gost autor: dr zurin otac

                                              …majkama!

 

 Udjenu iglu, a onda je nakratko  ophrva san.

U snu je dodirnu ledena ruka smrti i ona pomisli: " Bože, kolika sam to do sada umiranja vidjela?! ... I ono kada je mrtvacu čaršaf bio prekratak uprkos potezanju bijele tkanine, čas do ispod nogu mu, čas iznad glave mu?...Sve sam to vidjela - pomisli - ali da sam život proživjela, toga se ne mogu sjetiti!"

Mama-Kengurica i Sestra-Slobodanka (SS) u epizodi: INTENZIVNA NEGA, dan prvi 

UPOZORENJE: Trudnice i žene koje nisu rađale čitaju na sopstvenu odgovornost. 

Prvo lice koje sam videla nakon što sam oči otvorila, bilo je lice anesteziologa (onog što nije "svaki"). Dišem nepravilno, grabim vazduh kao da štucam,

Nov član ekipe, odmah posle kiše, nakon poplava i vanrednih stanja. Obzirom da se i Kinezi groze broja četiri prešli smo na magičnu cifru pet. 

 

 MILOŠ STOŠIĆ (1977), dipl. filolog opšte književnosti i teorije književnosti, objavljuje teorijske i prozne književne radovi u časopisima i periodici. Freelance fotograf koji objavljuje fotografije u magazinima u zemlji i inostranstvu, Učestvovao na više grupnih izložbi. Bavi se muzikom od 1993. godine (Stop it!, Rejected, Stonewall, Unison, Mnjenje); iza sebe ima više studijskih izdanja objavljenih kako u zemlji,

U laviranju  EU izmedju politike popustanja i uslovaljvanja, posle hapšenja Stojana Župljnina je, u najmanje ruku, jasno  da politika uslovljavanja prema Srbiji neretko daje bolje rezultate od one druge, kada je proces evropeizacije Srbije u pitanju. Ono što su unutrašnji reformatori bili spremni da oproste ili poveruju DS i Co spoljni, na sreću,  nisu. HORNOLOGIJA DOGADJAJA Uhapšen Stojan Župljanin

11. jun 2008. | 12:33 -> 12:51 | Izvor: B92

Beograd

... за ове што прате рукомет?

 

како су момци ово успели?

 

свака част 

 

 

 nedavno je brvr obećala onoj koja razmišlja

da će se kod mene pojaviti neočekivani blog.

a pošto ja imam običaj da ispunjavam obećanja

koja nisam dala....

evo bloga:

Данас,
када,
можда за који месец,
добијам Датум,
свечано се,
пред камерама,
обавезујем
и дајем часну пионирску реч
да ћу марљиво учити и радити,
поштовати родитеље и старије
и бити веран и искрен друг,
који држи дату реч.

Pouke koje mladi ljudi poslednjih nedelja mogu da izvuku iz medijskih izveštaja počinju da liče na one iz 90-tih. Osnovna pouka je da se sve može srediti ako imaš dobra leđa u vidu tate, partije, kuma ili prijatelja. Još gora opcija je kada čak i najviši državni predstavnici počinju da se ponašaju kao „tate" koje pretenduju da budu jače od zakona i sistema. Činjenica da se to dešava i u drugim zemljama ne znači da takav sistem treba usvojiti kao jedino moguć, dat i nepromenjiv. Nepristajanje na loše stvari u državi uvek počinje postavljanjem pitanja i njihovim upornim ponavljanjem.
Naša zajednička pitanja o tome kada, kako, zašto i kome se želi dati milion dolara za „sređivanje bruke oko Kovačevića" danas su naterala i tata Borisa da radi nedeljom. Namerno ne kažem Predsednika Tadića jer su me njegove rečenice u vezi sa aferom Kovačević naterale da poverujem da smo ponovo daleko od vladavine prava, da zakon nije isti za sve i da našim vlastima pravda nije nešto što jeste važno.

 

Kažu: kakav narod, takve i novine.

Danas je u Srbiji izašao novi dnevnik pod nazivom San.

U uvodniku, pod naslovom  „Zašto San? Zato!" glavni urednik objašnjava da Srbiji jesu potrebne još jedne dnevne novine,  „ali ne tajkunske, politički ostrašćene, prostačke i lažljive", te da građani Srbije „zaslužuju jedan dobar, kvalitetan, informativan dnevni list".

31. mart 2006. 

Prirodom posla, putujem raznim prevoznim sredstvima. Najčešće avionom. Bez lažne skromnosti, imam običaj da kažem da neko ustane i krene tramvajem na posao, a ja ustanem i krenem dalje avionom. Mada, svih prethodnih pet godina dok sam radio u Jugoistočnoj Evropi, najveći broj putovanja bio je "prašinarski" - vozom ili putevima, autobusom ili kolima. Priznaćete, to baš i nije bilo lako. Dešavalo mi se čak da stopiram izmedju sprskog i bošnjačkog dela Bosne davne 1998. godine, ili da dva puta putujem kolima sa beogradskom registracijom po Kosovu (bez Metohije) 2002-ge. Luda glava.

Ova emisija  pobudila je neviđeno interesovanje u CG. Isto veče po njenom emitovanju u 21:00, 10.11. na zahtjev gledalaca reprizirana je u kasnijim satima, a zatim ponovo, sledeći dan prijepodne.

 

Tema emisije je, naravno, bila (navodno) raskrinkavanje te hapšenje terorističke grupe, njenih organizatora i inspiratora, na izborni dan  16.10.2016.

 5. oktobra 2004. u krugu kasarne Vojske Srbije na Topčideru ubijeni su vojnici Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović.

Država do danas još uvek nije pronašla i kaznila izvršioce ovog "samoubistva".

(или зајебане људске судбине)

 

Odnosi izmedju Srbije i Hrvatske, unatoc nesuglasicama prije svega oko Kosova, idu uzlaznom putanjom. Slikom i rijecima susreti dvojice predsednika ukazuju da srpsko hrvatski odnosi obecavaju bolju buducnost ostavljajuci proslost iza sebe. Nije li bas ovo svojevrsno guranje proslosti pod tepih, pokazatelj da su za danasnje, gotovo prijateljske odnose dviju drzava, upravo zasluzni njihovi ratni poglavari Franjo Tudjman i Slobodan Milosevic?

Nedavno pronadjeni dnevnicki zapisi haskog bjegunca generala Ratka Mladica govore nam o i te kako prisnim odnosima izmedju hrvatske i