Ovo je prekoredni blog, zapravo biće ih više u naredne dve-tri nedelje. Razlog je taj što krećem na turu po Himalajima, koja je posebna tura u okviru ovog mog putovanja -- najozbiljnija, najteža i najizazovnija do sada.

Reč je o Anapurna kružnoj ruti koja je klasična trekerska ruta po Himalajima. Njome se može biciklirati otprilike 300-400 km, zavisno od toga gde je start i cilj.

Izdavačka kuća ARHIPELAG objavila je knjigu DNEVNIK JEDNOG GRAĐANINA autora Djordja Bobića

Posle nekoliko knjiga u kojima je tragao za gradom i ispisivao uzroke koji su arhitekturu kroz istoriju, a ništa manje ni u savremenosti, učinili iznuđenom umetnošću, Bobić je napravio neobičnu hroniku grada u slici i reči. To nije bilo koji grad, nego prepoznatljivi Beograd, niti je to bilo koje vreme, nego upravo naše vreme u kome se Beograd menja mimo svoje urbanističke tradicije, nezavisno od arhitektonskih načela, sasvim proizvoljno u odnosu na stvarne potrebe građana. I ta hronika je, sasvim precizno govoreći, dnevnik, jer autor ne traži nikakvu spasonosnu istorijsku distancu, već neposredne, iz prve ruke, crta i beleži ono što mu se nameće kao slika grada i kao slika njegovog sadašnjeg trenutka.

Današnji građani Beograda u Bobićevim crtežima, ilustracijama i karikaturama prepoznaju svoj grad i kritičku dimenziju autorovog rada. Sutrašnji građani Beograda moći će u Bobićevoj knjizi da vide čas u kome se grad menjao ne uspevajući da se odupre urbanističkom haosu, arhitektonskim proizvoljnostima i kapitalnoj neodgovornosti.

U sredu, 25. maja 2016, u 20:30h u Akademskom pozorištu AKUD-a "Branko Krsmanović", BEOGRAD, Balkanska 4, održana je premijera predstave "IZVRŠITELJ". Autor teksta je književnik i novinar Filip Mladenović, a reditelj je Vladimir Cvejić. U predstavi igraju studentkinje i studenti Beogradskog univerziteta Stefan Veličković, Aleksandra Babović,

Jagode se beru pet i po dana u nedelji . Subota se radi do podne. Posle toga imamo ostav i onda smo slobodni. Svo slobodno vreme koje imamo koristimo za skitanje po okolini. Faveršam nije interesantan, zato idemo dalje. Karta do Londona košta nešto preko 30£ pa tamo ne idemo još uvek. Za sada se obilaze gradići u oblasti Kent, oblasti gde se trenutno nalazimo. Kažu Englezi koji tu žive da taj deo Engleske ima ubedljivo najbolje vremenske prilike u zemlji. Ne možeš a da ne pomisliš kakvo li je onda vreme u drugim delovima Engleske ako je ovde najbolje. Od tog trenutka sam u potpunosti

нередак је случај да се у малим срединама  касно, а често и никад, не сазна о личностима које су потекле из њих, рано се отисле у свет и стекле примерену славу.и димитровград (цариброд ) наравно није имун од тога што указује пример Дудов Златана који се у свету филмске уметности убраја у сто најзначајнијих стваралаца у тој области, док је за свој родни цариброд  остао  тајна.

Dok se u Novom Sadu polako odbrojavaju dani do famoznog 7.oktobra možda je upravo sad trenutak da pokušamo da odgovorimo na pitanje otkud ponovo to ključanje paklenog kazana. Otkud to da mračnjaci (bilo ljudi bilo pojave, svejedno), koji bi po svemu već morali da budu u mišjim rupama, ponovo dižu glave, držeći nam pridike o: moralu, poštenju, patriotizmu, i tako to...

Takođe, nameće se pitanje i naše sopstvene odgovornosti za navedeno. Ne mislim, naravno, na nas ovde na blogu, već na narod koji, u svojoj izgubljenosti i sluđenosti više, čini se, nema volje ni energije da još jednom vlastitu sudbinu preuzme u sopstvene ruke. Istorijsko iskustvo, naravno, pokazuje da ovakvo ponašanje – bilo naroda bilo pojedinaca – nikada ne biva bez posledica.

Krivica i odgovornost za radikalizaciju stanja u zemlji, koja uvek odgovara smutljivcima i ekstremistima svih vrsta, svakako snosi klika na vlasti. I tu nema priče.

.

al ne znam koliko.

Nikad ovako dugo nisam čekala račun, tačno se brinem da mu se nije nešto desilo 

 

 
Za razliku od mnogih drugih mojih tekstova u ovom unapred priznajem da je ispunjen dosadom.
Kada se obratio narodu pred parlamentom koji je tog dana goreo novo-izabrani predsednik SR Jugoslavije poželeo je građanima da žive u dosadnoj zemlji. Obećanje nije održao, i čini se da je sve učinio da tako ne bude narednih godina, barem onih godina kojih je vršio vlast (možda i zato što u maloj zemlji možete ‘'vući'' autonomne poteze samo u meri u kojoj oni imaju auto-remetilački element; naravno po sopstvenu državu).
Kada je mislio na dosadnu zemlju verovatno da

sns ovo nije zeleo

 

Već pune tri decenije Srbija se guši i davi u miloševićevskom brlogu primitivizma, demagogije i bekstva od stvarnosti. Ova kolektivna psihopatologija svakako ima klice u vremenu pre tzv. 8. Sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije 1987. godine, kada je jedan partijski aparatčik internim pučem preuzeo vlast u Srbiji. Kao

Moj gost reče da ga svrbe prsti i da mu se baš piše. Budući da je prepun priča - bilo bi šteta da ne nastavimo druženje. Dakle:

 

"Pre nego što vam "darujem" "šta je bilo posle" Kladnja odnosno MUŠKE VODE, dragim čitaocima dugujem objašnjenje o Kulturnom Centru, atmosferi, ljudima i događanjima u njemu i van njega, da bi lakše mogli da prate moje pisanije.

KULTURNI CENTAR

Mi, članovi Kulturnog Centra, bili smo otvoreni i pristupačni za došljake, tz nova lica, sve dok se to ne bi pokazalo suprotnim, tj pogrešnim. To

Dan peti, 10. oktobar

*

Za razliku od prethodnih dana kada sam mahom gurala od ujutru do kasnih popodnevnih sati da bih tek predveče naišla na deonice kojima mogu da vozim, današnji dan počeo je skoro pet kilometara dugim spustom. Put je veoma dobar, zemljani, bez kamenja koje izviruje na sve strane, bez džombi i rupa.

Rano je i prohladno. Kada dunem, u vazduhu ostaje beli trag. S moje leve strane, iza prvih planina koje mi se čine nadohvat ruke, izviruju snežni vrhovi Anapurna Himalaja. Najviši pripada Anapurni II, špicast je i po obliku me neodoljivo podseća na Očnjak na Prokletijama, samo što je od njega viši za oko 6.000 metara.