Gledajući preko poroznih granica komšijsku radost glede epiloga balkanskih ratova, uvidjam da je izgleda tačna ona Tolstojeva da sve sreće liče jedne na drugu. Ti ljudi, naši susedi, su zaista srećni, ushićeni, a ekstatična radost  je pojedinačna i tribalna. Plemensko ritualno radovanje za kamere i fotografske aparate je tu zbog nas, poraženih, kao prstohvat soli na ponovo otvorene rane nacionalnog poraza. Većini od tih srećnih ljudi preko je jasno da su njihove zvanične istine dobile sada i sudske potvrde na osnovu nedostatka dokaza,  poubijanih svedoka, dobrog izbora ratnih saveznika, ali božemoj, ko će o tome sada ili za sto godina da razmišlja. Njihov je rat i zvanično pravedan i čist.

Obraćam Vam se ne samo kao kolegi blogeru, već i kao savetniku za medije u Kabinetu predsednika Republike povodom pretećeg bankrota RTS-a.
Zbog drastičnog pada naplativosti RTV pretplate, Javni medijski servis Srbije iz meseca u mesec tone u sve težu finansijsku situaciju, koja zahteva HITNO razrešenje.

Kao jedan od kritičara aktuelnog generalnog direktora RTS-a smatram da imam moralno pravo da od Vas tražim pomoć za spas našeg Javnog medijskog servisa. Takodje, ovaj apel ispisujem motivisan profesionalnom odgovornošću.

Dobro se sećam kampanje „Jul je cool" i reklamnog spota „Levo, lepše" u kome, kad se skrene desno divljaju četnici koji pale, ruše i siluju, a levo je sve fino, krasno i slasno. Ta kampanja zastrašivanja nije bila posebno uspešna, ali je zastrašivanje često korišćeno u predizbornim kampanjama. Na predsedničkim izborima kada su se za „presto" nadmetali Boris Tadić i Tomislav Nikolić zastrašivanje su koristile „demokratske" snage. Predstavljano je da će, ako Nikolić pobedi na izborima, Srbiju potresti zemljotresi, uragani i ostale prirodne i neprirodne nepogode - nešto slično što sada možemo da vidimo u filmu „2012". Nikad nisam dobro reagovao na zastrašivanja, a tada su mi bila posebno degutantna, tako da sam izašao na glasanje, na listiću dopisao „3. Jelena Karleuša" i glasao za nju. Nakon fijaska na izborima na Voždovcu primećuje se panika kod gubitnika koji su započeli postizbornu kampanju zastrašivanja i traženja krivaca za neuspeh. Naravno, kako nalaže srpski običaj, krivci se nikada ne traže u sopstvenim redovima.

Bila sam dve nedelje u Americi. Bavila sam se temom bankrota. Sve što mislim o tome, gledaćete u seriji koja će u decembru biti emitovana. Sada sam htela da napišem nekoliko opštih utisaka o stanju američkog ekonomskog duha.

Plima novca.

ne znam ko je seka, ali moram da podelim :)

Za ovaj blog je zaslužan zovitemegrunf i njegov problem sa ukradenom platnom karticom.

Na način koji mi nije poznat, a u suštini nije bitan za ovu priču, jedna od dodatnih debitnih kartica izdatih uz njegov tekući račun je ukradena zajedno sa PIN-om, bez da su zovitemegrunf i ovlašćeno lice - korisnik kartice to primetili. Srećni "pronalazač" očigledno nije bio previše iskusan sa onim što je dobio u ruke, pa je prvog dana zaglavio na dnevnom limitu broja transakcija koji banka postavlja, a onda posle ne još mnogo transakcija (ali dovoljno da se solidno oseti) stvar je primećena i kartica blokirana.

Ovo je verovatno najgora kombinacija krađe, takoreći noćna mora za korisnika kartice - pošto se podrazumeva da se PIN nikome ne govori, nigde ne zapisuje itd - i banka teško može da razlikuje slučajeve kada je kartica zaista ukradena i kada  nelojalni korisnik kartice sam uzme pare i onda prijavi krađu - znači šanse za povrat para su minimalne. Ovo, naravno, govori i o potrebi čuvanja tajnosti PIN - ali i otvara pitanje kako u ovom, verovatno najgorem mogućem slučaju, proći sa najmanje štete.

Virtuelni čitač misli, čita Vaše misli preko Interneta. Mislite da je nemoguće? Probajte. Mogli biste se iznenaditi...

Pa izvolite, evo Virtuelni čitač misli je ovde.

For those who prefer English version, Virtual Mind Reader is here.

S vremena na vreme sebi postavim pitanje kakav bi bio moj život, da sam u nekom vremenu, kada je trebalo donositi neke važne odluke, izabrala drugačije. Sigurno vam je poznata ona metafora o viljušci, fork in the road, kad ima nekoliko paralelnih, ali različitih puteva i treba odlučiti i izabrati pravi. Ono kad treba doneti neku vrstu odluke, dobru ili lošu, ali koja će zauvek promeniti smer života kakav je bio do tada?! Često mislim o toj račvi na putu, i šta bi bilo da je izbor bio drugačiji.

Još dublje u kontemplaciju baca me upit šta bi bilo da sam tog letnjeg popodneva jedne davne godine, u jednom gradu na moru, bila samo malo upornija, kočopernija i hrabrija, i kako bi ta moja minorna akcija, (znajući, ustvari, moje roditelje, posebno oca koji je bio bolećiv prema jedinoj ćerki), sasvim promenila moj život. Bio bi to moj efekat leptira, a vreme bi posle reklo svoje.

Do sada sam često pisao o flori, faunu osim domaće (kamile) nisam obrađivao. Današnji bliski susret sa predstavnikom divlje mi je dao inspiraciju za ovaj tekst.

Predsedavajući panelu o obrazovanju, na Kopaonik biznis forumu pre desetak dana, Svetlana Kisić nas je podsetila da će od petoro šestogodišnjaka u svetu danas njih troje raditi na poslovima koji još ne postoje. I srpske stručne srednje škole obrazuju decu za poslove koji ne postoje. Ali dok je gospođa Kisić govorila o potrebi obuke dece za poslove budućnosti, srpske škole uče ih veštinama prošlosti za poslove koji su izumrli. Taj ogroman jaz između onoga što  zahteva moderno, tržišno orijentisano obrazovanje zahteva i onoga što nude srednje stručne škole u

Preko dežurnih ministara i kontrolisanih medija, Vučić ulaže dosta napora da u svojevrsnoj političkoj formi održi to antievropsko tj prorusko glasačko telo. On to naravno radi i sam,  koristeći se  "dog/whistle/politics", tj. maskiranom retorikom extremizma.  Prestao jee direktno nazivati neistomišljenike stranim plaćenicima, već koristi doskočice tipa, znamo mi koga i zbog čega plaćaju neke uticajne strane sile. Iako predsednik te strane sile ne imenuje, radikalsko glasačko telo zna dobro na koga vodja misli. Malo se upristoji forma komunikacije, ali suština donekle skrivene

...onda bar pročitajte tekst koji sledi....

Piše: Boban Stojanović  

Ja samo molim Boga, da mi tekst koji sledi ne prouzrokuje lanac neugodnih posledica, poput jubilarnog stotog skidanja Queeria bloga sa naslovne strane, gomile pisama roditeljskih odbora ili neke verske organizacije.

Zato, odmah da vam skrenem pažnju: sadržaj ovog bloga je ekspilicitan ali pametan! Posvećen je sadržaju muških kupaćih gaćica i kao takav, ipak može da bude koristan na +35 stepeni. Ako ga zabranite svojoj deci, vi da obavezno pročitajte.