... А и добри смо техничари!

Svi koji su protiv dolaska radikala na vlast i koji žele demokratsku budućnost Srbije treba da izađu na Trg Republike u četvrtak na završnu konvenciju Borisa Tadića!

Ponesite budilnike, sirene, pištaljke, sve što može da probudi Srbiju. Pokažimo da nas ima više i da pobeđujemo mrak bez obzira na razlike među nama.

Krenimo u šetnju, i po kiši ako bude padala, da poručimo građanima da svojim glasom ne smeju da dozvole povampirenom vremenu ponovni dolazak na vlast. Ne izaći na izbore ili glasati za Nikolića je isto što i glasati za Miloševića i Šešelja.

DA SE NIKADA VIŠE NE PONOVE DEVEDESETE!

Srbijo na noge! Ko je protiv dolaska radikala na vlast taj će doći na Trg, ko nije neka mu je na čast i savest.

Beogradski urbanistički planovi se rade i dalje pa je ovo obaveštenje korisno za one koji to ne primećuju. A moglo je da se propusti čak i uz napetu pažnju na času jer je u protekle dve tri godine ova gradska delatnost izmaknuta oku javnosti, ima u novinskom oglasu da će biti prezentacija plana i onda ništa, ode Ravijojla u zasenak. Nema posle o tome po novinama, nema razgovora, nema kritike, nema osvežavajućih i poticajnih izmišljotina dežurnih sumnjivaca, osim pohvalne najave ili objave glavnog gradskog dužnosnika a kada mu je to zgodno i za njega korisno.

.

Autor: Rodoljub Šabić

Danas sam primio jednu zaista zanimljivu presudu Prekršajnog suda u Beogradu. Presudu, koja bi u uslovima našeg skromnog  “sistema” zaštite podataka o ličnosti mogla da bude zabeležena (ukoliko opstane, s obzirom da je prvostepena) kao markantan presedan.

Prekršajni sud u Beogradu oglasio je krivim za prekršaje iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju iz Beograda i odgovorno lice, dekana Fakulteta i osudio ih na novčane kazne – fakultet na ukupan iznos od 950.000 dinara a dekana na ukupan iznos od 60.000 dinara. Ove kazne su, bez konkurencije,  najoštrije ikad izrečene u primeni ZZPL.

искрено, горње стихове сам певао више пута у животу. а и "судијо кретену, јеб`о сам ти жену" и "носи говна напоље" (док неког "повређеног" на носилима спорим кораком носе до ивице терена где ће он одмах скочити на ноге лагане и потрчати натраг у игру којој је одузео пар секунди превијајући се). осећам потребу да нагласим да сам увек тако нешто певао из зезања, не мислећи озбиљно. ово говорим, не због судијине жене коју нити сам видео, нити сам јебао већ згађен контекстом у којем сам скорије чуо насловну строфу.

а контекст је следећи - дечија утакмица (небитно је који је спорт у питању, небитно је годиште деце - далеко је испод тинејџерских годишта) а "навијачи" који су тако здушно "пружали подршку" су наравно - родитељи. или боље рећи "родитељи".

U Novom Sadu u samo tri poslednja dana dogodilo se sledeće:
- policajac „privatno" zaposlen kao obezbeđenje u jednom lokalu ubio je drugog policajca, takođe „privatno" zaposlenog na poslovima obezbeđenja u istom tom lokalu
- u kontejneru pronađena je mrtvorođena beba uvijena u najlon kesu
- šesnaestogodišnji dečak verbalno je napadnut a potom i pretučen u gradskom prevozu samo zato što je mađarske nacionalnosti
- u najužem gradskom jezgru srušila se zgrada koja se nalazi pod zaštitom države i umalo pobila prolaznike

Ovdašnji „mediji" ove događaje po običaju iskoristili su da brže-bolje pod odrednicama „skandalozno, strašno, užasno, i tsl." pokušaju da povećaju vlastitie tiraže. Opozicija je, očekivano, optužila vlast kao krivu/odgovornu za sve navedeno. Vlast, s druge strane, konstatovala da je neposredan uzrok navednog upravo u dojučerašnjoj neodgovornoj vladavini današnje opozicije... i tome slično... i tako dalje... i tako u beskraj...

Da ste samo pre stotinak godina živeli u Banatu znali bi o čemu pišem.

Ne mislim da sam pevač, niti pisac. Ja sam samo glas, živi dnevnik 

Leonard Koen je pesnik čežnje. Melanholična atmosfera koju nosi njegovo stvaralaštvo, bila to duboka poezija koju svako mora doživeti na sopstveni način ili muzika kojom dominira njegov promukli glas, prisutna je svetskim scenama i muzičkim krugovima preko četrdaset godina.

Devetog jula prošle godine bio sam jedan od 2.800 srećnika koji su uživali u večeri sa Leonardom Koenom na Montre džez festivalu.

Analitičari su videli devedesetih upotrebu potencijalnih informacionih autoputeva u "konfuznoj i ponekad tužno nasilnoj Centralnoj i istočnoj Evropi" - kako je pisalo u jednoj studiji - samo za "slanje poruka solidarnosti i nade svojim istočnim susedima".  

Kada su devedestih razbucavali Jugoslaviju, tvrdili su da tako treba jer je tamnica naroda  i da su drugi narodi i onako neprijatelji i koji će nam i baš ih je bolelo dupe

PS Ovo je post  o knjizi Predstave subotom uveče autora  Muzafera Čaušija, (kome piše da je radio i ko politički tehničar!, nemam pojma šta je to al oću i ja) samo što ne bih ja  bila  ja kad ne bih napisala  intro od pola sata. U atačmentu su, zahvaljujući ljubaznosti autora i tri priče iz knjige po mom izboru  koje vam toplo preporučujem: Bosna expresom, Ambasadori i Bodovna lista. Pročitajte i naslovnu

Blogerima, autorima i komentatorima, znanim i neznanim, administraciji Bloga, od srca želim dobro zdravlje, dovoljno novca za dostojanstven život, više radosti i veselja, ljubavi, dobrih namera i dobrih dela, u Novoj 2015 godini i svim budućim godinama.

Vaš Mikele