„Ravna gora“ počela sinoć... Serije ne pratim, a od filmova... tek... Uopšte uzev, slabo sam instaliran ispred televizora. No, htedoh da vidim kako je ovo urađeno. I, na kraju, odgledah prvu epizodu.

Pred kraj partijskog sastanka u Mađarskoj.
Predsedavajući:
- Ima li pitanja?
Javlja se Pišta:
- Imam ja jedno.
- Izvoli druže Pišta.
- Hteo bih da znam zašto vagoni odlaze puni u SSSR a vraćaju se prazni.
- Druže Pišta, o tome ćemo na narednom sastanku.

Sledeći put, opet na istom mestu.
Predsedavajući:
- Ima li pitanja ?
Šandor:
- Imam ja dva. Zašto vagoni odlaze puni u SSSR i vraćaju se prazni i gde je Pišta?

Zove me sestra pre neki dan sva u šoku, kaže - imali su roditeljski sastanak kakav do sad nikad nisu imali. Čitala im učiteljica na sastanku odlomke iz nekog "zakona". Otkad to na roditeljskim sastancima čitaju zakone, i kakav je to novi zakon, pita me.

Pojma ne znam, kažem, ne verujem da je zakon, mora biti da je nekakav podzakonski akt. Šta su čitali?

Pa, kaže sestra, nešto o ocenjivanju, o tome kako pismeni i kontrolni zadaci ne smeju biti više od dva puta nedeljno, kako deca na početku godine treba da se testiraju da im se vidi "startna pozicija", pa posle da im se prati napredak... i sve tako nešto čudno, što dosad nikad nije bilo.

Završim razgovor te odem na sajt Ministarstva prosvete, i tamo nađem Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju,

Krenem da čitam, a uspomene samo naviru...

           Bobo je lutka koja dobila batine mnogo puta, jer ima jednu nezgodnu osobinu; naime, kada ga gurnete na zemlju, on se iznova uspravi i prosto vas poziva da ga opet udarite. Prve batine dobio je kada je snimana simulacija u kojoj ga odrasla osoba gura, baca i čak udara čekićem. A onda je dobio još gore batine kada je taj snimak prikazan deci kojoj je, zatim, Bobo dat da se s njim igraju.
         

 SOS broj 0800 - 200- 201 za prijavu nasilja u školama

Nekoliko reči o pojmu i vrstama nasilja

Nasilje se definiše kao svaki oblik jedanput učinjenog ili ponovljenog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva dece/učenika

Nasilje može imati različite forme

Odgovor ne znam, ali znam ko zna. Pravo znanje nije samo da poseduješ pravu informaciju, nego i snalaženje kada je nemaš da znaš koga da pitaš. Pošto je Bog odavno rekao laku noć Srbiji teško da mogu da dobijem ovu informaciju iz prve ruke. Da “dođem Bogu na istinu“ samo zbog ove informacije još uvek ne žurim. Preostaje samo jedan jedini način. Preko franšize ili ti posrednika, našeg dragog sveštenstva.

Prošle godine, avgust mesec, hoću da pređem Bulevar na tz nedozvoljenom mestu, van pešačkog prelaza, jer vidim kako sa travnjaka na kolovoz bezbrižno, zaneto i blentavo, istrčava zlatni Koker Španijel. Zovem ga, vičem, uspeo je da pređe tri trake i našao se na tramvajskim šinama koje dele Bulevar. Spremam se da odem do njega i da ga pokupim ali on nastavlja svoj put zanesen, ko zna gde su mu misli odlutale. Vidim, čujem udarac, njegov skik, očešala ga jedna

Napomena: Uz dozvolu autorke Jelene Vasić, prenosim integralni tekst koji je objavio CINS (Centar za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije).

Veoma unosan posao vođenja BusPlus sistema Grad Beograd dodelio je kompaniji koja je, nakon polu-javnog konkursa čiji su uslovi iz takmičenja izbacili sve ostale firme, bila jedini mogući izbor

Piše: Jelena Vasić

Konkurs za veoma unosan, i istovremeno skup, posao naplate karata u javnom gradskom prevozu, Grad Beograd održao je po pravilima koje je sam doneo, ne poštujući Zakon o javnim nabavkama.

Nakon decenije ličnog blagostanja i lepog života upadnem u strašnu finansijsku krizu. Čovek koji me je razmazio mi se ozbiljno razboli, ne može više da radi. Njegova ga država Danska zbrine kao najmilijeg, ali za mene ne pretiče. Rezonuje: imam si ja svoju državu, valjda, da o meni brine. 

Jurcam ko muva bez glave na relaciji Beograd-Kopenhagen, spavam po danskim bolnicama gde me sestre švercuju kad god ima prazan krevet i proučavam

Dosadno je, strasno je dosadno...Evo vec skoro godinu dana u izolaciji, i pripustam samo zensko sa maskom ali bez donjeg vesa. NIje mi lako jer sam nekoliko njih izgubio za ovih godinu dana, a iz raznoraznih razloga: kao nasla decka (di ga nadje bas sada, kad meni treba :), ili vratila se kuci, ili skoro se verila pa moze samo oprezan sex, ili ima bolju zanimaciju (sta moze da bude bolje?). Takodje procitao par stotina hiljada stranica i odgledao sve filmove i predstave koje sam propustio. Sada shvatam da je dobro sto vecinu od onog nisam citao ranije, a i sto nisam odgledao filmove / predstave

Gledam kako se kao nedisciplinovani spartanci okomljujemo na roditelje koji se dvoume oko vakcinisanja dece - napadamo kao neinhibirane falagne, ali u analizi i planiranju smo više kao pet-do-pet ekipa koja je već trebala da napusti posao nego eto, isprečila se tema gde nekima treba održati lekciju i nije u redu da se odlepimo od kompjutera dok na Internetu neko falšira na tako važnu temu.

Kako starim moja facinacija ljutom i beskompromisnom borbom protiv i najmanjeg "lošeg", pa spremnošću za udruživanjem snaga u toj borbi na prostorima odakle sam i sam maznuo gene koje i dalje i koristim i ljubomorno čuvam, je sve veća.

Malo je čudo prirode koliko mi volimo da se udružimo pa drugima očitamo bukvicu, a tema često nije toliko ni bitna.

Ali dobro, vakcina je bitna tema.

Ja mislim da je vakcina jedna revolucionarna tekovina. Prosto je spasila toliko života i taj fakat je jasan. Samo odatle do promišljenog osvrta na temu vrebaju skoro sve logičke i moralne zamke koliko ih ima.

U proteklih par meseci je, u različitim medijima, "buknula" diskusija oko uloge veštačke inteligencije u budućnosti. Nekoliko poznatih ljudi iz sveta nauke, biznisa, politike i drugih branši se uključilo u raspravu.

Sa jedne strane, veštačka inteligencija i mašinsko učenje nude brojne pogodnosti i unapređenja. Već danas postoje oblasti u kojima se proizvodi i usluge bazirani, u određenoj meri, na veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju, vrlo uspešno primenjuju.

Sa druge strane postoji bojazan da bi mogla preuzeti poslove i neke ljude ostaviti bez prihoda, biti primenjena u destruktivne svrhe, a čak da bi se mogla i oteti kontroli i početi da upravlja ljudima. 

U sklopu istraživanja u kome pokušavam da proverim kako ljudi vide veštačku inteligenciju i budućnost sa njom, postavio sam anketu na Tviteru.

Kliknite ovde da biste videli anketu na Tviteru!