I tako...gledam ovih dana kao Dudini klinci iz dana u dan igraju dobru, čvrstu u odbrani i kolektivnu u napadu, košarku i dobijaju redom sve protivnike u pripremnom periodu...Neki će gunđati da još nisu igrali protiv najvećih favorita, Amera, Španaca i Brazilaca (to su oni što su zadnji put bili dobri još pre 20tak godina, kada je za njih igrao onaj 145-godišnjak, N na kub će bolje znati kako mu je bilo ime), ali oni realni među nama ne prave pritisak da ti momci treba da uzmu medalju, bez obzira što su već prve godine po oformljenju tog tima bili srebrni na Evropskom prvenstvu...Svetsko počinje 28.08

Došao poštar jutros, doneo mi odgovor od Kliničkog centra Vojvodine na moj zahtev za kopijom pisanog protokola po kome osoblje GAK-a porađa žene (vidi prethodni blog). Malo je reći da sam se (pozitivno) zapanjila brzinom kojom su odgovorili. Zahtev sam poslala u prošli ponedeljak, i za 7 dana već stigao odgovor! Svaka čast i pohvala na ekspeditivnosti. Što se gospođe(đice?) koja je odgovorila na moj zahtev tiče - e neka joj 5000 Dinkićevog bonusa, nije mi žao. Radi žena svoj posao kako treba i na vreme.

A i odgovor lep i kulturan, pa povrh toga još i razumljiv. A glasi ovako:

Vest koju su mediji upravo objavili, da će Više tužilaštvo u Beogradu sledeće nedelje početi sa revizijom slučaja smrti Dade Vujasinović, podsetila me na to da se nekom čudnom koincidencijom vesti o ovom slučaju u medijima pojavljuju na otprilike svake četiri godine.
Pre više od šesnaest godina mlada, hrabra i beskompromisna novinarka, autor brojnih tekstova sa ratišta ili iz sveta kriminala u kojima nije zaobilazila ni poznate, ni opasne, pronađena je mrtva u porodičnom stanu u Beogradu. Istraga je konstatovala da je reč o samoubistvu. Ta ocena je od početka bila pod

 s . m . i . l . e .

Uvodbezveze_:
Nisam baš neki tip za voljenje. Mislim, volim ja da me vole, al' ne volem da me mnogo ljube, grle i ostale sitne vezove. Sve kao da mi fali neki gen za ono kad pogledaš i vidiš ženu, a ona, nekako - mazna i umiljata.

Prošla je gnezdilišna sezona, veliki broj mladih se ispilio (usled teških kiša, manji broj nego obično) i kada pođete u prirodu, ptice su sada posvuda oko vas? Ili nisu? U stvari jesu – iako ih ne vidite. Kraj gnežđenja označio je i kraj označavanja teritorije pesmom ili letovima i ptice su postale teško uočljive. Da tu ne bude kraj, iako je za vas leto, pticama je već otpočela jesen. I seoba na jug. Pogledajte oko sebe i zapitajte se: koliko je već prošlo otkako ste videli poslednju crnu čiopu?

 "Unhappy with the elitist attitude there and penniless, he started his wandering years. He worked and lived as a shrimp fisherman on the Gulf of Mexico, factory worker in Texas, office clerk in New York City and kitchen help in London. These jobs provided his basic expenses and at the same time gave him insight into diverse ways of living. He ended up in Europe"

Sišao je sa vlaka /Trieste Centrale 21:20/, u crnini, sa ruksakom i koferom na točkiiiiće. Kupio je nekakav bezvezni sok i cigarete. Crveni marlboro. Sjeli smo u auto i odveli se dalje. Putem

Držeći se onoga, suprotnog Makavejevom Čovek nije tica, dakle čovek ti je k’o tica, čas je tu, čas je tamo, čas je onamo...otišao sam u Neoplantu u drugoj polovini jula, proveo nekoliko dana sa ženom, otišao u Temerin, otvorio izložbu  (o izložbi više kada budem imao fotografije) vratio se u Novi Sad, pa posle nekoliko dana otišao za Beograd gde sam fizički rmbačio četiri dana i u prošlu subotu (odmori se dobro pa dođi, rekla

They were Nike sneakers by the way. Originals.

Šta neko drugi radi u svom dvorištu, ne treba da nas se tiče. Tako braća Crnogorci hoće da imaju i svoj jezik koji će se zvati crnogorski. Ja tu ne vidim nikakav problem osim možda te sitnice što je jezik isti kao i srpski sa manjim varijacijama koje mogu da se podvedu pod dijalekt i naravno ono što nigde ne piše a što je neko proklamovao, da neko ne može da ima svoju državu ako nema i svoj jezik.

Međutim, nekim malim ljudima to nije bilo dovoljno pa su i rešili dalje da razdvajaju narode a jezik je samo jedan od

за мене не постоје препреке

кад нешто хоћу увек могу да дођем до тога

....................

хвала осмеху

:))) 

Upoznala sam jednom prilikom muškarca koji nikada nije bio zaljubljen. Bio je oženjen, zatim razveden, odgovoran otac, pristojna osoba po svemu sudeći, ali nikada zaljubljen. I on je zbog toga patio. Nadao se celim svojim praznim srcem da će mu se desiti bar jednom pre nego što umre. Ta misao, potreba ili opsesija, ga je vodila kroz život. Pored loših i dobrih navika, naravno.

Douglas Adams je - pripovedač, narator, story teller, "meddah", pisac čije su ispisane maštarije prešle sve moguće granice, srušile sve moguće barijere i napravile vulkan beskrajne zabave prečnika kratera 42, vulkan koji je "početak i kraj svega" i  koji je polazno mesto za sve lutalice koje, stopirajući unaokolo, lagano putuju ka kafani na kraju sveta.

Kad neki pripovedač toliko i tako pusti  imaginaciji na volju, kad neki story teller toliko i tako razume moć fikcije, kad neko uspe da se, sasvim očigledno, beskrajno zabavlja dok se igra sopstvenim fikcijama i jezikom i slovima (pa rečima), ondaK je taj neko vredan i čitanja i prepričavanja.

Dobri duh "Monty Python" - a  (čiji je scenarista Douglas Adams bio) neprekidno se "muva" kroz sve redove njegovih priča, kikoćući se, ludirajući se, mameći nam osmehe i izvodeći "mađije" zbog kojih (s zadovoljstvom) sve njegove priče možemo čitati opet i opet i opet...

Daklem, drage moje i dragi moji, ovo je, po naški rečeno žurka za Iris, koja je l' te, očekuje prinovu!

Za one koji nisu upoznati sa ovim običajem, da pojasnim - Baby Shower je zabava koju neka od prijateljica priređuje za buduću mamu. Na njoj se, uz lepe želje, donose, naravno, kolači, sokići i ostale grickalice (mada to zna da obezbedi i domaćica), ali OBAVEZNO se donose pokloni dobrodošlice za bebu!

Ko bi rek'o da ce jedne od najzanimljivijih stvari koje su mi se desile biti upravo u vezi sporta. Od zemlje koja nema tradiciju istog nisam ocekivao nista vise osim povremene price o badmintonu i kriketu. Kad' ja tamo, a ono medjutim!

Nakon moje uspesne, ali i veoma kratke karijere u kineskom basketu na red je doslo da se oprobam i u fudbalu. Ali za razliku od kosookih protivnika u igri pod obrucima, sa suprotne strane, u stvari svuda oko mene su stajali tamnoputi malajci! U najvaznijoj sporednoj stvari na svetu se prilicno solidno kotiram sto pokazuju i neke medalje osvojene