prvi posetilac: Prvi =]

domacin: Evo zasluzene nagrade

 

 

            Ovih dana se još jedan časopis redovnom pretplatom uselio u moj dom.

            Pored DOX-a časopisa o dokumentanrom filmu koji štapma EDN /European Documentary Network/ i National Geographic-a novi član moje biblioteke postao je i kvartalni časopis TFT /Teatar, Film, Televizija/ u izdanju Službenog glasnika.

            Želeo sam da sa Vama podelim svoje zadovoljstvo što se na našem prostoru pojavio jedan ovakav časopis, jer zaista je malo

Pre neki dan dobijem na fejsbuku poziv da se uključim u grupu "Dobre stare devedesete" ili tako nekako. Akcenat grupe je na dobroj neponovljivoj muzici iz tog perioda. Odem da vidim grupu, pomislih verovatno je pisano sa cinizmom. Kad malo morgen, što bi rekao najvažniji režiser 90ih godina prošlog veka. Ljudi se stvarno sa setom sećaju "velikih hitova" iz tog perioda.

Za mene su devedesete sinonim ukradenih godina, najlepših godina, koje su nam ukrali razni džukci i kvazi patriote. Ratovi, sankcije, porazi, piramidalne banke, pljačke, bombardovanje, zatvorena zemlja, Ivan Gavrilović

Dođe nam danas u goste drugarica, imenjakinja, Biljana. Ko o čemu baba o uštipcima, a nas dvoje: Krugolina, blog, porodilišta, blog, ministar, Majka hrabrost, nagrada, Krugolina, filmić..i sve u krug. Za ovih par meseci, pored Stefana, najponosniji smo na tu priču.

 

 

 I sad, pita Biljana (ona druga, ne ja..): "A kako ste vi uopšte

 

          Ako dođe do upokojavanja, sudim da je najbolje to izvesti u - zelenom dečjem nameštaju. Dok me drži trenutni stolarsko furiozni zanos prekrajanja kućnog prostora, predlažem, srednje kreativno, da poslednji smeštaj bude izveden u nešto suženom garderoberu, na kojem se jedna bela vrata mogu ostaviti netaknuta sa sve šarkom, i zelenom okruglom plastičnom ručkom.

Nije fancy, ali je avangardno, sveže i razbribrižno, ako prilika možda i nije.

Obrazi mitroplolita Amfilohija i episkopa Grigorija nisu se pravo ni osušili posle poljubca kojim su overili svoje izmirenje na sv. Nikolu u manastiru Tvrdoš, a nacija strepi od novog sukoba. Ovog puta u drugoj instituciji u rangu onih u koje Srbi imaju najviše poverenja. Prva je, kao što zanamo Crkva, a druga je Vojska.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ponoš nije došao na novogodišnji koktel koji je priredio ministar odbrane Šutanovac. Da je na tom koktelu vrhovni komandant Tadić izvršio prozivku i komandovaao "Na parove razbrojs!" videlo bi se da nije

Praznici nam stižu, a s praznicima stiže i dijaspora! U čast i jednih i drugih pridošlica, predlažem potpisivanje peticije kojom će se od uredništva bloga B92 zahtevati sledeće:

1. Žurka za blogonarod s pevanjem, smucanjem i igranjem.

2. Organizacija nominacije i izbora najboljih komentara objavljenih u 2008. godini, na bilo kojem blogu, i osmišljavanje prikladnih nagradi za iste, koje bi bile dodeljeea na žurci pomenutoj

Internet kao anonimni medij nam dozvoljava da pod lažnim imenom ili nickom kažemo šta god želimo bez velikog straha da će nas te reči progoniti. Anonimnost takođe otvara mogućnost za širenje mržnje i netrpeljivosti. Gej-lezbejska populacija je česta meta na internetu, gde joj se preti nasiljem i smrću, poziva na obračun s njom, upad u gej-lezbejske lokale i grupe, organizuju napadi... Ali, ono što je poseban problem jeste da mnogi homofobi nemaju problem da pretnje nasiljem i smrću iznesu punim imenom i prezimenom, sa sve slikom, jer takvim porukama mogu samo da postanu „idoli mladih", a nikako da snose krivičnu odgovornost, kao što treba.

Na popularnom sajtu www.facebook.com svakodnevno se rađaju nove homofobične grupe koje broje desetine hiljada članova, ali one retko postanu javni problem, jer im se ne pripisuje bitnost. U tom vaganju, koje nažalost postoji, prednost u osudi ima mržnja prema nacionalnim i verskim manjinama, dok homofobija spada pod ostalo, ili se uopšte ne percipira kao problem.

Najveću pažnju dobila je anti-gej grupa „Marino Bogdan treba biti tučen", koja je imala oko šesnaest hiljada članova. Nažalost ovaj tinejdžer iz Mostara je tema nekoliko grupa (neke su još uvek aktivne), gde su objavljene njegove slike, pozivalo se na njegovo ubistvo i raspravljalo kako ga treba tući i ubiti. Na meti homofoba je i tinejdžer iz Beograda, Drxy Princeza, protiv koga je takođe napravljeno nekoliko grupa u okviru kojih se može pročitati kako ih treba „jebati satarom u dupe", „tući bejzbol palicom", „spaliti", „nabiti na kolac"... Neke od tih grupa su: „Potrebno 10.000 clanova, da Luka i Ogi odu u Mostar da biju Marino Bogdana", „Jebimo kevu Drxy Princesi, mamu li mu pedersku", „Marino Bogdan mora biti ukinut", „Klub mrzitelja pedera Drxy Princeze i Marina Bogdana", „Smrt pederima", „idite u kurac svi iz grupe 'moj idol je marino bogdan' smrt pederima", „Batinama protiv pedera", „ak mrziš pedere postani fan ovog groupa", „Stop pederima!!! Gej parada nikada u Beogradu!!!", „Стоп педерима - Квирији"...

Veliki broj anti-gej grupa ugašen je zahvaljujući našim facebook herojima, Jovani Lakić i Ognjenom Ognjenu, koji se svakodnevno bore da facebook očiste od homofobije i s kojima smo imali čast da porazgovaramo.

 

ČESTITKE  - DEO PRVI

Pošiljalac: dejan stankovic

Primalac: Advokat
Predmet: SREĆAN BOŽIC I USPEŠNA NOVA GODINA!

Poštovani gospodine doktore,

Potvrđujem prijem dokumenta, ovog puta ispravljenog.

Da budem iskren, dok sam čitao prvu verziju dokumenta i shvatio da nam je naš pravni zastupnik, koga plaćamo kao da ima kancelariju na Wall Streetu, poslao na potpis dokument u kome postoji nekoliko grubih grešaka na našu štetu, prvo sam pomislio da je u pitanju

Danas se spremam za put u Bg. Pre nego se otisnem kroz Alpe put Beograda htela sam da napišem nešto -ima tome već nekoliko nedelja, ali me dogadjaj od prošlog petaka naveo da napišem i već 100 puta prepričam sledeći dogadjaj.  Moja prijateljica Danijela i ja se trudimo da jednom ili dva puta mesečno ručamo/večeramo/pijemo kafu zajedno. Same. Bez dece i muževa. Kad pretresemo tračeve iz Srpske dijaspore ( 3-5 minuta) kreće raportiraje o ostalim važnim stvarima: knjige, kupovina, popusti, planovi za odlazak u bioskop/pozorište, globalna finansiska kriza i neizbežno zveranje po kafani. Prošli petak ostali smo samo na zveranju po kafani.

Dakle evo dramskog zapleta: Pored nas seda par.

 

Oduševi me kada pročitam o nekim pozitivnim primerima u našem društvu ili kada mediji, koji zaista imaju veliku moć, promovišu prave vrednosti i društveno odgovorno ponašanje. Kada je, recimo, Blic pisao o genijalnom dečaku kojem Fond za mlade talente nije uplatio pare jer je još uvek ne ide u srednju školu, stvarno sam bio iznerviran birokratijom i nadao sam se da će se naći kompanije ili druge vladine institucije koje će ovu nepravdu ispraviti. I bi tako, već nakon nekog dana oglasila se Telekom Srbija koja će novčano pomoći Teodora fon Burga. Svaka im čast!

Danas

Pojedinac može imati snage da pokrene ceo sistem!

 

Naša Kru, naša draga Branka kengurica, "žena koja je promenila pravila i pokrenula sistem", od sinoć je nosilac značajnog društvenog priznanja. Na posebnoj svečanosti upriličenoj u Bitef Art Caféu, Disruption priznanje za 2008. godinu dodelio joj je prvi dobitnik ovog priznanja Ivan Tasovac.

 

LunaTBWA je pre pet godina ustanovila ovo priznanje kao deo sopstvenog programa društvene odgovornosti, s ciljem da podrži i skrene pažnju na pojedince i institucije u Srbiji, koji idejama i radom prevazilaze konvencije i iskaču iz limitirajućih zadatih okvira, postižući tako izuzetne rezulatate, kako u sopstvenom, tako i u interesu celokupne zajednice.

 

Vec dugo slusham kako je Archibald Rajs tako dobro josh onomad sve razumeo i opisao. Potpuno je sagledao srpsku dushu i narav, probleme i korene problema koji tishte Srbe, i chak je i znao kako da se isti prevazidju. Sve je to Archibald znao i sve je rekao Srbima bez ikakve nadoknade u svojoj knjizi Chujte Srbi, a Srbi josh uvek ne slushaju iako im je sve lepo objashnjeno i napisano.

Dakle poshto volim da chitam, odem da vidim o chemu se radi. Prochitao sam verziju na srpskom, 61 strana, 2005, u izdanju Ethosa, sa kratkim predgovorom Chedomira Antica. Da odmah kazhem, da sam

 

 

Thais

Posle mnogo godina otisla sam u operu; Redjo u Torinu: na programu je bila  Thais ( Massenet).
   Posto sam krocila u prelepi prostor koji je dizajnirao Karlo Molino, setila sam se zasto ne idem u operu vec godinama, jos od vremena Skale kad sam zivela u Milanu : zato sto ceo taj raskos i sjaj retko da je zasluzivala predstava koju bi samo malo njih iz poslednjih redova mogli da procene.
   Epa, posle nekoliko minuta predstave pocela je da me hvata nervoza, neki neizdrz: prepuna sala sveta, vrlo malo mladih.