Što jes' - jes', već dugo nisam pričala priče iz Afrike, tačnije moje ljubljene Bocvane. Ali, najnoviji Jelicin blog prosto me tera da napravim "malo" poređenje.
U stvari, poređenje ostavljam vama, ja ću malo o običajima vezanim za porođaj i porodilju.

Daklem...

.

.

drzava kad "pomaze" tu svoju pomoc finansira iz budzeta. a budzet opet punimo mi. samo usput od budzeta do nove kuce srusene u zemljotresu, drzavna administracija odlucuje kad, kome, kako i koliko. znaci nije dzabe a u odredjenom trenutku mladjan dinkic moze da usmeri novac.

mislite o tome.
..............................

Pravilo u Irskoj je da posle godinu dana boravka, tj. voznje s medjunarodnom vozackom dozvolom, morate da polazete vozacki ispit. Prvo polazete za Provisional Licence - samo test, a u roku od sest meseci od uspesno polozenog testa mora da se okusate u saobracaju.

Posto smo supruga i ja tu duznost obavili proteklog vikenda, krenuli smo u proceduru podnosenja zahteva za Provisional Licence (tada mora da zalepite na vasem vozilu znak L), sto podrazumeva

... da li to znači da je glumac "previše" dobar ili to, pak znači da se publika,  onaj njen deo  koji sebe smatra "elitističkim" nije pokazao mnogo pametnim? 

 Bilo mi je veliko zadovoljstvo da pričam s čovekom koji spada u takve, malobrpojne, glumce, koji neretko dožive sudbinu da budu voljeni od strane publike, kritikovani od strane nekakve tzv. intelektualne javnosti koja, kad prođe vreme, ostane negde u dubokom zaboravu, onom istom koje je svojedobno proricala umetniku. 

Krenuo sam da nahranim mačke.

Papričice koje sam juče rasadio čekaju da ih zalijem.

Pristavio sam pasulj da se kuva. I dok čekam da provri i da smanjim temperaturu htedoh da kažem da se osećam po malo čudno.

трагом дневничкогми записа 

свака прича у размени губи нешто и добија нешто ( Д.Великић )

сама чињеница да је обичај једноставно понуђен, без неког посебно уверљивог разлога, не значи да га треба прихватити обзиром да могу постојати разлози да одбијете нешто што постоји без разлога.нема потребе упуштати се у расправу с људима који сматрају да је било које мишљење о неком питању добро као и свако друго, пошто таква не постоје.

gošća autorka: Nataša Govedarica

Stan iznajmljen na AiRBnB nije loš; najvažnije da je grijanje plinsko, rano je zahladnilo u Sarajevu. I da ima parking. Ne brinu je BG table - auto joj je veliki, teško ga je parkirati. Četrdesetogodišnjaci sjede za tuđim stolom, on na njenom lap topu bira muziku, stalno prekida pjesme i traži bolju plej listu.

«Jebote, ovo mi je zadnja!», zgužva kutiju.

«Kad sam stala da sipam gorivo na Sokocu, vidim na pumpi taj plavi Bond i mislim si, da l' da uzmem dvije kutije…Neće da se baci.»

«Pa što nisi?»

«Kontam, ozbiljan si pušač, sam ćeš se bar za to pobrinuti.»

«A za šta se kao nisam pobrinuo?!»

Piše: Rodoljub Šabić 

Rečenica iz naslova "nije bilo propusta" je komentar i direktorke Psihijatrijske klinike i ministra zdravlja, povodom toga što je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pokrenuo prekršajne postupke zbog pojavljivanja medicinske, psihijatrijske dokumentacije građanina A.K. u emisiji TV Pink.
Nesporno je utvrđeno da je dokumentacija koja se pojavila u emisiji istovetna, odnosno verna kopija one koja je napravljena na klinici i prosleđena Ministarstvu zdravlja, koje je opet prosledilo MUP-u. To je i bio

Jaka i slobodna štampa je osnova svake demokratije. To je i najefikasnije sredstvo kontrole svih grana vlasti i državnih organa. Zbog toga je nacrt Medijske Strategije Srbije važan. Zbog toga su i primedbe koje su danas predstavnici medijskih udruženja zajednički izrazili zabrinjavajuće.

Tumaram ovih dana po stanu - raspremam stvari od prethodnog puta i spremam se na novi, pa da ne slušam samo tišinu pustim TV, da onako bez mene drnda.  Ima tome već koja nedelja da sam primetila zanimljivu emisiju na RTS-u, ali nekako ne uspevam da uhvatim raspored programa pa se iznenadim i obradujem kad ugledam prepoznatljivu špicu. Ta emisija se zove "Srbi u svetu" i ne znam da li se emituje na normalnom programu ili samo za inostranstvo ( ja pratim RTS preko satelita). Da ne dužim, rado bih se osvrnula na kompletni program za inostranstvo ali danas samo o ovoj emisiji.

Ta emisija je toliko smešna da ni jedna humoristička serija ili prilog ne mogu da nadmaše istu.  Pre nekoliko godina na poklon sam dobila knjigu Jurija Poljakova "Jare u mleku". Tolkio sam davila ljude da pročitaju tu knjigu pa sam je od uvaljivanja drugima i na kraju i izgubila. Pored te knjige u isto vreme na kiosku u Beogradu kupim uz novine Kaporovu knjigu. Radnja je vrlo prosta. Neki lik smisli kako bi se obogatio

park između dva dvora, između dva rata

            Nikada nisam pomišljao da ću otići na maskenbal, maskenbal je za dijabole. Međutim zaljubio sam se pa mi je svašta dozvoljeno. Tema su Senke nad Balkanom, ili šire od toga, ceo period između dva rata. Nisam smislio ništa bolje od iznajmljivanja komplet kostima, pa recimo buržuja, iz tog perioda. Mogao bih da budem i bankar i ministar ali i grobar, ako ćemo iskreno. Niko ne bi trebalo da gleda sebe u ogledalo kada je neko drugi.