duše. Reč je o Moreu koji je tokom prošle nedelje testiran u Starom Gradu na ostrvu Hvaru (nekadašnji Faros).

Foto: Mira Zdjelar

Bogalji imaju nešto tako dirljivo/Bogalji imaju nešto zavodljivo/Kad vidim tako nekog bogalja/Moje zlatno bečko srce/Toplota i bol savlada. (André Heller i Helmut Qualtinger: Das Krüppellied)

Ključni trenutak, početak mog dijaloga sa Bečom, bio je prvi put kada sam sa Grabena skrenuo na Kohlmarkt i ugledao Michaelerplatz u pozadini. Teško da postoji mnogo ljudi koji se ne bi složili da je to spektaktularan urbani pejzaž kakav se retko viđa. Lepe zgrade i skupe prodavnice Grabena, Kohlmarkta i Michaelerplatza služe kao tunel koji je tu da pojača efekat grandioznosti Hofburga, čiji se jedan od ulaza nalazi na Michaelerplatzu. Ne znajući šta da očekujem, mada sam već pre toga prošao Kärntner Straße i Graben, skrenuo sam u potrazi za bibliotekom u koju je trebalo da se učlanim, i čija mi Michaelerplatz adresa do tada nije ništa značila.

1. Umetnik je stvaralac lepog, kaže Wilde.[1] Pa ipak, lepota se može naći i u onom uslovno ružnom. Postojanje „estetike ružnog", kako kaže fraza, sasvim je istinito. Mogu nam se dopasti i stvari najčešće viđene kao odvratne, kao što tema umetnosti može biti ono odvratno, kao kod Lautréamonta ili Markiza de Sadea. Čini se da onda izraz, stil izražavanja tematike mora nositi određenu lepotu. Međutim, i on može biti „ružan". Dobar primer je Ágota Kristóf. Stoga, lepo i ružno vrlo su pipavi i relativni pojmovi, a napredak umetnosti može ići smerom upotrebe ružnog i prenošenja u domen lepote i tako promenom i samog značenja lepote, njenim proširenjem i preoblikovanjem.

2. Umetnost nije ni moralna, ni nemoralna. Ali, ako je umetnost, onda je uvek antimoralna. Zašto? Umetnički rad koji je u skladu sa dominantnim moralom može biti dinamičan, stilski utanačen, itd, ali on ne donosi ništa novo, a staro čini još starijim. Stoga, on ne otkriva ništa sem već poznatog - njegov izraz mora biti fraza u širem smislu, i plagijat u najužem - samo inventivno donosi originalnost, sve ostalo je ponavljanje ponovljenog.

Leta 2007-me provele smo nedelju dana u Rovinju. Nije cak bila ni puna nedelja, jedva sest dana.

Beše to 20. aprila 2004. godine.

Polu-luda od brige, od straha, plačući, ridajući i jecajući, s krastama po licu i telu od ovčijih boginja koje su polako prolazile, pojavila sam se u Domu zdravlja "Novi Beograd" u bloku 44 s Tata-Kengurom, podjednako isprepadanim i paralizovanim od straha, noseći naše 25 dana stare Oči Plave, našeg sina kome je upravo izašao prvi plik. Više nije bilo sumnje. Prenela

Sretoh nedavno jednog poznanika koga baš odavno nisam video. Počnemo klasičnu priču: "kako si, kako porodica", kad me on, ničim izazvan, pozove na piće u kafanu. Iznenadilo me to, moram priznati, jer ga znam kao prilično škrtog čoveka, što bi rekli sa zmijom u džepu. S obzirom da se takva prilika ne propušta, da mogu svojoj deci jednog dana da pričam da sam doživeo da me on časti pićem, prihvatim.

Sednemo mi u baštu, baš je bilo prijatno vreme. Naručio sam pivo, a šta drugo. Čim se konobarica udaljila, upita on mene da li bih voleo da zaradim velike pare bez mnogo