Ovo sam pismo nedavno dobila na privatni mejl

draga jasmina,

naisao sam slucajno na tvoj clanak, putopis. moram da ti kazem da

divno pises i da sam zaista uzivao citajuci. voleo bih kada bih mogao

ponovo da posmatram stvari iz ugla nekoga kao sto si ti. medjutim

nakon loseg iskustva od pre nekoliko godina kada je pred mojim

prijateljem iz beograda, koji je bio u drustvu svog priatelja

jevrejina lokalni prodavac na mljetu  izjavio kako je ponosan sto je

klao srbe a jevreje bi sve ponovo potrpao u logore, zaista

    Odem da obnovim licnu kartu (l.k.) kad pre prodje deset godina?Izvadim sve papire koji dokazuju da sam rodjena i da imam drzavu (?) koja me priznaje za svoju. Tu se malo naljutim sto ti papiri (krstenica i drzavljanstvo) vaze samo 6 meseci kao da moze ime oca, majke, mesta rodjenja i drzave da nestane za 6 meseci? Ali iz onoga sto sledi shvatila sam da moze, i da je nasa administracija dalekovido predvidela te mogucnosti pa nam zato daje samo 6 meseci garancije (kao za frizider ili tv) a kad garancija istekne...

   Odem sutradan da preuzmem novu l.k.pre mene u redu neka zena,

Drage i dragi,

Koalicija za sekularnu drzavu u okviru svojih aktivnosti zeli da sprovede anketu o informisanosti gradjana/gradjanki u vezi Srpske pravoslavne crkve i njene prakse.

U prilogu Vam dostavljamo formular ankete i molimo Vas da koristeci opciju delete ostavite onaj odgovor koji smatrate ispravnim. Takodje, u opciji Komentar dopisite eventualna pitanja, kometare, sugestije vezane za pitanje koje se nalazi iznad.

Popunjenu anketu posaljite na adresu anketawib@gmail.com najkasnije do srede 28.novembra 2007.godine.

Solidarni pozdravi,

Anketni tim Koalcije za sekularnu drzavu

Dok je žvakao duvan, na krevetu ispod mog, započeo je monolog. Bez nekog povoda. Ćutali smo od popodnevne šetnje. Za to vreme uspeh da pročitam 40 stranica Kunderinog ‘’Oproštajnog valcera’’. Uvek me oraspoloži ta knjiga.

Odložih knjigu – nisam hteo da ga prekidam, nisam hteo I da ga ne slušam. Imao je zanimljive price. Ponekad.

 Njemu nisu trazili da se redovno brije I šiša, jer je takvog izgleda lobanje I završio ovde. Kao na ličnoj karti – ako si bradat I brkat na fotki, bolje da se ne briješ. Neće panduri verovati da si to ti. Osim ako nemaš neki beleg na licu ili ožiljak od usne do oka…

 Mala slikica pa iza tih otškrinutih vrata tamo gore je evropa koja jedva čeka onog odozdo sa livade i bratska rusija koja se tome raduje, pa pravilima propisana sreća nežne pink boje za sve, iza vrata nema korupcije, tamo je i uspešna privreda i reforme od sutra već, radna mesta na izvolte, pravna država stamena i objektivna i pravedna koja nije naklonjena nikome posebno pa ni sama sebi, standard za uzor, slobodni mediji čak i primedbe kad imaju, nepatetični i nepritisnuti PMR, jednakost, bratstvo i jedinstvo naroda uz nenametljivu i blagonaklonu podršku vlasti ali sa strane i pomalo odozgo tek da se taj narod ima na oku, pismenost a ne frljanje sa padežima i uopšte tamo je jedna edenska atmosfera i ugođaj, narodski rečeno obećana zemlja jedna.    

Istina, sve je u oblacima i lepršavo i ...

Pre desetak godina sam se negde u Africi truckao Landyjem 110 zemljanim putem koji kao da je utabavan ratrakom za sneg. Tokom vožnje sam primetio tragove oštećenja na prijateljevom Zeiss dvogledu i upitao ga za starost istog, na šta se on okrenuo ka supruzi da je upita: ‘Kad smo ono beše bili taoci u Etiopiji..?'

Nedavno sam nešto čitao o Zelenoj revoluciji nakon Drugog

Ovde sam tek nešto više od dva meseca, a već mi je palo na pamet da prepišem jedan svoj blog. Razlog je taj što je sad dobio na aktuelnosti, a ako računam da ga je malo ljudi pročitalo (zvanično samo Mashha, ne znam da li je još neko) neće biti problem da ga ponovo objavim

Dakle:

E, ovo jeste dno

Za sve nas koji smo znali da kritikujemo Grand parade, razne Talk Show emisije tipa "Draga moja, sta si danas kuvala?" i mnogobrojne licencne programe u kojima smo gledali anonimuse zeljne slave i novca, jedna velika televizija pruzice nam iskustvo istinskog prosvetljenja.

Gost autor: baka Evdokija

Vrnem se nekako kući. Uđem u kapiju, mrkli mrak, tek sam popodne stigla u Jagodinu, pa po oni sneg peške kući. Priđem do kuće, čujem neki muški glas i smej. Strina Latinka mi umrla te jeseni, nismo se u kući ni skupljali ni veselili. Jos malko bliže i stade mi srce, ama stalo načisto pa se popelo u grlo, oće da me pokida. Moj Mitar!!! Uđem u kuću, Mitar me vidi, ne ustaje. Gleda me, Evdo moja... Ja padoh, na korak do njega, plačem, kažem, Mitre, oči moje, nema više Danila, saranila sam ti oca, Mitre moj. Malo se zaplaka i on,

- kad osmeh i ja porastemo da li cemo mi da budemo veliki?

 Ovi baštovani (baštovanci, baštovančine, baštovančići ... ) umesto rekonstrukcije u formi španske serije mogli su uredno i na vreme da zalivaju tu posrnulu biljčicu ... ili da porade na pronalaženju i angažovanju baštovana koji se u biljke razume, ne mnogo, ali da svakako može uočiti na prvi pogled razliku između karanfila, lepog Jove i hrasta ...