(sociološko-patološki eksperiment)

mali deo sveta, veci deo budzeta

Šta je gore: nezaposlenost ili besposlenost?

U mom slučaju- kombinacija. Nezaposlenost, besposlenost, radoznalost i još neka čudna opsednutost likom i delom Miroslava Miškovića, koja me prati već neko vreme.

Ovim putem želim da uložim zvaničnu pritužbu. Kad sam se udavala, meni je rečeno da ćemo mi živeti u tada najsevernijoj republici, koja se nalazi ispod, između i uopšte okolo-naokolo Alpa. Shodno tome bi u njoj trebalo da bude snega za izvoz, a leta  su prijatna i blaga, uokvirena zelenim planinčinama koje dišu svežim dahom i uopšte lepota jedna. Što se snega tiče, to i nekako, ako se zima otvori,

Školski brod Galeb, nekada ponos naše mornarice i mesto istorijskih zbivanja, rđa u riječkom brodogradilištu "Viktor Lenac" čekajući neke bolje dane koji ko zna kada će doći.

Br.10 Zasto to radimo?

Dobro osim onog ocigledong razloga...Ima I argument da za muskarce postoji bioloski nagon da sacuvaju svoju lozu (ne pominju zenski bioloski nagon!!!) Podatak: zena iz Rusije koja je zivela u 18-tom veku je apsolutni rekorder po broju dece- imala je 69 dece zacetih u 27 trudnoca jer je imala 16 para blizanaca, 7 trojki i 4 cetvorki. Od muskaraca rekord drzi neki Marokanski imperator koji je imao bar 342 cerke i 525 sina (kasnije se ispostavilo da je imao oko 700 sinova) (izvor: "Why Evolution is True" (Viking, 2009), Jerry Coyne

Zamislite da je sada 1979 godina. Ovaj moj blog ne bi ni mogli da procitate jer nije bilo moguce, a danas u 2009-toj citate ovo na vasem kompjuteru, lapotop-u, mozda i u print verziji jer ste ga odstampali (yeah right!!!) Neki od vas mozda citaju sa Blakberry-ja ili iPhone-a. Brzina inovacija u zadnjih nekoliko decenija je toliko velika da je ponekad tesko zamisliti kakve posledice imaju na drustvo I biznis uopste. Dali je uopste moguce da se odredi koje su to 30 najbolje inovacije koje su promenile nas zivot iz korena? Knowledge

Demostracije, tuče, a ni i oružana revolucija nisu delotvorne u državi koja ima jaku vojsku i policiju, i vladara koji je uzurpirao sve poluge vlasti. Neki u Srbiji, koji se predstavljaju kao analitičari društvenopoltičkog života i stanja svesti, ili kao pisci, ili ma koji drugi inetlektualci, nisu bili ratnici koji kroz sopstvenu praksu znaju da ne bi bila moguća Oktobarska revolucija, promena vlasti u Carskoj Rusiji, da se ona dva osnovna državna stuba – Vojska i Policija – nisu našli u totalanom rasulu zbog poraza tokom Prvog svetskog rata. Kao što ne bi bila moguća oružana revolicija i promena sistema vladavine u Jugoslaviji da se nije raspala država, kada je karaljevska porodica sa tovarom narodnog blaga pobegla i živela u Londonu dok je ovde besneo Građanski rat.

Da, ostavio. Mada, ovako, kako stoji u naslovu, zvuči kao da se to desilo juče-preključe. Ne, desilo se pre četiri godine. Da sam ih ostavio pre neki dan, ovo pisanije ne bi imalo pravu težinu, jer bi se nad čitavom vešću nadvijala neugodna mogućnost da možda neću izdržati više od nedelju dana i da ću postati „uživalac-povratnik". Ovako, posedujem „staž", dovoljan da priča zavredi i nešto respekta :)

Kako? Imam dvodecenijski minuli rad kao podanik duvanskog dima. U poslednjoj etapi sam bio „izašao" na oko dve pakle dnevno. To je, priznaćete, puno. Često bih

Tek punoletni S.S. svoj zemni život okončao je obesivši se o granu topole kraj Tise. Od saznanja o tom događaju i njegovim uzrocima danima sam uspevao da se odbranim odbijajući da pročitam išta osim naslova i podnaslova u novinama.

Onda me prevari prijatelj statusom na Fejsbuku i pročitam sjajan tekst-optužbu i šamarčinu zlotvorima Zlatka Pakovića u Danasu: Samoubistvo mladića S. S.  . I sa knedlom u grlu sa Pakovićem se ne slažem u jednom: Niko ne zna niti može znati šta je zaista mladića navelo na ovaj strašan čin. 

Yet again Serbia's image -- and much of its political and economic future -- is being decided vividly in headlines in the Western press. For example, the hugely influential and (usually) highly credible Washington Post just ran an editorial headlined, "Serbia's Thugs". 

As if the headline is not bad enough, the editorial is completely one-sided and simple-minded, basically saying Serbs Yet Again Suck, but not giving any reasons why or background into how the US government may have (heartily)

Poštovani premijeru Cvetkoviću,

Pišu novine kako nameravate s tzv. ministrom zdravlja Milosavljevićem, nakon što se oporavi, porazgovarati o njegovoj odluci da se između naše invazivne i nemačke neinvazivne metode lečenja diskus hernije odluči za nemačku neinvazivnu. E, sad, ne znam ja da li je to tačno ili nije, novine svašta pišu, to mi je jasno. Ali, ne bi bilo loše da je tačno, znate. Ne bi bilo loše iz više razloga, a pre svega zbog toga što razgovor srpske javnosti i tzv. ministra zdravlja oko pomenute odluke koju je doneo liči na razgovor "gluvih telefona". Mi ga pitamo "Kako si mogao tako da nas praviš budalama?" a on odgovara "To sam ja za vaše dobro." Mi ga pitamo "Hoćeš li sad dati ostavku?" a on odgovara "Zbog ovoga ću se brže vratiti na posao". I sve tako, premijeru dragi. Mi u gajde, on u tamburu. On nas uopšte ne čuje, ne vidi, ne razume. Pa sam mislila - možda biste vi mogli na tom sastanku, ako nije buva već će ga stvarno biti, da mu nekako pojasnite zbog čega njegova operacija diskus hernije među srpskim građanstvom nije izazvala saosećanje i želje za brz oporavak, već bezosećajan izliv žuči.

           edit: Beleške iz Perua (2) - Mario Vargas Ljosa

da probam i ja  da kažem svoje i možda spasim dušu, ko zna 

Sta da radi zena sa viskom megabajta koji se ne daju uposliti zveckama, pelenama i pripremanjem Aptamila, na ivici da pocne da prilikom fejsbucenja prihvata cak i one sa kojima se ni u osnovnoj skoli nije druzila, a sad je oslovljavaju sa “skolska”? …Al’ da bude drustveno prihvatljivo i da ne zahteva znacajnije trosenje “statutornog materinskog dodatka”? Da sanjari o letu i da se pita dokle ce samo moci da stigne u ovom novom aranzmanu.