Postoji nekoliko verzija znacenja reci Nijagara, nama se najvise svidela ova koju smo culi u filmu, Gromovita voda. Reka Nijagara spaja dva velika jezera, Iri i Ontario. Takodje predstavlja granicu izmedju Amerike i Kanade. Najpoznatiji deo reke su vodopadi, gde se nivo reke menja za 30 odnosno 50 metara, u zavisnosti da li smo blize americkoj ili kanadskoj strani. Reka, a i

Črnomelj je, za one koji to još uvek ne znaju, blizu Novog Mesta koje je nekad bilo poznato po fabrici kupaćih kostima «Polzela». S druge strane, blizu je tadašnjoj administrativnoj, a današnjoj državnoj granici s Hrvatskom sa kojom ga pored druma povezuje i železnica koja je za ondašnje prilike bila neuobičajeno prijatna, čista i prozračna.

 Političke elite i medjunarodna zajednica zapali su u glib iz kog nema izlaza. Beskonačna privremenost proizvela je strahove i mržnju koji se sve teže kontrolišu, sistem koji ne proizvodi ništa osim ličnog bogaćenja vlastele uzeo je danas svoju prvu žrtvu.

Radio Široki Brijeg potvrdio je maločas ono o čemu su mediji satima špekulisali. Jedan navijač Sarajeva poginuo je u pravoj drami koja se danas popodne odvijala u ovom gradu, uoči odigravanja meča između tamošnjeg nogometnog kluba i gostujuće ekipe Sarajeva. Veći dio navijačke grupe

U zapletu jedne od popularnih novih serija na američkoj televiziji ove jeseni - Flash Forward - cela planeta doživi trenutak pomračenja svesti - 137 sekundi u toku kojih vide budućnost, šest meseci u odnosu na taj momenat. Zamislimo takav bljesak globalne vidovitosti, jedan kratak pogled na Avganistan u leto 2011. - sada bismo imali odgovor na sva pitanja. Da li je predsednik Obama u pravu što želi da pošalje još 30,000 vojnika da stabilizuju situaciju, smanje terorističku pretnju, uguše talibanski ustanak i osamostale

Sasvim je glupo da Nacija ima živog roditelja. Mislim, glupo je da uopšte ima roditelja. Posle ispadne da smo svi mi iz te Nacije rodbina i da se međusobno ukrštamo a to nije u duhu Pravoslavlja. Al ajde, kad već moramo da imamo Oca izrazito je glupo da ga imamo živog. Ej, nama koji smo veoma, veoma stari Otac da bude živ a neki drugi koji su se koliko juče ispilili već siročići! Kad je svim ozbiljnim i neozbiljnim nacijama otac je pokojnik, zašto bi naš bio živ? Kad

Sedim i već 15 minuta gledam u ovu fotografiju.  Pomislio sam da je fotomontaža, a onda se uverio da nije. Ne volim da objavljujem blogove bez teksta, sa jednom fotografijom ili youtube snimkom, ali ova fotografija je zaslužila poseban post.

E, moja Srbijo!

 Dragi blogeri, komentatori, moderatori i ostali atori, kao i svi uže i šire zainteresovan, čast i zadovoljstvo mi je da vas pozovem na BLOG-ŽURKU koja će uzeti maha u subotu, 25. decembra u 19 časova, u knjižari Vulkan u Sremskoj ulici.

I pre nego što je haška presuda od   Šešelja napravila privremeni tabloidni magnet za medije u Srbiji,ali i šire, mediji pod čvrstom kontrolom Vučića ostavljali su predsedniku SRS zavidan meddijski prostor , totalno neproporcionalan vanparlamentarnom statusu njegove stranke.

Mnogi su kalkulisali kako je nakon prvobitne  medijske blokade, predsednik Radikala veoma brzo shvatio  koga zapravo treba napadati kako bi se podigla teška medijska rampa. Medjutim, teško je poverovati da premijer koristi "tešku artiljeriju" kako bi neutralisao Nikolića, kad je  Ppredsednik Srbije 

Ima tome osam ili devet godina, ne znam tačno, znam da je bio četvrtak, kad su me Mira i Buba, zgrožene da ja ne idem na reke, pozvale na večernju turističku vožnju Dunavom i Savom. Brodom, naravno.

Mira je došla po mene i, budući da sam bila u bermudama i majici, vratila me da uzmem još nešto preko, jer na reci zna da bude hladno.

- Aman, ženo, pa trideset stepeni je... - no, ipak uzeh košulju.

Buba nas je sačekala na keju, ušli smo u brodić, naručile pićence, ja sam ponela nekakve kiflice, kao lanč paket - volim da jedem dok putujem i krenuli smo, tačno u 19 časova. Još je sunčano. Lepo.

Krenuli smo.

Danas je godišnjica smrti Anđelke Trifunović Popović iz Kraljeva. Umrla je rađajući treće dete u KC "Kragujevac", nakon što je prethodno dva dana bila lečena od visokog pritiska u ZC "Studenica" u Kraljevu. Ni godinu dana nakon njene smrti nije jasno zašto Anđelku u ZC "Studenica" nisu odmah porodili, s obzirom da sva literatura koja opisuje "savremena dostignuća medicinske nauke" porođaj smatra jedinim efikasnim medicinskim tretmanom za

DRAGI SVI,

pisem ovaj post iz sopstvenog iskustva.

Ne znam koliko ste primetili da se u ovoj vrsti komunikacije

dogadja nesto neuobicajeno.

Ili ocekivano?

Reci cete - ma hajde, kojesta...

Svi dragi blogeri koji misle da govorim i pricam gluposti

neka me razuvere.

Imam dokaze o onome o cemu govorim.

Pod uslovom, da oni koji o tome odlucuju dopuste da to objasnim.

Hvala na komentarima na temu.

Pitanje koje se već 20 godina ponavlja na različitim nivoima, međunarodnim, regionalnim,lokalnim, počev od visokih naučnih krugova, istortičara, političara, ekonomista ali i, sve više i češće, običnih građana- onih istih radnih ljudi i građana koji su odavno bez posla i nisu radni ljudi.

Evidentno je da proces raspada još nije završen ni u glavama ljudi ni u stvarnosti. Nisu rasčićene mnoge stvari koje bi se u demokratskim državama koje su se dobrovoljno razišle podrazumevale. Deobni bilans nije okončan, nerešeni imovinsko-pravni odnosi, prava po osnovu socijalnog i penzijskog osiguranja, pitanje imovine i povratka izbeglih, proteranih i raseljenih lica, nisu pronađeni svi nestali, mnogima se ne znaju grobovi, međusobni odnosi između novonastalih država su formalno normalizovani a stvarno opterećeni sa povremenim varničenjima.

Svi hoće u EU, svi se zalažu za dobrosusedske odnose, suživot, prijateljstvo, čak i tešnju regionalnu ekonomsku saradnju,neko zajedničko tržište i zajednički nastup u trećim zemljama, a sve smo to imali pa rasturili.

Istovremeno, ima i onih što se uporno trude da dokažu kako je upravo SFRJ bila pogubna za Hrvate, za Srbe, za ove ili one i što više se trude to im je rezultat nepovoljniji po njihove teze.

U svakom  slučaju, kako vreme odmiče sve više se potvrđuje da bi bila bolja reformisana SFRJ nego manje-više deformisane njene naslednice.

To potvrđuje i činjenica da se sve bivše republike kad im to treba pozivaju na SFRJ i hvale eto kao mi smo onda to i to. Tako Hrvatska kad je u pitanju ulazak u EU ističe prava građana, svoj antifašizam, odriče se NDH, a u praksi toleriše takve pojave.

U Srbiji takođe, kad nam treba onda potežemo nesvrstanost i ističemo Tita kao osnivača, istovremeno izjednačavamo četnike i partizane, Tita koristimo za spoljne a Dražu za unutrašnje potrebe, marginalizujemo događaje iz NOB, ukinuli smo Dan oslobođenja Beograda, a onda kada nas ruski ambasador na to podseti i kada Medvedev dolazi baš će da bude jubilarno obeležavanje Dana oslobođenja Beograda.

Kao što neko s pravom primeti, Jugoslavija možda i nije bila najbolje, ali je svakako bila najmanje rđavo rešenje. Bar to je, ako ništa drugo dokazao i besmisleni rat u kojem su skoro svi prošli gore zbog toga što su je rušili, umesto da su je civilizovano preuredili.

 Dakle, hteli mi to ili ne tema i dileme o raspadu Jugoslavije još dugo će biti aktuelne.

Dobru osnovu za raspravu o tome da li je raspad bilo neminovnost, zavera, veštačka tvorevina, samodestrukcija, nečija instrukcija konstrukcija, ili štagod drugo, nudi tekst Vuka Perišića.

Meteorolozi najaviše padavine ovih dana. Nisam siguran da je individualni poljoprivredni proizvođač koji je obilazio svoju njivu mislio da će sa neba da mu padaju oklopna vozila (u narodu poznato kao tenk, tenkić, sportski model).

Ovaj tekst o greškama u svakodnevnoj upotrebi jezika je nastao kao reakcija na drastično snižavanje nivoa jezičke kulture u medijima u Srbiji.

Primeri koji su navedeni nisu poređani prema učestalosti ili prema težini gramatičke, pravopisne, značenjske,...greške. Jednostavno su navođeni kako mi je došlo na pamet ili upalo u oko dok čitam ili slušam. Svi primeri se, ređe ili češće, sreću u pisanim medijima, na televiziji, forumima, blogovima,... i nisam uočio pravilo da broj grešaka zavisi od vlasničke strukture medija. Dakle, drastično snižavanje pismene