podrška se zaslužuje, za nju se bori svakodnevno. svakim stavom, svakom izgovorenom rečju, svakim kompromisom

Moram da se hvalim iako znam da bi bilo bolje da neko drugi prozbori koju o ovoj nagradi, ali ja čekala, čekala i ništa.

Prilažem nekoliko komentara na vesti o nagradi:

Чињеница да је Виндовс 7 власнички и затворен, значи да Микрософт 
успоставља правну контролу над својим корисницима кроз комбинацију
уговора о ауторским правима, уговора и патената.
Микрософт користи ову моћ да би злоставњао кориснике рачунара.
На страници windows7sins.org, Задужбина за слободан софтвер (Software
Foundation,FSF)

U moru knjiga pročitao sam okean gluposti zarad malo vode na dnu tog okeana. U čamcu na naduvavanje izlazio sam iz biblioteke držeći kao malo vode na dlanu jedinu knjigu koja nije pokisla. I gle nezgode, čamac nije puštao vazduh, ali je dakako puštao vodu, kao da pušta ploče. Na primer, onu Autoamerican, sa Debi koja gleda preko ograde na pločnike grada. Pločnici su bili popločani rekama vremena koje su nosile sećanja natrag u ništavilo odakle su i postala.

Rewind.

                                                       OVO JE FIKCIJA 

                                              Substancia Filmes predstavlja  

                                               MARIA ALISE VERGEIRO

                                                                     u

                                                       ŠAMAR PANTERU 

Objavio Miloš Babović dana 10.6.2014. u 14:34
Tako po njegovom mišljenju postoji samo jedan prazan skup (koga danas označavamo Ø), skup bez članova. (Encyclopaedia Britannica, Kantor)

objavio --->OVDE

...na Trgu neka deca nesto pevaju, nebitno puno balona i decijih glasica razdraganih nego kakvih, i ja gledala malo  i videh idu neki sa parolama, na daskama sklepani panoi kojisekoznaprotivcegabuneistrajkuju i onda dosli do Trga i nalevo krug kad su videli decu. Meni to nesto bilo jako lepo...

 

састав на тему . . . потсећајућу

 

некидан предивно, седим на каменитој обали уз Медитерана, опуштен трудим се да уживам у тренутку.јер никад незнаш оћел неки цунами нас запљуснути и одно међ лађе потонуле размазати. јер море је  . . море .пљускају таласићи о стену ,посматрам наизглед бесмислени рибица крет у подморју .

Naučnici u ime Ujedinjenih nacija neki dan objaviše da je planeta i opstanak čovečanstva u ovoj formi pri kraju a i neke beleške rođaka babe Vange o njenim predviđanjima slično kazuju. Dakle, neprekidno kola priča o globalnom otopljavanju i nevoljama koje iz toga mogu da slede pa je zabrinuti Beograđanin sasvim sluđen posle čitanja po štampi i slušanja ekspertskih mišljenja, naravno, sasvim pretećih i uznemirujućih rešio da ode kod vidovnjaka ne bi li čuo šta se ustvari sprema i umanjio stres. Našao je po preporuci jednog, zakazao viđenje i otišao po reči o sudbini koja predstoji. Vidovnjak, sasvim cool tip, u farmerkama, dronjavoj majiici i adidas papučama je prvo rekao cenu i onda je gledajujći u lap top i maleni kamičak zelene boje prorokovao a Beograđanin je njegovo viđenje budućnosti snimio na mobilni telefon što je uvećalo vidovnjakovu cenu za dvadesetak posto. Posle je kao odgovoran građanin odluičio da to učini dostupno javnosti i ja sam prihvatio da u tome pomognem. 

 

 

 My chimp is champ among all others chimps on the shoulders.

My chimp is champ of this wicked game.

He can band The Rule

He can make you fool

But the most of d days he just wann't to play. No play, no more

 

 

Jeste li se pitali nekad zašto Beograd Englezi i svi oni što pričaju engleski zovu baš Belgrade? Ja jesam, al’ nikad valjda dovoljno da bih dospio do nekog relevantnog odgovora il’ bar odgovora koji će biti ozbiljniji od onih koji su mnogi od nas imali prilike slušati u emisijama “Šta djeca znaju o svom zavičaju” koje je nekad vodio čika Duško Trifunović.

Čitajući prije par godina knjigu “A History of The

Jedno sasvim obično prolećno popodne nakon kiše - V. drema u dnevnoj sobi, ja se dokono motam po kući. Munja laje k'o pomahnitala, već me ozbiljno nervira. V. je već iznerviran – dal može iko da prođe ulicom, a da ona ne zalaje? Munja je udomljena nakon jedne saobraćajke u kojoj je ostala bez oka i teško povredila karlicu. Rekli su da nema šanse da preživi u azilu, nejverovatnije će je uspavati ako se neko ne sažali i udomi je. Sažalila se moja deca i eto je kod nas. "Tata, dajte joj šansu da preživi, kad te molim! Mama, ako je niko ne prihvati, uspavaće je. Molim vaaaaas,

Kada bejah...ne mlađan lovac, nego klinac, ja, imađah jednu.... Ne! Ovako je bilo. Strina mog oca, moja baba strina a zvao sam je samo baba Kića, pravo ime joj je bilo Kristina, vrloveoma neuobičajeno ime za Crnogorku...e pa baba Kića je sa stricem i njegovom porodicom, tada, početkom pedesetih godina prošlog veka, živela na poslednjem spratu jedne zgrade u Molerovoj ulici. Iz stana se izlazilo na veliku terasu, danas bi to zvali ravan krov, bio je šesti ili sedmi sprat.

Ćale mi je vazda bio zauzet  poslom pa smo ili sami, mislim brat i ja, landarali po ondašnjem bezbednom Beogradu ili nas je majka, doteravši nas koliko je to bilo moguće, vodila u Snežanu na pogačice i jogurt, na Kalemegdan, u Zoološki vrt, Pozorište Boško Buha ali i u posete prijateljima i rođacima.

... glave prislonjene uz autobuski prozor, ponekad budem počašćen neočekivanim, zanimljivim primislima ... tako mi se i prije neko jutro, samo od sebe,  prikazalo:

 

ko s obje noge stoji čvrsto na zemlji

a s glavom u oblacima

divovskog je rasta

I ove godine sneg iznenadio putare