Piše: Rodoljub Šabić

Ovih dana javnost je saznala za jedan zanimljiv izveštaj koji je Savet za borbu protiv korupcije dostavio Vladi Srbije, a odnosi se na trošenje javnog novca za remont šinskih vozila, za potrebe Železnica Srbije.

U izveštaju Saveta podseća se na to da su Železnice Srbije još tokom 2009. objavile da više od 4000 teretnih i 200 putničkih vagona

састав на тему . . . 19 (или) маам синхроницитета*

почетком  окт. 1984 сахрањена је наша комшиница друуга моје Матере ,па се  у њиховој комшијској кући давала даћа за душу покојнице .пуна кућа света ,атмосфера невесела ,прича се по групама и онда кад се сви окупише домаћини указаше на астал да

Hipoteza 1, koja je i jedina hipoteza u ovom postu, je da izabrani partner mora biti ''obećanje sreće''. Naravno, pod uslovom da je partner i željeni partner. Pretpostavke za analizu su zrelost partnera, dakle ne radi se o adolescentima. Pored toga analiza se ne odnosi na  osobe sa strahovito limitiranim mogućnostima izbora.

Da bi hipoteza bila dokazana, odnosno da ne bi bila odbačena, poćićemo od, čini se, nepobitnih stvari. Naime, da bi ostvarili (kvalitetnu) emotivno-erotsku vezu morate anticipirati njenu temporalnu beskrajnost, odnosno ''konačnost'' (''finalno

stojim na semaforu sa 10tak ljudi. razna godista, razne faze probudjenosti/ubrzanosti. crveno je. automobila nigde. u jednom trenutku jedan mladic iz grupe, bez nekog ocitog razloga zakoraci na kolovoz i krene preko zebre. svi, osim mene, krecu za njim. neki prve korake cine usporeno, kao da se premisljaju da li da nastave ili da se vrate, drugi od samog pocetka samouvereno koracaju na drugu stranu tako da mladic koji je pokrenuo lavinu i ne stize prvi do trafike preko puta. kada se upalilo zeleno svetlo za pesake krenuo sam i ja drzeci ispod oka automobil koji je iz bocne ulice skrenuo pravo na mene. vozac je mozda i bio iznerviran sto sam mu se nasao na putu ali nije pokusao da reaguje.

састав на тему герантолошку 

кратковид, пребирам по сијасет накупљених рукописа, тражим наиме прибелешке на рубу странице, што ми је обичај, јер се успут сетим нечега посве дијаметрално супротног ономе о чему пишем , па да незаборавим, прибележим и кад ми устреба, немош наћи. А реч је  о лајбницу. Такнух наиме тему да

Autor: Rodoljub Šabić

„Umesto da imamo podršku za svoja nastojanja da idemo napred Beograd je to kočio, a takav stav Beograda dokazuje i samo reagovanje poverenika Šabića."
Citirana „ocena" se odnosi na rešenje kojim je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti naložio brisanje „Centralizovane školske baze podataka i sistema za obaveštavanje roditelja o uspehu učenika" u AP Vojvodina. To je, zapravo deo izjave B.A., direktora jedne vojvođanske škole naveden u tekstu koji je pod naslovom „Čekajući Zakon o zaštiti podataka

i to! Dođoše mi na vrata! Taman da odem iz kuće, obučen, spreman ali, 'ajde da zapalim još jednu pre puta, kad zvrrrrrrrrrr na vratima. Odaaaaaavno se ne bojim ni boga ni đavola te nikad ne zvirnem kroz ono okance u populusu poznato kao špijunka, otvorim, ženska osoba bujne, prebujne kose od koje joj se ne vidi lice, čeka da nešto našvrlja hemićarskom olovkom po obrascu na kojem su odštampani moje ime, prezime, broj stana, opština, ulica i broj, čovek, četrdesetak godina, možda i neku manje, smeši se ljubazno i: Dobro veče, mi smo iz Srpske napredne stranke...

365 dana prošlo je od trijumfalnog trenutka kada je predsednik Barak Obama položio zakletvu i sa harizmatičnom prvom damom Mišel prošetao avenijom Pensilvanija, zasut konfetama, dok je čitav grad pulsirao energijom, optimizmom, nadom u novi početak za celu planetu. Današnji dan, godinu dana kasnije, ima ukus antiklimaksa, bar za američke demokrate. Republikanski kandidat Skot Braun odneo je pobedu u državi Masačusets, koja je, kao dom porodice Kenedi protekle četiri decenije sinonim za demokratsko uporište, i u Kongresu će zauzeti mesto preminulog senatora Teda Kenedija. Da ironija

састав на тему : недоречености 

. . . . ипак, живот нису дани који су прошли него догађаји које смо упамтили

Желите ли можда да видите будућност? 

- Ако желите, ето претпоставке да можемо и прошлост променити, указује сугестопеткиња Ирмхилда Лозанов, тек пристигла на Малту у својству разгртача мрене са устајалих схватања овдашњих, и

Truckam se svojim novim/polovnim automobilom kroz nešto što je pre desetak godina bilo put i računam u glavi koji sve delovi mogu da mi otpadnu sa kola i koliko će to da košta. Krenuo u selo na slavu. Dok čestitam domaćinu, grdim ga što se ne buni i obećavam da više neću doći dok  mu se ne popravi (napravi) put. Čovek mi kaže: „Jebi ga, kad se pravimo pametni. Ovi gore u ****ćima (isto selo, samo druga familija) glasali za Velju, njima izasfaltir’o do vrata”. Razmišljam: kako su mogli da glasaju zbog puta, pa valjda biraš onoga za koga veruješ da donosi suštinski boljitak. Pa da. Kad ti je put k’o eksplozijama razminirano minsko polje, naravno da parče asfalta jeste suštinski boljitak. I džaba priča o pristojnom ponašanju i šutiranju novinara – prvo osnovna egzistencija pa onda moralni imperativ.

Sretnem Jovudokrova jesenas u našem rodnom gradu i čovek mi ispriča kako je preko neke naše turističke agencije za debele pare dobio posao u Španiji. Fizički doduše, ali Jovadokrova u tom trenutku nije imao mogućnost da bira.

Lepo se tamo snašao i htede, kaže, posle da im se zahvali u medijima što su mu to omogućili, ali niko nije hteo da objavi njegovu priču, pa čak ni fotografiju. Kažu, žalimo slučaj, jer se dotična turistička agencija već reklamira kod nas i jedan je od stalnih komintenata, tako da joj vaša reklama nije potrebna.

He, pa nisam ni ja

Ovaj razgovor sa samim sobom je nastao kao spontana reakcija na izraženu želju uvažene osobe da, u skladu sa raspoloživim vremenom i inspiracijom, napišem tekst za blog.

Šta misliš?
- Trenutno ništa. Baš ništa.

O čemu bi mogao da misliš, ako bih te zamolio?
- O raznim stvarima, kao i o tome zašto, recimo, puno svega i svačega nazivamo stvarima. Evo, sada sam rekao da bih mogao da mislim o raznim stvarima, iz čega valjda proizilazi da su stvari i nematerijalne prirode, jer mi se čini da kao i mnogi drugi ljudi i ja najčešće kažem »razne stvari«, a mislim na nešto što, po definiciji, nije stvar. Međutim, ne mora da znači da je pogrešno ako se misli da su »stvari«, u stvari i emocije, prijateljstvo, posao, rodbina i slično. Očigledno je da mnogi ljudi imaju takav odnos do svega. Eto, mogao bih na primer da mislim o tome ali nešto me mrzi ili jednostavno nemam motiv.

U svečanoj dvorani Borovog kompleksa palata u Zaparu, na smaragdnom tronu, sedeo je car i melanholično raspoložen slušao muziku. Bilo je mnogo udobnijih mesta za takvu aktivnost širom zamka, ali je sedenje na prestolu nekako činilo da se njegov zakoniti vlasnik oseća bar trunčicu bolje. Zatvorio je oči i prepustio se tonovima, a kada ih je sledeći put otvorio ispred njega je stajala Oranda. Tako se trgao kada ju je ugledao da za malo nije pao sa svog