vest

Na fejsbuk stranici otvorenoj povodom fizickog  napada na premijera Berluskonija  1000 upisanih posle sat vremena...bezobzira na opstu osudu italijanskih zvanicnika komentari govore o uzvracanju udarca, o uhapsenom atentatoru kao svecu. Milano je bio svojevremeno centar politickog nasilja ekstremnih grupa, vanparlamentarnih grupa. Ne ponovilo se...

Douglas Adams je - pripovedač, narator, story teller, "meddah", pisac čije su ispisane maštarije prešle sve moguće granice, srušile sve moguće barijere i napravile vulkan beskrajne zabave prečnika kratera 42, vulkan koji je "početak i kraj svega" i  koji je polazno mesto za sve lutalice koje, stopirajući unaokolo, lagano putuju ka kafani na kraju sveta.

Kad neki pripovedač toliko i tako pusti  imaginaciji na volju, kad neki story teller toliko i tako razume moć fikcije, kad neko uspe da se, sasvim očigledno, beskrajno zabavlja dok se igra sopstvenim fikcijama i jezikom i slovima (pa rečima), ondaK je taj neko vredan i čitanja i prepričavanja.

Dobri duh "Monty Python" - a  (čiji je scenarista Douglas Adams bio) neprekidno se "muva" kroz sve redove njegovih priča, kikoćući se, ludirajući se, mameći nam osmehe i izvodeći "mađije" zbog kojih (s zadovoljstvom) sve njegove priče možemo čitati opet i opet i opet...

Jedna od najčešćih šala (umesnih ili neumesnih) o razlikama muškog i ženskog

 mozga i načinima na koje nam funkcionišu leva i desna polovina mozga svodi se na - cipele. Koliko pari cipela žena može imati i da li postoji

Kad god se govori o I svetskom ratu, a ovih dana se govori u povodu 90 godina od njegovog kraja, uvek se setim Stevana Jakovljevića i Srpske trilogije. Setim se i žara sa kojim sam je pre dosta godina čitao, jer Srpska trilogija je za mene bila otkrovenje.

Iz školkih programa, ne samo ja, već i generacije učenika u propaloj nam državi, učili smo sve o drugu Titu: Kako je skuvao svinjsku glavu sa tavana i kako su on i malđa braća mu, a i sestra, dobili proliv, kako je kao mašinšloser izradio ogradu onog stepenište u Sisku, bio mlinar u

Ovde je prvobitno stajao Yugayin tekst. 

A onda se pojavila ograda od bodljikave žice. 

Prevelika očekivanja stvaraju nepotrebne patnje. 

 Pošto nema pisanih tragova mogu samo da vam prenesem ono što sam čuo a to je da su Zemunci (ili neka druga starija namazana kriminalna grupa) smislili utrovački da bi mogli da se dogovaraju preko telefona kad su sumnjali da su prisluškivani ili čak kad su uhapšeni da dopune i usklade međusobne iskaze.

Današnje Besplatne dnevne novine - 24 sata donose, na naslovnoj strani, člančić "BOLJE DA ŽULJA NEGO DA LJULJA", sa nadnaslovom "Šou" i podnaslovom "Glad".

Tekst je sledeći: "Sudeći po manekenkama koje ovih dana šetaju najnovije kreacije na Nedelji mode u Londonu, svetski modni 'diktatori' i dalje smatraju da žena treba da izgleda kao izgladnelo siroče iz zemalja trećeg sveta". 

Baš tako kažu: Kao izgladnelo siroče iz ZUR. Uz tekst je data i odgovarajuća fotografija mlade, preterano izmršavele devojke.

Jadne devojke! Ima

   "...a u ruke Mandušića Vuka...." - Šta koristimo za sportski ribolov ?

  Danas uopšte nije problem doći do kvalitetnog i relativno jeftinog pribora. Ali sedamdesetih, to je bio – podvig : po moj prvi štap "Cormoran" sive boje, morali smo otići čak (a tada je to bio puuut) u Pančevo. U Beogradu nije bilo ničeg pametnog (...!) – osim par polupraznih prodavnica "Lovac", a ljudi koje je ribolov zanimao – bukvalno su se snalazili.
 

astavljam moj "thread" na slovo...Do sada smo razgovarali na slovo č, na p, sećate li se kad sam odabrala "ponistru" na zajedničko zadovoljstvo, a danas sam odabrala slovo h.

Odmah mi se nametnulo razmišljanje o lepim, pomalo zaboravljenim rečima - heroj, heroizam, heroina...

Kao mali svi smo imali heroje. Bili su to poznati sportisti, filmske glumice i glumci, naučnici, pali junaci, bilo kakvi "junaci našeg doba", pa i naši roditelji. Fiktivni heroji i heroine bili

Danas sam otišao do Vojvođanske banke u kojoj držim milione koje dobijam kao donacije za uništavanje Srbije, tradicionalne porodice, širenje homoseksualizma i dočekalo me je iznenađenje.

Sve šalterske službenice (jer u toj banci na šalteru rade samo žene, kao u većini slučajeva) i sve su imale žute majice sa dugim rukavima na kojima su bili ispisani slogani o kamatama, novcu i šta ti ja znam preko grudi.

Dok je ona radila svoj posao, ja sam gledao ženi u sise. Imala je velike sise koje ja ne bih primetio da banka u kojoj radi nije odlučila da njoj na sisama zakači slogan. Sise su skakutale dok je ona kuckala po tastaturi. Slogan nisam uspeo da pročitam jer je bio naboran, ali sam zato uspeo da vidim njene sise.

Znate onaj stari vic:

Udje čovek u pekaru i počne da naručuje:

Pola kile bureka sa mesom i...

Pola kile bureka sa sirom i...

Pola kile praznog i...

Tri djevreka, kuvana i...

Dva jogurta od pola litre i...

Tri buhtle i...

Pola kile bureka sa višnjama i...

... (stoji, lomi se, koleba se)

I još dve pogačice sa čvarcima.

Pekarka zapakova i naplati. Kupac uze kesetinu, izvadi one dve pogačice i poče da ih gura sebi u oči:

Jedine, gladne...

Ima jela koja volim, ima nešto manje onih koja ne volim, ali ima ih nekoliko kod kojih jednostavno ne mogu da se kontrolišem. Evo, završih ručak posle sat vremena borbe sa samim sobom, i shvatih da moram da vam se izjadam, da vam kažem da ima nekih koja su jednostavno jača od svake moje volje. 

Nekako se desilo da su sva ova neodoljiva jela upravo specijalitet moje staramajke Radmile. No, da se pohvalim, današnja musaka bila je umetnička kreacija gospodjeMi teta Ljilje.

Ne može da se snimi zatvorski film, a da se u njemu makar na nekoliko sekundi ne pojavi neki homoseksualac. To nekako ide zajedno. Kao što vojska, internati, manastiri, semeništa, karantini i homoseksualnost idu zajedno. Kao što su nekad policija i homoseksualnost išli zajedno sve dok se žene nisu masovno uposlile u istoj i sve pokvarile. Sve te istopolne institucije i družine imaju predznak homo, i taj predznak je sve veći što se oni više trude da ga se otarase.

Homoseksualci u zatvoru su postali stub popularne kulture, i to su mahom napaljene čike s brkovima, koji iskolačenih očiju gledaju svoju žrtvu dok se tušira. Oni oblizujući jezikom usne čekaju da žrtvi ispadne sapun, kako bi je zaskočili. Ta priča o ispadanju sapuna je toliko popularna, da je preživela uprkos činjenici da većina već godinama za tuširanje koristi isključivo shower gel. Postoje teorije zavere da je shower gel stvoren kako bi se stalo na put incidentima sa ispadanjem sapuna. Proklet bio izumitelj shower gela.

Piše: Boban Stojanović  

Sestre slatke i braćo rođena, već duže vreme imam potrebu da napišem jedan malograđanski blog, onako baš ogovarački, da popljujem sve redom (onako na Queeria način), al’ šta ćeš toliko mi dušica meka, sve ko pamuk & paperje.
No, nešto se ovih dana, kao i na ovo naše Kosovo, osuše se strvinari na mene, manje se plašim zemljotresa nego najrođenijih.
PS. Ovo je blog za uz kafu, kesu za farbanje kose, lak za nokte i neke gricklaice, pa izvolte, čujte moju muku...

Znam na svojoj koži šta su devedesete i šta znači povratak radikala na vlast. Ja sam se devedesetih borio protiv totalitatarnog režima, za novo društvo, a ne za lični interes, koji se danas brani po cenu da Srbija ponovo krene u strmoglavu propast. Da sam se borio za sopstvenu korist, posle 5. oktobra 2000, sigurno bih bio na mestu predsednika bar nekog upravnog odbora.

Zbog toga što sam se, na kreativan i nenasilan način, borio protiv Miloševića i njegovog partnera/piona Šešelja, bio sam hapšen, maltretiran, praćen, proganjan i gonjen montiranim sudskim procesima od 1996. do 2003. godine, od svoje 22. godine života.

Dok je Milošević bio faktor mira i stabilnosti na Balkanu za ceo svet i dok su opozicione partije u Srbiji raspolagale sa samo dva megafona, izašao sam tiraninu na crtu i sa grupom Magnet omogućio model masovne nenasilne i kreativne borbe protiv Miloševića. Najpre za protest 1996/97 kojim je Milošević doživeo svoj prvi poraz, ali i za način po kojem je potom nastavio da deluje Otpor, iz čega je akumulirana energija za petooktobarsko obaranje Miloševićevog i Šešeljevog režima.