Iako se Svetsko prvenstvo u hokeju održava svake godine, mi ljubitelji reprezentativnog hokeja u ovom sjajnom sportu možemo da uživamo samo na Olimpijskim igrama, svake četvrte godine.  Razlog je jednostavan: više ni Hrvati ne prenose SP u hokeju (kuda ide taj HRT...). Možda je tako i bolje, jer su me Rusi, za koje navijam, nervirali godinama jer nikako nisu prolazili u finale, a od kako nisam u prilici da ih gledam, samo zlato osvajaju (dvostruki su svetski prvaci). Važe za glavnog favorita za zlato, ali će biti jako teško pored domaćina Kanade, SAD-a, Šveđana i drugih sjajnih

Moj dragi gost još jednom: Florian 

More se tih godina, mada smo bili znatno siromašniji, mnogo lakše moglo doseći. U osnovnoj školi odmarališta Lovran, Lošinj, Pag; u gimnaziji vozom do Ploča i duž cele obale, sa posebnim obaveznim osvrtom na Dubrovnik. Početak studija ostrvske ture Mljet, Vis, ... da bi se rođenjem dece ustalila Istra. I pre toga sam letovanje najčešće završavao saborom, prvo u Rovinju a posle u Poreču, odakle se kretalo direktno na nastavu. Završetak studija i zapošljavanje poklopio se sa pretvaranjem nekog nasledstva ženinih roditelja u stan.

Svrbela me tastatura da napisem nesto na ovu laku i nadasve romanticnu temu. Nije odavno bila obradjivana u nasoj 'javnosti', narocito sad kad su bili ovi izbori i kako je Nole poceo da se spotice u GranSlamovima, pa rekoh sam sebi, daj malo da priustim vernom auditorijumu razbibrigu i skandinavku u ovo tesko, ali uvek trenutno, post-olimpijsko vreme...

Eh da, Kosovo, tj. Kosovo i Metohija, bivsa socijalisticka autonomna pokrajina, a danas sta? Drzava? Okupirana teritorija? Oslobodjena teritorija? Oteto? Preoteto? Od koga? Kome? Za koga? Zbog cega?

Naravno, Kosovo (Metohija se

Ovaj blog će ispričati četiri priče koje su, samo naizgled, međusobno nepovezane. Priče su o časti i poštenju, zatim o onima koji nisu imali prilike da postanu „pošteni nalazači", zlonamernom hakeru koji se previše zaneo i upao u „medenu zamku" i o tome kako sila akcije inicira silu reakcije.

 Priča prva: Čast i poštenje pre svega

Nedavno je objavljena vest da je Milanko Obućina iz Sjenice vratio 4.200 evra, koje je pronašao, iako živi u siromaštvu, odbio čak nagradu za svoje poštenje. Milanko je postao junak javnosti. Nadam se da njegov gest neće ostati usamljen. Evo vesti koja je bila na B92, kao i na na RTS-u.

O. se vratila iz škole. Nećete verovati šta je tada priznala roditeljima!!!

Drugi razred osnovne škole, kako objašnjavaju ciljevi i zadaci programa obrazovanja definisani u nastavnom programu obrazovanja i vaspitanja za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, jeste pravo vreme za "развијање свести о државној и националној припадности", pa onda "развијање свести о значају заштите и очувања природе и животне средине", kao i "уважавање плурализма вредности", ne zaboravljajući ni "развијање код деце и ученика радозналости и отворености за културе традиционалних цркава и верских заједница, као и етничке и верске толеранције". Usvajanje... hm, znanja i, ovaj, vrlina. Lepo.

Ima u filmu "Mr Montenegro" Dušana Makavejeva ona scena u kojoj pred zoru u "Zanzi baru", gastarbajterskoj krčmi-Vavilonu u predgrađu Stokholma, brat bratu zbog varanja na kocki nabije nož u čelo. Opšta frka, sirene, hitna pomoć, iznose ranjenika, panika pred skorim dolaskom policije, a onda neko drekne - STOP!Jedna slika za uspomenu!

Svi stanu kao zaleđeni - emigranti, personal, pijanci, bolničari i u sredini, na počasnom mestu, ranjenik kome iz čela viri samo drška čakije. I poziraju. 

Iz nekog čudnog i nedokučivog razloga ova mi je scena prva asocijacija na velebnu incijativu našeg predsednika vlade o ustanovljavanju Dana zajedničkog žaljenja. I ne samo ta scena, nego i Pirke Honolulu, prase na ražnju, i tenkić sa falusom koji zuji salom, i stajling Bore Todorovića na stokholsmskom aerodromu.

Ne bih umeo tačno da opišem šta se to desilo u lavirintu moje podsvesti da se pojave ovakva čudesa, no pretpostavljam da je bar jedan od razloga nesposobnost da se shvati šta se zaista krije iza velike državničke inicijative koja to, jelda, nesumnjivo jeste.

С обзиром да је човек недовршено биће,

А да је Бог савршени родитељ и свестворитељ, 

Те да им је језик тачно за толико генерацијски и лингвистички неразумљив, 

Још од праскозорја своје свести сам

Будући и сам стваралац мноштва окрајака песама

Спознао да је једини језик икаквог споразумевања човека и Бога

Skorašnji teroristički napad u Parizu i tursko obaranje ruskog aviona su označili početak novog istorijskog vremena.

 - 60 godina dokumenata, događaja, promena, napretka, prepreka, rezultata, postignuća, izbegavanja, kršenja, podsećanja, učenja o tome koliko i kako su ljudska prava - važna -

Danas. 10.12., obeležava se Dan ljudskih prava jer je 10.12.1948. usvojena Opšta deklaracija o ljudskim pravima u UN, čiji se tekst na engleskom i srpskom može pročitati na sledećim internet stranicama :

"Universal Declaration of Human Rights"

"Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima" 

Tako je počelo, neposredno posle II svetskog rata, a nastavilo se u Helsinkiju usvajanjem Završnog akta tadašnjeg KEBS-a (danas OEBS-a, ili OSCE) koji smo i predlagali i glasali za njega. O ženskim pravima, (naravno kasnije) ,kako i koliko, može se pročitati na internet stranici "Globalizacija"

Haktivistički pokret Anonymous je najavio da će danas 31. marta 2012. „pomračiti" Internet. Operacija je nazvana Operation Global Blackout. Suština napada je u korišćenju napadačke tehnike zvane „DNS amplification" (pojačanje). Ova tehnika bi trebala da "otme" ili onesposobi važan integralni deo globalnog korenskog Internet adresara, pretvarajući relativno mali tok zahteva od napadačkih mašina u bujicu podataka poslanih ciljnim mašinama. To bi moglo dovesti do ogromnog saobraćaja bez otkrivanja izvora napada. Ovo je posledica mogućnosti iskorištavanja ranjivosti DNS usluge koja je poznata od 2002. godine

Priličan broj ljudi mi se obratio prethodnih dana sa pitanjem „Šta će biti?", kao i sa pitanjem „Kako mogu da sruše Internet?" U ovom tekstu analiziram zašto i kako se ovo „pomračenje" Interneta (neće) desiti. Naravno, ne pretendujem da sam u pravu, pa je tekst i poziv na diskusiju na ovu temu.

                              Napomena

               Ovaj tekst je pun proleća i ptičica i cvetića i ostalih banalnosti, tako da se nikako ne preporučuje onima sa osetljivim živcima i stomacima koji tako nešto ne mogu da podnesu.

Mnogi su danas na razne načine želeli da obeleže desetogodišnjicu svrgavanja Miloševićevog režima, ali jedan događaj se bitno razlikuje od svih drugih. Na margini zvaničnih manifestacija, akademskih diskusija i istorijskih TV emisija, 5. oktobar 2010. je obeležila jedna beskompromisna građanska akcija ispred Narodne skupštine Republike Srbije, sa snažnom porukom:

ĐUBRE ZA ĐUBRE - Spontani, ekološki građanski protest

Naime, građani su putem Fejsbuka pozvani da 5. oktobra iznesu đubre iz svoje kuće i, umesto u kantu, izbace ga na plato ispred Skupštine - iste one pred kojom (i u kojoj) su pre deset godina srušili vlast omraženog režima...

Ko se drznuo da pozove građane na tako smeo čin i zašto?

U današnjem javljanju jedna mala akcija.

 Дана 30. јануара 2016. године са почетком у 10 сати одржана је једнодневна акредитована конференција ''Примена слободног софтвера у образовању''