mladjan dinkic ne bi bio mladjan dinkic da mu predlog nije isprazan i u sustini kontraproduktivan  

 .............................................

Opet ja o nacinu na koji razgovaramo, zato sto mislim da je vazan i mnogo problematican. Prosli put je bilo na temu profesionalne komunikacije izmedju lekara i pacijenta http://blog.b92.net/text/7951/Kultura%20komunikacije%3A%20pacijenti%20protiv%20doktora%200%3A0/ a ovog puta ce biti opstije.

Ako mi dozvolite generalizaciju, moje misljenje je da su u kulturi komunikacije Englezi nenadmasni. Neki bi to nazvali licemerjem, prikrivanjem sustine lepim recima i sl., ali to je ono sto omogucava kvalitetnu razmenu ideja i misljenja sa neistomisljenicima, tzv. debatu.

Na engleskim

Bio je poslednji od "Velike Trojice" velikana naučne fantastike, klub koji je prvi napustio Robert A. Heinlein 1988. godine a nešto kasnije i Isaac Asimov 1992. godine. Iza sebe je ostavio neke od najpoznatijih SF naslova kao što je Rama serijal, Space Odyssey serijal, Childhood's End i mnogi drugi.

„Ne pokušavajte nikad da dodirnete vaše idole, može pozlata da vam se zalepi za prste"

Pade mi na pamet nematerijalnost virtuenog života, iako je i u nevirtulenom životu materijalnost najčešće svedena na pogled i zvuk, pa se setih „ekstra specijalne" atribucije marksističkog viška vrednosti koju onda Diedrich Diederichsen pokušava da posmatra i u umetnosti.

Prva interesantnost se ogleda u neverovatnom padu vrednosti muzike (mislim na monetarnu vrednost, ne realnu vrednost) u poređenju sa neverovatnim skokom u novčanoj vrednosti dela likovne umetnosti.

E sad, zvuk imamo i preko telefona, skajpa, ako se opet vratim na virtuelni život, samo ga tamo relativno retko koristimo. Chat je, opet, neki sumrak između virtuelnog i realnog pa Miško „Mudrac" zaključuje da stvarnu razliku između virtuelnog i realnog čini dodir i samo dodir.

I neka verovatno hemija samo što ona nije artikulabilna ni mnogo većim literarnim talentima, pa ja neću da se guram („mnogo većim" relativizam, ego-profilijada je uvek beskrajni izvor veselja).

 
           Projekat Antologija srpske književnosti zamišljen je kao online biblioteka u kojoj bi bila predstavljena kapitalna dela srpske književnosti. Na taj bi način (ponavljam: kapitalna) dela srpske književnosti bila dostupna domaćim čitaocima, ali istovremeno i onima u inostranstvu. Pored ovoga, na prezentaciji ovog projekta stoji i da postavljanje ovih (još

Beograd na vodi ... eto, sasvim prihvatljiva napredna koncepcija kako do toga doći brzo, efikasno i održivo u lokalnim uslovima ...  a ne kao nekad, tradicionalno i zaostalo i prevaziđeno sa razgovorima, pa mišljenje javnosti, javni konkursi, promišljanje o mogućnostima i posledicama, ekonomija i cene sa biznis planom i ta otrcana i stereotipna gnjavaža ...

.

Dakle, obavestila su nas prekjuče sredstva nam informisanja da će NIS uplatiti sledećeg dana dividende, što je za male akcionare (vlasnike pet akcija NIS-a) iznos od oko 322 dinara. (Bilo još manje ‒ oko 10 dinara ‒  za jednu akciju Aerodroma "Nikola Tesla" pre nekog vremena.) Da li zbog relativno malog iznosa, ili zbog nečeg drugog, moj slučajni raznorodni uzorak građana nije pokazao značajnu motivaciju, a ni informisanost. Ako ste od tih, slobodno čitajte dalje. :)

Dok brckam noge u bazenu i upijam sunce koje ovde niko ne zeli razmisljam sta sve moze covek da uradi dok ceka na nesto. Sta sve nekome prodje kroz glavu za nesto manje od godinu dana? Taj vremenski period se cini kao dovoljan za svako bitno pitanje u bilo cijem zivotu. Dvoje ljudi koji su se upoznali pre dvesta dana ce savrseno znati da li su jedno za drugo ili je to samo prolazna veza. Za sedam meseci voznje ce osoba znati da li je za volan ili ipak za javni prevoz. Za sve u zivotu ima odredjen period koji treba da prodje da bi se nesto znalo da li je to to ili ne. Koliko vremena je onda potrebno

podloga za (jedan od) plakata 10. HSF,  autor - Tihomir Tikulin Tico

Život je nekom majka, nekom ba(j)ka, nekom vic, a nekom strip... Ja bih strip, ako mogu da biram.

Dobro sad, život može biti i svašta nešto treće, ali bih tim dodatnim pobrojavanjem rasplinuo poetsku nit kojom sam namjeravao da ovaj blog usmjerim i povežem sa  X, jubilarnim,

edit

Termin weblog prvi put je primenjen 17. decembra 1997. godine.. Kasnije je Piter Merholc (1999.) na svom blogu rastavio tu reč na we blog, i na taj način formirao reč koju je Merriam-Webster's Dictionary   proglasio za reč 2004. godine.

Blogovi su početkom 2000tih postali svetski hit, dok su se u našoj zemlji pojavili nešto kasnije. Prema nekim podacima svakog minuta na Netu nastane 3,5 nova bloga ili 120 hiljada dnevno. Fenomen, nazvan

čak i kad lažem a nikad ne lažem.

Stižem po običaju prvi, na mesto dogovorenog sastanka, naći ćemo se u bašti Kolarca u Knez Mihailovoj, kiša pljušti a ja s malkice zluradim osmehom na licu nalazim suvu stolicu ispod jednog od onih ogromnih četvrtastih suncobrana, sedam i zapalim cigaretu. Nije prošao minut, Anica me s leđa grli i ljubi u obraz: Idemo mi ipak unutra, ovo je potop. Uskoro će 50 godina kako sam stalni gost Kolarca, konobar nas, zato što ja pušim, vodi za njihov sto. Anica poručuje Tursku kafu i čašu obične vode,