Драги читатељи блога Б92. Преносим вам краћи текст мог сарадника и једног од уредника портала www.hriscanskedemokrate.org Гост: Владимир Марјановић, социолог

Напомињем да појединости из текста представљају лично мишљење аутора чланка,

Novak Đoković je u potpunosti obeležio dosadašnju tesnisku sezonu i kao nepobeđen ove godine dolazi na Roland Garros u pokušaju da na prvom mestu ATP liste zameni Rafu Nadala. Da bi to uradio potrebno mu je da uđe u finale, ali mu je za nastavak serije nepobedivosti potrebno da uzme i drugi ovogodišnji gren slem.

Ili svakom parada: jednima pederi, drugima tenkovi

Elem, seća li se neko šta to beše „Haški tribunal? Da, to je bila ona grdna stena što je Srbiju delila od Evropske unije i svetle budućnosti.  To, samo to i ništa drugo do to. Nema drugih uslova, nema dodatnih uslova, nema skrivenih uslova. Ponavljali komesari, ambasadori, predstavnici, a za njima horovi naših političara. Samo da se pošalje i osudi cela zločinačka Vlada, Generalštab, rukovodstvo policije. Još Milošević, još Karadžić, još Mladić, još Hadžić.

3, 2, 1 -  i... Trt! Ne stigosmo ni da odahnemo kad - Kosovo. 

Naravno, ružno bi bilo pomisliti da je to neka ucena i da naši prijatelji na taj način pokušavaju da pocepaju ili ponize našu zemlju. Ne, naravno. No se za svaku zemlju u toj harmoničnoj zajednici naroda i država mora znati gde su joj granice i dokle joj suverenitet seže. A Srbija, eto, ne seže dokle njen ustav kaže, niti rezolucija UN. nego dokle kaže Vašington, direktno ili preko čauša.

No čemu ovaj i ovakav uvod kad je tema sasvim drugo nešto?

Akcija je počela! Okupilo se, što blogera, što gradjana, što poznatih licnosti u većem broju.

Ždralovi se prave i nižu, a lanci su sve veći i brojniji. Ljudi su dosta ždralova napravili kod kuće i doneli. Margos se okružila klincima i niže ogromne lance, mlekac se svesrdno muva i pomaže gde god zatreba. Organizator Uroš uvodi red, a ja glumim informativni centar. Škola iz Požarevca je vec donela nanizanih hiljadu ždralova, a veliki doprinos je dala i Halobeba. Popriličan broj novinara okolo snima, slika, intervjuiše...

Uskoro kačimo slike i snimke.

Nakon odlične kampanje "Hvala što ne dolazite" Filharmonija nas je počastila novom kampanjom "Nije za svakoga" i slikom praziluka, kao simbolom seljaštva koji viri pojedinima iz dupeta. Kampanja je odlična jer privlači pažnju, izaziva polemiku, već se danima svađamo oko nje... I sve bi to bilo u redu da je to kampanja, kao na primer komanije Louis Vuitton, ali ovde imamo slučaj da se jedan budžetski parazit usudio da vređa i ponižava ljude koji je plaćaju! Elitizam i snobizam Beogradske filharmonije je samo pokazao njihovu malograđanštinu od koje ne vide praziluk koji viri iz njihovog dupeta!

Zato, #pravdazapraziluk

Ministru unutrašnjih dela, gospodinu Dr Nebojši Stefanoviću:

Gospodine ministre (poštovani i uvaženi sam do prijema odgovora ili adekvatne reakcije, iz razumljivih razloga, u nemogunosti da dodam); na sajtu "Peščanika" i društvenim mrežama u Srbiji pojavila se, verujem, gadna I opaka  laž i pokušaj  opasne ujdurme kojoj je cilj Vaša stigmatizacija i poniženje. Opet, razumem da bi čovek poput Vas, naviknut na slične atake i stalnu difamaciju - dostojanstveno prešao protiv takvih napada svestan sopstvene nevinosti i bivanja iznad svih niskih pobuda koje stoje iza bezočnog komplota.

No, gospodine ministre: problem je što ovo niti je prvi put da se tako nešto dešava, niti ste samo Vi cilj i žrtva napada. Naime, slične su se spletke I intrigue plele I oko samog Predsednika Nikolića, pa I oko guvernerke Tabaković. Ali, napadajući Vas na ovaj način neprijatelj targetira čitavu Vladu, državu Srbiju pa i samog gospodina Aleksandra Vučića!

Zato, gospodine ministre, od Vas očekujem da u najkraćem roku na adekvatan način reagujete i brzom akcijom sperete ljagu sa građanina Stefanovića, Vlade čiji ste ministar, Republike Srbije a time i sa samog Aleksandra Vučića.

A da bi se sve neverne Tome uverile dokle su neprijatelji spremni da idu, a ne da bih na bilo koji način širio ili propagirao takve nečasne rabote  - evo kompletnog teksta sa sajta "Peščanika" u kome se izdajnici I neprijatelji nisu stideli da se potpišu punim imenom I prezimenom pa čak I akademskim zvanjima (sigurans sam – lažnim!):

Bilo je to pre par godina. Saša i ja smo dobili poziv da gostujemo u Norveškoj, u saradnji sa Tuti organizacijom u Falstad memorijal centru.

Sve što smo znali je da je to bio logor za

Na ovaj blog me je inspirisalo jedno skorije otkriće o svetlećim noćnim obacima, i jedna pesma Cid Cormana, koja mi se danima vrzma po glavi:

The appearance of
snow. It is as if
everything I

had thought possible
suddenly occurred
and nothing happened.

Pri odgovarajućim

Još jednom moj gost: Edi-va

Me

U koži svojoj mi je zima. Drhtim iz dana u dan Sve više, jer nemam čime da se pokrijem, da nadomestim toplinu koju sam proterala jer je lažna bila. Kako da pronadjem plamen koji sama izgasih, a da ne bude veštački, onaj što se podstakne pomoćnim sredstvima za lakšu, efikasniju i bržu zapaljivost?

Znate onu prvu misao s budjenjem, koju Odbacite u istoj milisekundi, jer ne želite da vam ona započne dan? Ta misao je nestala, i to je dobro, ali zašto mi je onda toliko zima? Htedoh da je se rešim, a sad mi treba zamena za istu, jer me je ta misao o pogrešivosti jedne životne odluke terala da tražim rešenje ... Ušta se zavrzoh, da mi je znati?

Evo prsti mi trnu, iako su u pokretu …

Većini stanovnika na prostoru bivše SFRJ nisu potrebna nikakva istraživanja, analize ni naučna dokazivanja da bi im pokazalo kako žive. Zna narod dobro šta je sve prošao i dokle je došao ali zna dobro i oseća na svojoj koži onu mudru narodnu da se kasno kajati.

Eto na B92 je objavljeno kako istraživanja pokazuju da većina u četiri bivše jugoslovenske republike, danas nezavisne države, danas živi lošije nego pre 91.  Istraživanje „Javno mnenje. 20 godina kasnije“, zajedno su sproveli ljubljanski Dnevnik, zagrebački "Jutarnji list" i B92.

U tekstu se navodi da:

... ili (ovim tempom i u ovom pravcu) može biti i Srbi – istorija bez naroda

Kako god bilo, tek ovaj narod krasi veoma raznorodan i rekla bih dosta nezdrav odnos prema sopstvenoj istoriji. A  koliko god da smo moderni, liberalni i koliko god mislili o budućnosti taj nas odnos ipak u velikoj meri određuje. Nemam nameru da diskutujem o tome kakva nam je istorija, herojska, sramna, interesantna, tragična, dosadna, veća ili manja od istorije drugih dalekih i (uvek najvažnije) onih najbližih nam naroda. Ali veoma mi je zanimljiv odnos prema njoj,

Inspirisana sjajnim tekstom blogokolege Unfa, a već odavno iznervirana autobusima GSP-a koji šaraju gradom izduvavajući otrovne gasove iz sebe, istovremeno bez blama optužujući mene da sam, kaobajagi, ja ubica a ne oni, reših da objavim ovaj blog, napisan još pre više od godinu dana. Prvi deo objavila sam još u Potpalublju, ko želi može ga pročitati ovde: "Da li je Krugolina ubica? (1. deo)".

NEĆE BITI SVETSKOG RATA ZBOG UKRAJINSKE KRIZE

Naslov za blog sam pozajmio iz odličnog teksta koji je Gabor Steingart objavio u nemačkom listu “Handelsblatt”.Stavovi i analize iznete u tom tekstu su toliko racionalni i poučni ne samo za Srbiju već , pre svega EU i Nemačku u vezi aktuelne ukrajinske krize. Takođe, veoma interesantno je i poučno kako na celokupnu situaciju gleda nesumnjivo jedan od najvećih živih političkih umova Egon Bahr. Njihove ključne poente navešću u daljem tekstu , kao i kompletne tekstove.

Za nas je zaista bitna pozicija Srbije u svemu tome, da ne izgubi što izgubiti ne mora,a da ne daje što se od nje ne traži. A savako preterano naše upetljavanje i komentaruisanje u stilu “šta ako”,  “ne nikako”, “da svakako”, pa “mi ovo , mi ono” čime se preterano bave najčešće nekompetentni ljudi i mediji, može biti samo kontraproduktivno.

Od kada je počela ukrajinska kriza u Srbiji se smenjuju, sve pametniji do pametnijeg, analitičari, neki novinari, neki koji pišu članke za pojedine novine, pa stranački prvaci, drugaci i trećaci, i tako sve do raznih