ушушкан у окриљу библиотечке бержере са удобним пантофлама на стопалима, јер малко је зазимило одоле ,ја, скрибоман стрпљивог нерва и отворене лирске емоције оперважених слика у времену и невремену урбаног миљеа пољуљаних нам живота, те изгубљених ослонаца у зазиву суштаства и тајне рекоказа самих , покушавам се ,ево, .......самоспознати.

Miroslav Milošević će danas postati kandidat sa najvećim izgledima da postane direktor policije. Pre 10 godina, bio je poznat po čudnimizjavama, a jedna od njih je izazvala dosta reakcija budući da je data samo godinu dana posle prebijanja učesnika Prajda 2001. godine. Prenosim u originalu jedno od pisama koje je upućeno tadašnjem Ministru policije, Dušanu Mihajloviću, a ispod je i odgovor iz kabineta Ministra: 

 Ministarstvo unutrašnjih poslova

Dušan Mihajlović
Nemanjina 11
11000 Beograd
Jugoslavija

Nasoj Jelici Greganovic je danas rodjendan!

Poklanjam ti Jejo ovog lepog plisanog zeku, a znas da ti od srca zeli sve najlepse, pre svega zdravlja, tebi i tvojoj divnoj porodici!

Evo blogodrugari, slobodno ostavite zelje i poklone, Jelica ce ih vec sigurno naci ;-)

Slika epohe, 21. 8. 2015.

Stidim se što sam stanovnik Balkana  i gradjanin jugoistočne Evrope.

Stidim se zbog slika i snimaka, koje danas stižu sa makedonsko-grčke granice.

Jer, granice su samo za ograničene!

Stidim se što se u Evropi, na žalost,

                        ( uz nešto kontemplacije na sasvim nevažne teme )

               Gospodin Nešto je danas ustao na levu nogu. Ako ćemo pošteno, to čini svakoga dana, jer mu je postelja tako postavljena da ne postoji drugi način da se iz nje iskobelja. No, ono što pravi razliku je činjenica da je ovoga puta to učinio ne samo bukvalno, već i u onom prenosnom značenju. Dakle, počeo je dan neraspoložen.

Dva puta do sada sam objavljivao kolumne Orhana Kemala Džengiza. On je predstavnik liberalnog-sekularnog dela turskog novinarstva. Pre više nedelja sam hteo da predstavim jednim tekstom predstavnika konzervativno-religioznog dela. Međutim, iz "tehničkih razloga" nisam bio online nedelju dana, a taj tekst Mustafe Akjola je u međuvremenu izgubio nešto od aktuelnosti [da se ne baci, prevod sam objavio na privatnom blogu]. Dobivši dozvolu da propagiram njegove tekstove, objavljujem jedan dragulj, koji mi je svojevremeno promakao jer sam u vreme njegovog objavljivanja bio u Srbiji.

Ili -- kako prevideti Ekvator i nabasati na budućeg saputnika u vožnji. O lepotama divljine i strahu od "kanibala". O geografskim i životnim nultim tačkama.

*

Još od Singapura razmišljam o tome kako ću preći Ekvator i prvi put kročiti na južnu Zemljinu poluloptu. Zamišljam sliku kako jednom nogom stojim na jednoj a drugom na drugoj polulopti. I moj bicikl je takođe uhvaćen u trenutku kada seče polutar – prednji točak se, razumljivo, kotrlja 'nadole'.

Znače mi takve stvari. Pedalirajući okolo, ostavljam svoj trag na Zemljinoj kori. Točkovima

bezbrojno i dvasestpetdeset

juce je bio

bezbrojno devet

ali 

izgleda da je u pitanju dinamicki sistem 

...počinje Srbija!

Ana i Era

U prevodu: memorandumske metastaze...

"Vreme koje je pred nama neće biti vreme braće Grim, već vreme Šekspira!" - izjavio je Vuk Jeremić u svom obraćanju na Izbornoj skupštini DS-a. Ova besmislena izjava u isti mah i vređa i plaši. Jer, iz godine potopa, kakva je bila ova, sasvim sigurno se ne ulazi u godinu čuda, lepote i srećnih obrta svojstvenih bajkama. Zbog toga to jeste uvreda

I dok sam razmišljao čime započeti svoj BLOGOglagoljivi cyber-život, primetio sam da je upravo ovde nedavno reaktuelizovana tema turbo-folka, lošeg ukusa, (ne)kulture i ostalih "demona" devedesetih godina prošlog veka. Setio sam se, takođe, jednog starog teksta koji sam napisao (zajedno sa prijateljem koji je želeo da ostane anoniman), a koji je bavi kritikom kritike -- ili pre "kritike" -- turbo-folka. Budući da je ostao prilično neprimećen,

Hteo sam ranije da postavim ovaj tekst. Ipak, odustao sam od te namere. Bavio sam se Žižekom, a čekao sam i da se "prašina slegne", strasti smire, pa tek onda da ponudim ovaj paralaktički pogled na demonstracije povodom proglašenja nezavisnosti Kosova, 21. februara.

Hrvatska spisateljica Vedrana Rudan, jedan od retkih "glasova razuma", ne pristaje na jednostranu "huliganizaciju" demonstranata, stavljajući naglasak na socijalne uzroke događaja danas poznatih pod ciničnim nazivom "Kosovo za patike".

Stoga, saslušajmo je, da tekst, zagubljen u komentarima bloga, zasluženo stigne na naslovnu stranu.

MOJE IME JE HULIGAN 

by Vedrana Rudan (Nacional, Zagreb)

Bila sam u Beogradu u nedjelju kad je Kosovo proglašeno državom. Na ekranu svog televizora u hotelskoj sobi gledali smo što "huligani" rade Beogradu...

Bilo je to na casu istorije. Objasnjavao sam studentima situaciju  u Evropi tokom 1930 vreme kad ce u Njemackoj na vlast,sasvim demokratski, doci Adolf Hitler.  Tokom razgovora postavio sam im pitanje jesu li ikad culi za termin  Scapegoat . Nisamn bio iznenadjen,racunajuci na njihov uzrast (10 razred),  sto je jedan od hrabrijih studenata rekao da je to " koza koja je pobjegla.  Da ,iako sasvim slucajno, bio je donekle u pravu. U judeizmu  odabirala se koza na koju su "stavljani" svi gresi ljudi I bivala otjerana u divljinu gdje ju je cekala sigurna smrt.  Nije tesko naci