Poznato je da su stakla na prozorima srednjevekovnih crkvi deblja pri dnu prozora nego pri vrhu. Ovo se objašnjava time da je staklo, zapravo, tečnost velike viskoznosti i da, kao neki beskrajno spori vodopad, brzinom od dela milimetra za vek, pada ka dnu prozora i tu se nagomilava.. Ovo objašnjenje, koje se često može naći u nekim knjigama o staklu, nije tačno.
Prvo, staklo nije tečnost. Radi se o tome da je tehnologija

Svega dva dana nakon što je Srbijom prošao stravičan snimak iz duhovno - rehabilitacionog centra Crna Reka u kojima se na brutalan i sadistički način kažnjavaju zavisnici, Sveti Arhijerejski Sinod je rezolutno, bez odlaganja odlučio da zatvori ovu pseudorehabilitacionu ustanovu a vinovnike ove zaprepašćujuće priče procesuira shodno crkvenim pravilima i kanonima.

Синод СПЦ је упутио позив епископу Артемију да без одлагања затвори ову установу а да против клирика који су у своме раду користили насилне методе покрене одрговараући црквено - судски поступак.

Овако брза и резолутна одлука Синода, без сумње показује велики ниво одговорности и воље да целокупан инцидент добије свој правни епилог а јавности да јасну поруку да је насиље у било ком облику у потпуности противно вредностима јеванђеља и мисије које оно има.

 

 

Aktuelna vlast pravi ozbiljne greške. Uzmimo saradnju s Tonijem Blerom. Njegov dolazak u Beograd, predavanje članovima Vlade, predavanje Alistera Kembela, sve su to stvari koje ovoj Vladi nanose ogromnu štetu zato što je to građanima Srbije koji su s pravom ozlojeđeni na Blerovu ulogu u "kampanji" 1999. jednostavno nemoguće opravdati. Kako neko ko je predvodio "zločinačku NATO armadu" u svom ubilačkom pohodu na Srbiju danas biva plaćeni lobista od strane onih koji su tog istog Blera osudili na 20 godina robije zbog zločina nad civilnim stanovništvom, zbog kasetnih bombi, osiromašenog uranijuma i svih drugih zala koje smo pretrpeli na kraju XX veka?

 

  Februarsko je veče '74. Dok krišom ispod oka bacam pogled na sat čekajući 7 i 15 i početak majstorice u Frankfurtu gde će se Špancima dogoditi Katalinski, cedim poslednje atome strpljenja da ostanem miran dok stari Mađar štekće makazicama oko mojih ušiju. Pogodba je „šiške za utakmicu" i tu dileme nema. Da je uslov bio „nularica"- pristao bih.

 

 

 

 

 

 

Na zagrebački kolodvor u 23,55
u poslednji čas stigla sam na vlak
i upala u prazan kupe
gde je bio mrak, gde je bio mrak...
Tražeći svetlo, začuh dubok glas:
"Lady, the light is overthere!"
Tad shvatih da nisam sama.
Bio je to muškarac crne boje kože
u crnoj maji i crnom džinsu, oh Bože!
"We don't need the light!" rekoh istog trena,
isključih svetlo i sedoh naspram njega.

For why is all around us here
As if some lesser god had made the world,
But had not force to shape it as he would?
A.L. Tennyson - Idylls of the King: The Passing of Arthur. Line 13.

(Zašto je svuda oko nas tako
Kao da je neki manji Bog pravio svet
Ali nije imao snage da ga napravi kako je želeo?)

Juče je dodeljena Nobelova nagrada za fiziku 2008. godine. Dobili su je Yoichiro Nambu (1921), Makoto Kobayashi (1944)

Umoran sam od pokušaja da napišem nadahnut i zanimljiv narativ ovog posta. To ga odlaže već tri dana. Krenuo sam nekoliko puta na nekoliko načina i odlutao u neke tangente, pa reko' bolje da ga sasečem u korenu nego da pričam o web arhitekturi, istoriji, browserima, prednostima, manama, i zašto ne treba koristiti Internet Eksplorer (osim ako niste Budimac, u kom slučaju je to sasvim normalno i ne menja ništa). Dakle nema narativa. 

Onda ukratko.

Ako koristite Operu ili Firefox, postoji način da se u određenoj meri utiče na funkcionalnost i izgled ovog bloga.

bez nekog razloga, setih se sinoc pred kuntanje kako smo se sreli 5-og oktobra na ulici... i kako prodje dosta od njegove smrti, i kako je bio na tekmi sa mnom  i kako je gotivio Lejdi Barbaru...  

U Kragujevac nas je vodio Mikrob. Došao je na super ideju da radio stanicama Srbije ide i gostujuća emisija LEPOG RITMA SRCA. A vodio je i mene, kao dela njihove ekipe, a bio sam i lutajući reporter. Sa nama je išla i neka meleskinja, 20-ih godina, ćerka Mikrobovog ortaka.

Milan Nikolić

Danima merkam izveštaj Centra za proučavanje kulturnog razvitka Republike Srbije koji mi je sav u grafikonima i ilustracijama, te obilato podmazan fotografijama i analizama, sleteo na e-mail. I samo ime centra poziva na polemiku, nekako mi se čini da je predmet proučavanja ono jedino što im nedostaje. Kad  bi bar pronašli pravi antonim za razvitak, pa bio to oficijelnim stilom nazadak ili onako ljudski, ljutito – propadanje, sunovrat, strmoglavljivanje, stvari bi imale više smisla. Čak i kad su od Republike.

Ipak, pored brojnih kontradiktornosti o “kulturnim praksama” mene, vas i nas, brojni nalazi u ovom izveštaju su izuzetno zabavni.

gost autor: AlexDunja

 

30. avgusta otvorene su paraolimpijske igre u londonu.
održavaju se tradicionalno posle olimpijskih igara, a ove godine
učestvuje 4200 takmičara sa invaliditetom iz 165 zemalja.



na otvaranju je govorio stiven hoking,
prisustvovala je kraljica, britanski premijer, mladi princ vilijam zajedno sa kejt,
i svi ostali.

Pripadam onoj kategoriji ljudi, koji su podrzavali teoriju, da pare izdvajane za zdrastvenu zashtitu, nisu trebale da se automatski odvajaju od plate, nego da svakom budu ispalcivane i da se time omoguci, da u momentu kada vam je pomoc takve vrste potrebna, svako sam odabere kod kog lekara ce da reshava svoj problem i time izbegne chekanje, usmeravanje kod nekog u koga nemate poverenja, a pripadate mu teritorijalno, budete bolje tretirani i sl.

Kad, ono medjutim, pri nedavnoj poseti domovini, mom starijem sinu su se pojavile neke smetnje u vidu i ja ga normalno odvedem ochnom lekaru,(preko

 

 

Godine 1912., američki antikvar i sakupljač starih knjiga i rukopisa, Wilfried M. Voynich, putujući po Italiji, sticajem srećnih okolnosti, uspe da otkupi oko 30 srednjevekovnih rukopisa od Jezuitskog bratstva u Vili Mondragone, u Frascatiju, kod Rima. Vila je bila u oronulom stanju, novca za popravku nije bilo, i bratstvo, pod zakletvom tajnosti, odluči da proda odredjeni broj rukopisa iz svoje zbirke Vojniču, za neutvrdjenu sumu novca koji im je bio preko potreban.

Krstareći internetom, naletela sam na jednu izuzetno zanimljivu kampanju, koju vam prenosim u celosti i bez ikakve lične intervencije. Naime, nekoliko javnih ličnosti je pokrenulo hrabru i neobičnu akciju iskazivanja solidarnosti sa našim bivšim sugradjanima, podsećanja na zločine i izbegavanje odgovornosti, zbog kojih je Srbija izgubila Kosovo.

Ovaj hrabar i neoubičajen gest govori više nego hiljade potrošenih reči, svi pregovori, pretnje, obmanjivanje javnosti, zaklanjanje iza nakaznog ustava. Ovi ljudi slikom govore: Albanci su naša braća, hladnjače su naša sramota.

Danas je trebalo da bude taj svečani dan u kome će Posebna radna grupa za Bejbi frendli (PRG BF) usvojiti izveštaj eksternih evaluatorki, izveštaj koji crno-na-belo i zvanično potvrđuje sve na šta se GI "Majka Hrabrost" u porodilištima Srbije žali. Trebalo je, avaj, ali nije. Sastanak je otkazan zbog - nedostatka kvoruma.

Naravno, svi članovi PRG BF koji su imenovani iz nevladinih organizacija su se uredno pojavili, treba li to uopšte