Nisam ja bio loš košarkaš. Na protiv. Bio sam među boljima. Tamo neke sezone devedesetih godina, imao sam preko 30 poena u proseku po utakmici. Ne radi se o tome. U teretanu sam počeo da odlazim sa idejom da malo ojačam da bih mogao da budem još bolji košarkaš, da budem čvršći u duelu i da se zaštitim od eventualnih povreda. Čemu kriti? Sviđalo mi se kako je igrao a još više kako je izgledao Karl Meloun, jedno od najboljih NBA krila svih vremena. Vukao sam, dizao i gurao svašta nešto po teretani bez ikakvog plana samo sam tražio onaj osećaj napumpanosti mišića i slatkog zamora. Dva treninga sa loptom i jedan sa gvožđem su vrlo brzo postali moja dnevna rutina. Jednog dana, par nekih mojih ortaka, za mene u to vreme, naprednih bildera, su na osnovu mojih kvadricepsa zaključili da mogu punio da podignem iz čučnja i počeli da me nagovaraju da probam po prvi put u životu da uradim čučanj sa tegovima. I ako me je bilo strah da se ne povredim pristao sam. 60 kg nisam ni osetio. 80 je bilo isto lako pa smo skočili na 110. Bez problema. Da ne davim alio tog dana sam čučnuo 185 što je postalo novi rekord teretane. I to je to.

Tada, te 1998 godine, me je ujela "gvozdena buba" i ja sam postao zavisnik od gvožđa. Neizlečiv.

Jedna od velikih dilema savremene nastave iz oblasti računarske bezbezdnosti jeste da li studente računarske tehnike, koji slušaju ovaj kurs, treba obrazovati na temu pisanja računarskih virusa i zlonamernog koda uopšte. Na prvi pogled dilema deluje jednostavno. Jedni će reći: „Ne nikako! Zašto da ih učimo nečemu lošem!", drugi će reći „Obavezno, inače kako će znati da naprave i primene sisteme odbrane od virusa". Kada se zagrebe malo dublje ispod površine i detaljnije razmisli, vidi se da odluka nije ni izbliza jednostavna, kao što na prvi pogled može izgledati. Kada sam ovu temu diskutovao sa studentima, većina njih nije uopšte bila ravnodušna - čak naprotiv, a ponekad je „letelo perje" od argumenata za i protiv. Često se povlači paralela sa nastavom iz oblasti medicine i farmacije gde se, navodno, na nekim univerzitetima i u određenim strogo kontrolisanim uslovima, gaje i izučavaju biološki virusi.

Mislio sam zato, da pitam Vas čitaoce bloga, šta mislite o ovoj dilemi? Znam da među čitaocima bloga ima stručnjaka svih profila, pa bi različita mišljenja pomogla. Tekst ispod analizira različite aspekte dileme.

U tekstu je korišten je i materijal iz diplomskog rada studenta Nenada Stojkova (Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija), tako da kolegu Stojkova potpisujem kao koautora ovog bloga.

MMF razgovaro sa sindikatima. "Objasnio" im da nema para. Sreća naša sindikati slušaju MMF. MMF rekao sindikatima da smo izgubili 400.000 radnih mesta. Sindikati šokirani. Mislili da je samo 200.000.

Ima para u budžetu. Arče ih nesposobni kadrovi na partijski biznis. Para nema za sindikate javnog sektora i nerzumne zahteve za plate. Para ima za reforme. Da pogledamo gde su.

Večeras imam privilegiju da ugostim moju dragu prijateljicu Arwenna, sa kojom imam priliku da polemišem retko ali na obostrano zadovoljstvo. Prepuštam joj tastaturu:

Da li ste bolovali do sad od neke teške bolesti?

- Upitao me je lekar vidno zabrinut.

 Jedino do ljubavi

-Odgovaram kroz osmeh.

             A nije mi do šale...

Za trenutak u mislima putujem

link 1

 ovo lepo zvuči. manuti se politike (a misli se na politikanstvo i partijsko čerupanje državne imovine) u javnim, državnim i komunalnim preduzećima.  u pitanju je inače članak iz poslednjeg broja "makroekonomskih analiza i trendova"  pod nazivom  "osnovni elementi reforme javnog sektora".

Rođendanska depresija.. Ma jok, on je duhoviti mrgud svakog dana svog života.  Moj gost danas, zule73 u jednom otvorenom, malo bezobraznom, ne skroz pismenom (ispravljala sam malo ;) pa odustala), ali nažalost sasvim istinitom tekstu.

Znam da je dovoljno reći govno. Svestan sam i da ako kažem: tvrdo, proliv ili upotrebim još neki opisni pridev, to neminovno vodi ka pridavanju značaja govnu. Govno je govno i tačka!

Pa čemu onda ovo pisanije? Od onih sam koji ne gledaju televiziju ali! Jutros je moj sin ostavio upaljen TV aparat i otišao za svojim poslom. Ja skuvao kafu, seo u fotelju, zapalio davno ostavljen duvan, prekrstio nogu preko noge i rešio

Dvor  ( epizoda koju niste gledali )

- Kralju moj – započe baštovan uz duboki naklon, obraćajući se kralju – dozvolite da se obratim.

- Dozvoljavam – reče kralj zagledan u svoje novo odelo.

- Postupio sam po Vašem naredjenju...Izbacio sam ekonoma iz krunskog saveta a medije sam obavestio da sam o svojoj odluci obavestio prvo Vas.

U Srbiji izbili neredi veći nego u Egiptu i Tunisu

Nakon što je Republička radiodifuzna agencija (RRA), uz podršku Ministarstva kulture, zabranila emitovanje svih reality programa, u Srbiji su izbile masovne demonstracije i neredi širokih razmera.

RRA je nakon više žalbi na reality programe „Dvor", „Parovi", „Farma" i ostale, odlučila da do daljnjeg zabrani emitovanje takvih programa, jer loše utiču na gledaoce, pre svega na mlade. Ovakvu odluku je podržalo Ministarstvo kulture i mnoge umetničke i kulturne institucije u Srbiji.

RRA nije ni sanjala da će takva odluka biti povod za najveće nerede i demonstracije koje je Srbija ikada videla. Građani Srbije su istog momenta kada je prestalo emitovanje „Dvora" i „Parova" počeli spontano da se okupljaju po centralnim gradskim trgovima i da zahtevaju povratak omiljenih programa na male ekrane.

Dođe mi da se uzverem na planinu i vičem iz sveg glasa!

Ako niste znali ili ste zaboravili, u drevnoj Evropi postojao je veliki broj proročišta. U jednom od najstarijih i najčuvenijih, u Dodoni, virtuelni Zevs je šuštanjem lišća svetog hrasta oglašavao ljudima svoje namere, a postojali su i sveštenici koji su običnim ljudima te šumove tumačili. Po sličnom principu funkcionišu i moderne IT kompanije. U to

Verovatno ste već čuli vest da su troje kompozitora Kovač odabrali svoje izvođače za Evrovizijski izbor srpskog predstavnika koji treba da se održi 26.februara na javnom servisu Srbije.  E sad, sledi moja promišljena analiza ove važne vesti, naravno uz disklejmer da bi uz sve naše predrasude ipak najbolja pesma trebala da pobedi.  Znači glasajte sa filingom, slušaoci nikad ne greše.

Prvo, da čestitam RTS-u na odličnom izboru kompozitora za Evrosong, moglo

.

.

 Ovo je juče (19.02.2011.) napisao Emin tata :

 "Hteo bih da se zahvalim Leontini i dečici iz hora Čarolija koji su napravili prvi korak ka ispunjenu cilja Eme i njenih roditelja, da Ema stane svoje noge. Nikada u životu neću zaboraviti ovaj dan kada smo prikupili 59125,00 dinara 25 Eura i 120 makedonskih denara. HVALA vam na velikom srcu."

 Ovakve stvari vraćaju veru u ljude. :)

Nedavno sam je pronašla, povučena nekim drugim. Ne znam ko je snimio tu fotografiju. Mora da to beše moj pokojni drug Oleg, kod koga smo tada bili.
Na njoj V. i ja. Nasmejane, onako potpuno bezbrižno, kako samo možeš biti kad imaš 17 i misliš da celi svet, sa svim svojim mogučnostima i čarima, čeka samo na tebe. O iskušenjima tada nismo mnogo znali. O ovim, koja će da nas sačekaju u tom svetu, ništa.
Tada, jedan od najvećih problema  je bio kako roditelje  ubediti da, iako smo se videli nedavno, dozvole to opet. Njima, V.i njenom bratu ili nama,mojoj sestri i meni. Kako uostalom ne razumeju da Novi Sad i Sarajevo nisu tako daleko. Šta fali da odemo tamo samo preko vikenda....Ili oni da dođu, svejedno. Važno da smo zajedno.

 Pre neki dan, napisao moj drug Ninoslav Ranđelović: 

Ljudi dragi, psiholog sam i donekle sam svestan toga da sam covek plasljiv,  samoljubiv i sklon uzivanju svakojakih pogodnosti i pocasti koje idu sa mojim radnim mestom. Ipak, znam da sam dobar covek i dobar drug ovim momcicima iz moga kabineta i iz moje stranke. Eto, u poslednjih nekoliko godina, iz budžeta republike Srbije veliki je novac završio na računima nekoliko marketinških kompanija u vlasništvu tih mojih momcica. Ako bas zelite da saznate tacnu cifru bila bi potrebna istraga UBOPOK-a i tužilaštva,