Stradao je pre neku noć.  Sad  je  svejedno da li iznenada ili se to moglo očekivati.  Kao da se sve odigralo u snu, iako budnom (Jovica Aćin: Poetika rastrojstva)

Sve  se može dogoditi.

U mom slučaju, sve se zbi  ovako:

Hodah  neodređeno, nepoznatim ulicama, među  nepoznatim ljudima. Ne  plaših se, ali  iznenadno osetih, tek tako,  da mi je kraj blizu.

Onda - bang! 

Posle nekog vremena  otvorih oči i 

Alfred Nobel

«Jedan deo onome koji napravi ili otkrije najznačajniji izum u domenu fizike; jedan deo onome koji u oblasti hemije napravi najznačajnije otkriće; jedan deo onome ko napravi najznačajnije otkriće u fiziologiji ili medicini; jedan deo onome ko u književnosti stvori najizuzetnije delo idealističke tendencije; jedan

najozbiljniji politički govor

action-man

Na kulturnoj sceni Srbije, stvari su najzad krenule u boljem pravcu.

Nakon više od šezdeset godina postojanja, ugašeno je prvo srpsko pozorište na gradskom budžetu. Ova dobra vest, stiže iz gordog Zaječara - postojbine

Beogradski Prajd zakazan je za 17. septembar, prvi nakon što su njegovi glavni organizatori Boban Stojanović i Adam Puškar dobili azil u Kanadi. Beogradski Prajd je ranijih godina bio kritikovan da nije dovoljno inkluzivan i da ne osluškuje potrebe LGBT+ zajednice, zbog čega se u junu i organizuje Parada ponosa Srbije, te se sa odlaskom Bobana i Adama rodila nada da će se nešto promeniti. Promene ima, ali na gore!

Ovogodišnji Beogradski Prajd organizuje švedska organizacija Civil Rights Defenders, zajedno sa organizacijama „Da se zna!", „Gayten-LGBT", „Izađi" iz Novog Sada, „Heartefact", „Inicijativa mladih za ljudska prava" i „SRH Serbia", kojima je Civil Rights Defenders bio ili je još uvek donator ili ih je osnovao ili im je u upravnom odboru Goran Miletić, direktor za Evropu Civil Rights Defendersa.

Сам концепт владе су сенци је мало сеновит. Ова институција има неко своје порекло и сврху у британском парламентарном животу и актери тамо су и навикнути на њено постојање и знају како се односити према њој. У српској политичкој шуми представља релативно ретку звер што је с једне стране добро јер се има пуна слобода деловања неограниченог неким посебним очекивањима а с друге стране је лоше јер не постоји општеприхваћени критеријум који би требало испунити и у сваком случају неко ће имати пуно право рећи да нијe испунила своју сврху.

Nije sporno da će pre ili kasnije jedinica mere političkog primitivizma i odsustva kućnog vaspitanja nositi oznaku DODIK.

Takođe, nije sporno ni da će Dodik u balkanskom politikantskom cirkusu ostati upamćen kao jedan od najgorih klovnova na početku XXI veka.

Ono što je sporno jeste sramna i poražavajuća reakcija javnosti i institucija na njegov višegodišnji govor mržnje i salve uvreda!?

Najnovija blamaža u vidu ponižavajućih komentara na

* vidjeti pod crossover ;)

 Petrovgrad, 1890. godina, na času latinskog jezika, jedan učenik 2. razreda gimnazije, krišom čita pod-klupom-izvučenu knjigu. Reklo bi se – klasična scena, gotovo arhetipska. No, ovaj put nije u pitanju nikakakvo lascivno štivo, niti pustolovni roman Aleksandra Dime, koji su u to vrijeme bili jako popularni među njegovim vršnjacima. U pitanju je udžbenik iz Fizike.

Prošla je gnezdilišna sezona, veliki broj mladih se ispilio (usled teških kiša, manji broj nego obično) i kada pođete u prirodu, ptice su sada posvuda oko vas? Ili nisu? U stvari jesu – iako ih ne vidite. Kraj gnežđenja označio je i kraj označavanja teritorije pesmom ili letovima i ptice su postale teško uočljive. Da tu ne bude kraj, iako je za vas leto, pticama je već otpočela jesen. I seoba na jug. Pogledajte oko sebe i zapitajte se: koliko je već prošlo otkako ste videli poslednju crnu čiopu?

Čekam da platim kinder (ne smem da kažem kako ga moje dete zove) ali je joy bez 'int'.

Kladim se da na ovoj fotografiji vidite visoku, vitku, plavokosu devojku sa crvenom knjigom u rukama. To je normalno jer svi imamo manje-više slične vidne senzore. Neko vidi malo bolje, neko malo slabije, ali u suštini gotovo svi vide skoro isto.

Ima, međutim, ljudi sa manom oka i koji ne vide dobro neke boje. Osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg dobro vidi plavu boju ali ne i ostale. Njemu su crvena i zelena boja samo nijanse sivog i za Zakerberga je ova devojka sivo-plavičasta, sa možda malo primese braonkaste boje.

o zivotu. Pokusavam da se izmestim sa strane i posmatram svoju situaciju realno. Kao Vudi Alenov film. I prija mi. Ima nesto u tom njegovom filozofskom pristupu zivotu koje moze da se primeni u realnoj situaciji. Znaci nije on samo film. I zasto sam ovo poceo? ... ah, da. Slusam ovih dana (u zargonu) Sarlot Ganzbur.

mnogo je volim =) ... 

Ima necega velicanstvenog u toj njegovoj dekadenciji ... mislim na Serza LINK i

  Dole u sahtu bilo je zagusljivo i vlazno. Mirisalo je na krpe i kartone pokupljene iz kontejnera, na pacove i kanalizaciju...ali bilo je za nijansu toplije nego napolju gde je kosava vitlala liscem i udarala ledenim dahom. Na drhtavom plamenu svece jedva se nazirao bledi lik devojcice koja je lezala na krpama u uglu, ulepljene kose, i tiho jecala povremeno.

  - Mozda joj treba lekar? - zabrinuto ce Milos, Mirin brat, mrsav dvanaestogodisnjak. Njegove krupne oci uplaseno su sarale polumrakom, od Mire na lezaju do Vlade koji je cucao u suprotnom uglu malog podzemnog skrovista.

  -

Glečeri se tope, otopljava klima, nikom neće biti oko srca zima,
govorimo o mogućnostima! :)

Umesto priče o I. Ivanoviću, što mi je bila prvobitna namera, želim sa vama da podelim nešto što me danas oduševilo.

Rambo svaka čast!
Tako se to radi.