(1) Mislim da postaje očito da ovde neće biti nezahvaćenih sektora i da se u merama nikako ne može upravljati ko "glasnije kuka" (eventualno će elektronska trgovina biti pobednik ovog, ali na duže staze, kad sve prođe, možda se tržište navikne na prednosti"). Kriza ne liči ni na jednu drugu ekonsomsku krizu jer zahvata ljude (tj čak I ako država reši da "probuši budžet za 3 ili 5% BDP-a I pusti novac u opticaj, nema nikog ko može s tim novcem bilo šta, nema ljudi da rade, jer ljudi moraju da sede kućama, 2 metra jedan od drugog da ne bi otišli na Sajam)

Mačke su nekada bile boginje i to nikada nisu zaboravile. Mačija ljubav može biti samo uzvraćena.

Zemljotresi u Japanu, koji su stresli celu planetu, ostavili su za sobom smrt i paniku. Veliki talasi koji su im sledili su učinili da se svi osetimo kao mravci u bašti Majke Prirode, u kojoj je nekome palo na pamet da iz dosade šutne mravinjak, malo po njemu prokopa usput ubranim štapom i zalije ga čašom nepopijene vode.

Jedno od retkih mesta koje je bez štete i izgubljenih života stanovnika preživelo strahotni zemljotres i prateći cunami je ostrvo Taširojima. Taširojima leži u zalivu Išinomaki i drugo ime po kome je poznatije je – Mačije ostrvo.

                                                 Mudri mladići spavaju na ledjima, s rukama prekrštenim na grudima, kako ne bi počinili nečista dela u snu (Umberto Eko: Tajanstveni plamen kraljice Loane).

Abstract. Važno je zvati se Vladimir. (Čitači zvezda kažu da je kombinacija* sa Petrovićem skoro idealna). Čovečni Turgenjev, koji ima svog Vladimira Petrovića, tvrdi da neki ljudi nemaju prvu ljubav, odmah počinju od druge. (Meredit, takodje, lepo piše o prvoj ljubavi,

           Pošto sam od jedne blogerke posle  svog prvog teksta dobio epitet "kontroverzan, hajde da probam da to potvrdim.

          Za žene ne znam, ali muškarci definitivno imaju problem kad treba da se priča o nečem fundamentalnom.O fudbalu, o pivu, o ženama, naravno i vojsci, svi su spremni da vode duge i za žene, a naročito devojke i supruge, u najmanju ruku nenormalno duge rasprave. Šta se događa kad neki izrod proba da nametne temu koja se tiče kontracepcije, tehnike vođenja ljubavi, dužine vođenja ljubavi, ili bilo čega što malo dublje zalazi

 

"Pre rata nismo imali ništa a onda su došli Nemci i uzeli nam sve."
Ova doskočica može veoma precizno da opiše odnos sadašnje prema prethodnoj i sledeće prema sadašnjoj vladi. Uvek je neko drugi kriv, a mi eto hoćemo ali ne biva još. Napisano hermetički oslkava vladavinu SNS-a ali i svh prethodnih vlada od 2000. na ovamo. Slobina vladavina je drugačiji slučaj.

 

 

 

Parafraziraću Duško Kovačevića opisao Srbiju kao provincijsku železničku stanicu kroz koju prolaze i brzi i teretni vozovi a ni jedan ne staje da doveze robu ili preuzme putnike. Vozovi nam prolaze a mi im samo mašemo. Svaki šef stanice kad ga biraju obećava da će dnevno da staje 5 vozova i on to garantuje. I ništa. Kad mu prođe mandat sledeći obećava, osuđujući prethodnog da će 15 vozova dnevno da staju. I ništa. Mi sa koferima, kao budale, čekamo nekakav voz da se ukrcamo.

Bila sam očarana Sofijom od prvog trenutka našeg poznanstva, odmah sam se u nju zaljubila. Brzo sam se uverila da osim izražajnih fizičkih atributa i karakterno odstupa od svih koje poznajem. Neporočna je, stabilna, samostalna, preduzimljiva, oštroumna, a uz to, nenadmašno interpretira napamet pregršt češke, slovačke i ukrajinske poezije, plus kuva skoro podjednako dobro kao moja mama. Osim što je lepa kao filmska diva, zgodna kao atletičarka i pametna ko Google, ona prosto isijava pozitivnu energiju, harizmatična je poput božanstva, otvorena, iskrena, i što je najvažnije, stalno je nasmejana. Kada smo se upoznale, rekla mi je da je diplomirala književnost i da u iščekivanju posla već šest meseci radi kao denserka u jednom noćnom klubu. U ovim teškim, kriznim vremenima kada obrazovanje nikako ne može pristojno da se unovči, igranje u noćnom klubu je sasvim prihvatljivo kao privremeno, prelazno rešenje.

Prvih par meseci našeg zabavljanja uglavnom smo se viđale kod nje.

Nauče nas, nekako, da gnev i prenos gneva znače iskrenost, da samo kad „puknemo" i poput bujične vode krenemo da prenosimo svoj celokupni, čisti, ničim ublažen gnev zbog nekoga i nečega, nauče nas, (nekako, a pogrešno), da samo tada govorimo stvarno ono što mislimo i da je samim tim prenos gneva u svakoj komunikaciji - super, odobravamo ga većinski. I retko se zapitamo „a šta nam je doneo taj transfer gneva i kakvog se dobra od toga desi"? Uz gnev se idealno slažu jake reči, verbalni seks i pretnje, prezir, uz grmljavinu gneva utihne svaka volja za dijalogom, jer gnev traži monolog, traži samo ćutljivo uživanje većine koja je isto gnevna, ali „navijački", u tišini. Šta nam je slatka hrana za prihvatanje takve „etike gneva", za volju da gnevom iskazujući nezadovoljstvo zbog postojanja nekog problema, istovremeno a oprečno u stvari - sprečavamo rešavanje?

Jedna stara poslovica kaže „u srdita popa prazni bisazi" (poslovice naše kulture i inače su zlatan kovčeg mudrosti narativa koje su nam ostavile mnoge prethodne bezimene generacije, svo njihov iskustvo skupljeno u metafore, ali katkada se čini da ih retko čitamo) i odnosi se na običaj da se „popu nešto daje" za uslugu koju obavlja. Čini se da ni na same popove ova poslovica ne utiče - češće su srditi i u „svom pravednom gnevu" nego što drugačijim pristupom pokušavaju da u „svoje bisage" stave nešto, materijalno ili ne.

Šta nam je hrana za gnev?

Nezadovoljstvo, ugrožavanje naših etičkih stavova, nepravde, svedočenje posledicama tuđeg gneva, osujećenost, osećanje da smo u bezizlaznoj situaciji, trpljenje, kinjenje, mržnja, poniženje, osećanje bespomoćnosti, omalovažavanje, osećanje ugroženosti tuđim postupcima ili rečima, nedostatak našeg autoriteta kod onih za koje smatramo da moraju da nas slušaju, bespogovorno, često želja za osvetom i najslađa hrana od svih - neodoljiva želja da se „ispraznimo", da se gnevom „naspominjemo majaka i sve rodbine" onima ili onome što nas iritira, nervira, što nam smeta, ma koliko „sitno ili krupno" bilo.

ili RFZO protiv šestogodišnjeg Aleksandra, i pomoć za Teodoru

 

  Javnost i ovaj put treba da ustane na vreme, i bori se za mali i težak život Aleksandra Jovanovića koji neće dugo trajati bude li mu meru na dosadašnji način razrezivao RFZO. U zemlji u kojoj vlada bela kuga i u kojoj bi život svakog deteta morao da bude vredniji od papira i birokrata.

Javnost je jedina koja ovo dete može živim da sačuva i omogući mu život kakav do sada Aleksandar nije imao, život kakav svako dete zaslužuje. Bez bolesti.

Приближава се крај школске године, и као и обично, креће хорор.

 

 

Мање-више, ситуација је иста у читавој Србији. Систематски притисак на наставнике и директоре – што од родитеља што од деце – да се „дају“ оцене. Најчешће прелазне, али сваке године

 

Nekada su učitelji bili gospoda, a ne ovo danas kad su plaćeni malo više od rudara. Jeste, kako da ne. Uzmimo na primer mog pokojnog oca. On je bio gospodsko, učiteljsko dete. Do kraja svog veka je ostao željan – belog hleba. Malo ko se tada od sitosti odlučivao da postane učitelj. Sve su to mahom bila seljačka deca sa gomilom braće i sestara, i porodičnom nadom da će se bar to jedno dete kojem učenje bolje ide, bar ono spasiti rmbanja na zemlji. S malo sreće bi moglo možda i familiju da podrži, kad se iškoluje i postane učitelj, gospodin čovek.

 

Ili ti, u podnaslovu:  Ševen Pikado

Jeste li se ikad zapitali kako se buši dokolica u Hagu?

Ekskluzivno saznajemo da je delegacija SRS prilikom svoje nedavne posete haškom optuženiku VŠ prokrijumčarila urolan poster Karle Del Ponte. U prirodnoj veličini, jakako. Svoj dolazak su tempirali za vreme kad je u smeni bio jedan čuvar srpskog porekla. Taj čuvar se omamljen zapadnim vrednostima odavno odrekao srpskog porekla, naravno, pa se na taj motiv nije moglo računati, ali zato nije postao imun na rakiju. Jedna flaša poklonjene mu čiste

Otkad sam se navukla na praćenje vesti o gripu iz Danske, uhvatila me teška depresija. Lepo kaže naš narod: blaženo je neznanje. E, pa ko mi kriv kad maksimalno iskorištavam mogućnosti informatičkog doba, te punim glavu glupostima koje otvaraju oči u prevelikoj meri...

Danska ima 4.500.000 stanovnika, od kojih je procenjeno da je 200.000 imalo/ima grip, a smrtnih slučajeva zabeleženo komada 3 (tri). Prvi je sredovečni vozač kamiona koji je još

U danima kada, usled nemara, nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja – vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost.

Za samo nekoliko dana, privremeno su onesposobljeni blog „Druga strana“ i portal „Teleprompter“, a obrisan je ceo blog Dragana Todorovića na portalu „Blica“ nakon što je Todorović preneo tekst u kome se navode razlozi za ostavku Aleksandra Vučića. Prinuđeni