Putopis a...

 U principu, svako je tamo onih mutnih, nultih godina voleo da tezgari. Nazalost ja sam u to vreme bio relativno nizak odnosno mlad, pa sam to skoro poceo da nadoknadjujem.

 

Uostalom, svi ljudi vole pare, ja posebno. Ne znam zasto, ali pare me smiruju, nije to onaj osecaj pohlepe, ali jednostavno kad sam okruzen parama, moj mozak radi na nizoj frekvenciji i to prilicno opusta.

Tako sam i stigao do kurvanja s oruzjem.
Ima mnogo imena i definicija za ovu vrstu tezgarenja posebno Engleskih (Sec Staffing/Security Escort/Contact People/Meet&Greet Bunch) ali eto, Sekspira ne volim, uzasno me smara.
Sta da radite, mi nize kaste mozemo sebi da dajemo za pravo da pljujemo osnove Engleske knjizevnosti po potrebi.
Dakle kurvanje ili gorilisanje.

 

Tamo negde na istoku, u opštini Knjaževac, mesto Trgovište, gde je dragi Bog odavno rekao laku noć, svoj život nekako su preživljale do juče deca, a danas mlade devojke sa posebnim potrebama, Ivana i Milica Džonić

.

Uredno su završile svoje školovanje i stekle srednje trogodišnje obrazovanje u skladu sa svojim mogućnostima

Protiv svoje volje Hanukkah i novogodišnje praznike proveo sam upoznajući se sa predsedničkim kandidatima - kao da ih do sada nisam dovoljno dobro upoznao. Mislim da su namerno tempirali izbore za novogodišnje i božićne praznike kako bi ih upropastili. I prošle godine je bilo tako. Umesto da mi kroz odžak upadne Mladić Mraz, upadali su mi predsednički kandidati. Ali ovo nije blog „Kako su predsednički kandidati ukrali Božić“. Ne.

Nakon što sam se satima družio sa predsedničkim kandidatima – najviše sa Veljom kao što se može videti – došao sam do zaključka da svim srcem, svim organima (naročito maestralnim), svim noktima i živcima, svim dlakama i svim prstima treba glasati za Tomu Nikolića – grobara iz Kragujevca.

Sta da vam kažem?
Lepo sam rešila da okrenem list,
da prestanem da vas gnjavim sa starinskom muzikom.
Sve sam smislila. Ali, ne ide to tako u životu.
Uverih se po ko zna koji put.
Već dva dana slušam i slušam album
Everything That Happens Will Happen Today
Byrne & Eno kombinacije, i razmišljam kako li cu sad?
Njih dvojica su pomerili granice
popularne muzike albumom My Life in the Bush of Ghosts.
Valjda sam očekivala mnogo.

Nekako i brojevi potvrdiše ono što je i golim okom vidljivo i bez neke duboke analize. Svi znamo gde moramo da kupujemo. Po godišnjem prihodu 63%, po broju objekata 69.4%, po prodajnom prostoru 69%. I da se odmah razumemo: ništa im ne zameram. Cilj svake kompanije je da osvoji što više tržišta. Ali ...

Онај ко краде тај и лаже.

Онај ко лаже иде у политичаре.

Јер, погађате исправно, политичари су најбољи лажови.

Zvuk je nalikovao buci teretnog aviona koji je uzleteo i gubio se sa radara. Istina je bila da u ovoj zabiti nikada neće ni biti izgrađen aerodrom. Takođe, neki od meštana će skončati a nikada neće ni čuti ni videti metalnu pticu.

Put je krivudao kroz klisuru a noć je već izvirila iz njenih kamenih zidova. Nebo se još držalo na visini, odbijajući da zamrači svoje sivo plavetnilo, ali od tame još niko nije pobegao, dovoljno daleko.

Primetno je zadovoljstvo svih što se, eto, Zakon protiv diskriminacije vratio u skupštinsku proceduru i što se najavljuje početak rasprave već za sredu.Opšti utisak je da su promene male, da Vlada ovaj put neće popustiti i da će zakon bez problema biti usvojen. Ja se ne slažem sa ovim konstatacijama.

Prvo,

Autor: Rodoljub Šabić

 

Čitalac ovog posta mogao bi na osnovu naslova pretpostaviti da se radi o vrlo radikalnom izrazu podrške, trenutno inače vrlo aktuelnim zalaganjima za decentralizaciju. Jer, ako nije tako, teško da će mu taj naslov izgledati logično.

Ali nije reč o podršci bilo kakvom političkom konceptu. Radi se o nečem sasvim drugom.Na taj naslov me asocirao aktuelni „sudar" Republičkog javnog tužilaštva (RJT) i Poverenika za informacije. Onaj, ovih dana aktuelan slučaj, u kome je RJT tužbom Upravnom sudu zatražilo poništaj rešenja Poverenika

Šta znaci pola flaše Vranca,

boca parfema,

i otisak karmina u ogledalu.

Autor: Rodoljub Šabić

Na današnji dan, pre tačno tri godine, 16.08.2010. godine Vlada Srbije je usvojila Strategiju zaštite podataka o ličnosti. Bilo je logično, za očekivanje (imajući u vidu značaj koji bi unapređenje zaštite podataka o ličnosti moralo imati u svakoj tranzicionoj zemlji) da je usvoji i znatno ranije. Pre ili najdocnije sa usvajanjem novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) u jesen 2008. Kako god bilo ipak su „morale" proći gotovo dve godine od usvajanja ZZPL pa da Vlada prihvati više puta ponavljane argumente Poverenika za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti i konačno usvoji Strategiju.

Vilinsko naselje uopšte nije bilo tako veličanstveno, kako su to smrtnici očekivali. Gomila tamnih otvora na priličnoj visini zjapila je iz litica. Iz nekih od njih pružali su se viseći mostovi ka stoletnom drveću sa druge strane, gde se nalazio čitav sistem kućica u krošnjama. One su bile vrlo različite po obliku i veličini. Neke okrugle, sa kupastim krovom, neke kvadrataste sa krovom na četiri vode, veće i manje sa različitim doksatima i terasama, povezane međusobno na najneverovatnije načine.

Jedno pravilo zapažalo se svuda. Središnji stub kuće uvek je činilo živo drvo, a oko njega je oblikovana građevina čiji se kosi, šiljasti klrov stapao sa deblom. Sve zgrade bile su isključivo od drveta, divno izrezbarenog i ofarbane u žive boje sa posrebrenim i pozlaćenim šarama i detaljima. Među njima uzdizale su se prostrane platforme, majstorski smeštene u račve drveća gde god je to bilo moguće.Te su kuće bile spojene mostićima i lestvama, što je zavisilo od njihovog broja i položaja na drvetu.

 

 

Naslov- Prskali komarce, uništili pčele -koji mi je ovog jula,
gotovo hipnotički, zaokupio pažnju sa naslovnice dnevnih novina, nekih, ticao se uobičajenog ljetnjeg nemara na nekom od poljoprivednih dobara u okruženju. Dosta čudnovato zapažanje, pošto mi pčele nisu nikada predstavljale oblast interesovanja, izuzev kako da ih izbjegnem, jer su me na vikendici, očeve pčele, gotovo prilikom svakog boravka obavezno obilježile barem jednom žaokom.