na ovaj blog, a onda se desilo OVO!

... ili što bi stari Latini rekli "Ploviti se mora, živeti (baš i) ne"

Skoro tri četvrtine površine planete na kojoj živimo je prekriveno vodom. Zato nije ni čudno što je ljudsko biće od davnina koristilo mora i okeane za transport dobara sa udaljenih tačaka poznatog im sveta. Jedna od prednosti pomorskog transporta je što nije bilo potrebno graditi puteve i pruge, probijati nepristupačne planinske vence pa čak ni obezbedjivati energiju za pokretanje prevoznog sredstva (dugo se za to koristila snaga vetra) a količina robe, koju je na ovaj način moguće transportovati, u poredjenju sa ostalim vidovima transporta, čini pomorski transport najjeftinijim.

Medjutim, za razliku od putovanja kopnom, gde najveća greška koju možete načiniti jeste da skrenete pogrešno na nekoj raskrsnici i da time produžite vreme provedeno u putu (što naravno takodje može da bude nezgodno ako ostanete bez goriva), putovanje morem u pogrešnom smeru može lako da dovede do nesreća koje mogu imati mnogo šire posledice po okolinu (npr. izlivanje nafte iz nasukanih tankera ili prekid podmorskih komunikacionih kablova koji povezuju kontinente)

Iz tog razloga se pomorskoj navigaciji posvećuje mnogo veća pažnja nego kopnenoj a ovaj tekst će pokušati da pruži samo maleni uvid u izazove koje navigacija morima i okeanima nosi.

                                                   Nota bene: Na pisanje ovog teksta prevenstveno sam se odlučio zbog dubokog poštovanja koje gajim prema Danilu Kišu i Simoni de Bovuar

 Neka rastu i treba da rastu !!!

 Bilo je dovoljno i ono malo snega što je palo, da se čitava bulumenta dečurlije sjuri u park, odasvud, naoružana sankama, debelim rukavicama i šalovima, i da se poput vojnika koji osvajaju neku visoku kotu, dok za sobom vuku sanke, klizaju, padaju, četvoronoške bauljaju...ali ipak stižu i osvajaju VRH pokriven snegom, tankim ko sirotinjski lebac,  visine nekih metar ili dva od zemlje ...izem ti ravnicu. .

 Ni zime nisu kao što su nekada bile.

 Samo deca su ista, u svim vremenima.

 Pre njih, taj isti vrh, osvajala

Nadležni organi još uvek nisu ništa uradili povodom osuda stručne javnosti i optužbi da je za sajt Ministastva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, www.ocistimosrbiju.rs, proneveren novac poreskih obveznika. Međutim, našlo se par nenadležnih koji su odlučili da nešto urade po tom pitanju...

Kad kažeš ne može - šta to tačno znači?

I nove tehnologije, i beskrajan talenat, i entuzijazam, i podrška.

Gledajte, uostalom:

Miško Nećak&Mixer&Imlek.

Imlek oživljava Savamalu spojem inovativnosti i kreativnosti, video projekcijom na fasadi zgrade.

U okviru Mikser festivala 2012 kompanija “Imlek” podržava “3D mapping”, projekat autora Miška Nećaka koji se realizuje na fasadi zgrade u Karađorđevoj 43, ispod Brankovog mosta. Najmoćnijim inovativnim, tehnološkim spojem između komunikacija i umetnosti

ili

- o nekim razlozima zašto je "Maestro i Margarita" najlepša ljubavna priča i "novela famosa" XX veka -

ili

- МИХАИЛ АФАНАСЬЕВИЧ БУЛГАКОВ i reči o slobodi, herojstvu, ljubavi i smrti, reči koje izgovara lekar i pisac, sužanj i pobunjenik, satiričar i liričar, dvostruki čovek samo prividno izgubljen u komplikovanoj priči, u dvostrukom romanu koji je ništa više do metafora o traganju za jednostavnošću, za "sancta simplicitas" kojom je sve "jednostavno baš onoliko koliko treba da bude, ali nikako jednostavnije od toga" (A.E.) -

ili

- "Свежесть бывает только одна – первая, она же и последняя", a sve stvari koje nemaju ime, nemaju ni realnost i mogu da postoje samo u fantastičnim snovima u kojima žive i imaju ime zveri poput Behemota i Leviatana -

Ljudi ponekad zaboravljaju da stvari najčešće nisu onakve kakve izgledaju da jesu...i to je najveća, ako ne i jedina draž svih stvari.

Onima koji to neće da vide ne vredi pokazivati slike, ne vredi im čak ni pričati o slikama, već treba uzeti pregršt reči, hrpicu boje i pramenove podeljenog sna, treba ćutati i od svega toga samo napraviti sliku, napraviti realnost....i tada će biti glasnih koji će vikati "ne postoji ta napravljena slika, ne postoji, ne postoji!", ali i onda treba u ćutnji kupovati kale (ili kakvo drugo cveće) i iz zahvalnosti ih poklanjati ljudima koji umeju da sanjaju.Ljudima trebaju - bajke, trebaju im toliko snažno da najčešće nikako ne bi priznali koliko su im sve bajke, legende, mitovi, fantastične priče i opisi svege što ima ime, a ne postoji, koliko im je to sve nesavladivo potrebno da bi svakodnevica imala - boje. Sve boje čežnje.

Retko kad imamo prilku da na gren slemu istog dana gledamo dupli progam, odnosno sva četiri polufinala, i u muškoj i u ženskoj konkurenciji. Problemi sa kišom ove godine su doveli do toga da će se ponovo muško finale igrati u ponedeljak, te stoga danas gledamo četiri polufinala, plus finale dubla kod muškaraca:

Đoković – Federer        3:2 (6:7 (7), 4:6, 6:3, 6:2, 7:5)

Mari – Nadal                   1:3 (4:6, 2:6, 6:3, 2:6)

Vozniački – S. Vilijams   0:2 (2:6, 4:6)

Kerber – Stosur                1:2 (3:6, 6:2, 2:6)

Melzer/Pečner – Firstenberg/Matkovski          2:0 (6:2, 6:2)

„Na pozive na SOS broj 0800 200 201 odgovaraće stručno lice Ministarstva prosvete i nauke, koje će primati i prosleđivati informacije na određene adrese, a urgentni problemi će biti rešavani odmah… Osobe koje će odgovarati na te pozive radiće od 8.30 do 16.30 sati, a van tog vremena sve pozive registrovaće telefonska sekretarica.“ Izvor: http://zviz.roditelj.org/2011/12/otvoren-sos-broj-za-prijavu-nasilja-u-skolama/

 '' Uprlo sunce u morsko dno,

ribe se znoje - biće zlo.

Au, čovječe, ala si kolosalan...''

Ministar obrane Republike Peščenica, Ljudina, gospodin Ševa.

гост аутор : анчиба

Мој хоби је израда скрејпова (scrapbooking).
Пре пар месеци дође ми сестра и, сва озарена и весела, крене да ми листа сајтове на нету и клипове на јутјубу о скрејповима. Знајући колико ја волим те ручно
рађене џиџа-биџе, знала је и колико ћу лако да се запалим и за ово.

U današnjem izdanju Večernjih Novosti i Blica pročitao sam dva vrlo zanimljiva teksta. Novosti su se pozabavile kako izgleda prosečan Srbin a Blic je konstatovao da su Norvežani već u raju, što se lako i zaključi nakon čitanja tog teksta. Naravno, uvek će biti onih koji će reći kako je ovde kod nas najlepše, kako je na Zapadu (ili Severu!?) bezveze, ali činjenice su - činjenice.

Profil prosečnog stanovnika Srbije

Izvor: Večernje Novosti i Republički zavod za

-Tata, šta je to Jugoslavija?

Sedam i kusur godina se pripremam kako ću da odgovorim na neka pitanja koja će neminovno da uslede :koliko je to bezbroj,kako sam izašao iz stomaka, zašto Marko kaže da njegov tata ima dve piše...Sve sam mogao da predvidim , ali ovo nisam mogao ni da sanjam.

- Hm, ovaaaj... što ne pitaš mamu , vidiš da perem sudove. Ona ima vremena jer je baš završila zamenu svećica i produvavanje dizne.

- Ma ona

Nedelja, 6.decembra. delovala je kao prva u seriji koja će proći mirno i bez senzacionalnih vesti koje vas prikuju da ceo dan provedete uz televizor. Vrlo relaksirajuće i prijatno, za promenu. A tako je i bilo sve dok se u večernjim časovima na internetu nije pojavio snimak u kome ministar vojni Gašić, onako usput i u pokušaju da se našali, gledajući novinarku koja je čučnula ispred njega sa kasetofonom u ruci, dakle, u pozi uobičajenoj za sve one koji žele da snime nečiju izjavu tako da ne smetaju kamermanima, kaže: "Što volim novinarke koje ovako lako kleknu."

Ako je u Srbiji postojalo tačnije, u budućnost zagledano, poređenje, onda je to Dužan ko Grčka. Neizgovorivih i još teže prebrojivih 300 milijardi evra + 30 milijardi istovalutne budžetske rupe. Toliko je težak grčki problem, koji se zahvaljujući njenom članstvu u EU i evrozoni, već danima budi među prvim vestima svih evropskih medija.