Novak Djoković made his childhood dream come truth this weekend - he won the most prestigious tournament in the world of tennis and rightfully sits atop the list of professional tennis players. One may imagine how happy and proud we Serbs are. But, even during the final match on the London grass, listening to special guest Boris Becker, I was analysing the reasons of such a success. Actually, of the success of the two top players at he moment - not to forget excellent Rafa. I think that the learning is not just a matter of tennis, but a key to success in life. Here are some of my conclusions.

Dan pošto je švedska Akademija objavila da je francuski pisac Žan-Mari Gistav Le Klezio ovenčan Nobelovom nagradom za književnost, dakle u petak 10. oktobra, obišao sam B92 šop i sve bolje knjižare u gradu.

Le Klezio

Le Klezio nije bio na mojoj listi potencijalnih dobitnika Nobelove nagrade. Iskreno, ne da nisam ništa čitao

Tacit je zapisao da je strašan požar buknuo u Rimu 18. juna 64.g, te da su od 14 gradskih okruga samo četiri ostala pošteđena. Rim je, veruje se, zapalio njegov ludi car Neron. Jedni tvrde da je u toj veličanstvenoj buktinji Neron tražio inspiraciju za svoju novu pesmu, drugi da je Neronu bila neophodna odgovarajuća koreografija da bi, prebirajući po strunama lire, što lepše odrecitovao stihove iz grčkog epa «Propast Troje», a treći su sigurni da je Neron potpalio Rim kako bi za požar optužio hrišćane i obesio apostola Petra. Međutim, ne treba zaboraviti da je Neron u početku svoje vladavine, pre potpaljivanja Rima, nastupao kao pevač, glumac i trkač na dvokolicama, da je uživao u svim do tada poznatim bahanalijama, da je otrovao svoga brata Britanika i rođenu majku, ubio Bura i prvu suprugu Oktaviju, svoju drugu suprugu Popeju Sabinu je pretukao na smrt, a nije bolje prošla ni treća mu žena Mesalina, koju je dao ubiti, kao  i mnoge druge ugledne Rimljane. Neron je, naravno, vodio i skupe i kravave ratove na Istoku, ali od dosade izgleda pobeći nije mogao. I šta mu je drugo preostalo, nego da zapali Rim.

DEDA i UNUK

Kakav promašaj!? Kakav dilentatizam!? Kakvo i koliko bacanje para? Kakav šamar istoriji i Karadjordjevićima, ma koliko loše mislio o toj dinastiji!?

Da

Prateći događaje kod nas i u regionu , malo šta ima lepo, suviše je ubistava, samoubistava,svađa, prepucavanja, pozivanja na okupljanje, pretnje rasturanjem, onaj tovar muči magarca , tamo opet neki monstrum sa prezimenom Razum kaže da su Srbi izmislili Jasenovac,onamo opet neki vide svoj identitet u Aćifu, a kao po dogovoru pričaju samo  o zločinima komunista i svojim pravednim ratovima. Uz to štampa i tisak su prepuni slika estradnih dama gde su i kako pokazale ili  pokvasila guzu, kojoj su ispale sise, koja je više promenila partnera, na čijoj jahti , za koju lovu, itd, eto to su njima kulturni događaji.

E u svemu tome desi se i jedan lep i pametan događaj gde deca opet pokazaše da su pametnija o starih i nedokazanih magaraca.Učesnici mirovnog kampa, deca iz Sombora, Vukovara, Srebrenice, Tuzle i Gornjeg Vakufa otpevali su u Neumu i Dubrovniku pesmu Đorđa Balaševića "Samo da rata ne bude"

U utorak, 7. aprila, u Sarajevu je održana promocija filma “Nema ali”, u režiji Faruka Sokolovića. Povod za film je tekst koji je Haris Jusufović objavio na portalu Buka prije šest mjeseci.


Tekst pod naslovom “Hoću da znam šta se desilo sa mojim komšijama Srbima u ratu” pročitalo je 50 000 ljudi. To je jedan od najčitanijih tekstova na našem portalu.
 
Na premijeri filma bilo nas je pedesetak. Među nama je bila i Slobodanka  Macanović, žena koja traga sa posmrtnim ostacima svojih roditelja, Marine i Radoslava Komljenca, koji su odvedeni

BELGRADO-«L'Europa non dovrebbe metterci di fronte a questa scelta: o essere membri dell'Ue o riconoscere l'indipendenza del Kosovo». Tomislav Nikolic, presidente serbo, l'ha detto il giorno dell'insediamento, e lo ripete seduto sui divani bianchi del suo ufficio a Belgrado, in quest'intervista al Corriere. «Non ho cambiato idea: ho detto "se dobbiamo rinunciare al Kosovo, meglio dimenticare l'Europa" e per me vale ancora».

È alla vigilia della partenza per l'Italia, il primo Paese Ue che visiterà, e nei corridoi gira voce che voglia portare

U nekom pogledu ovo je gore od Buša. Prvo, zato što je Obama prisvojio pravo da ubija američke građane koje on optuži da su "teroristi" samo na osnovu svoje sumnje ili sumnje od strane CIA, pravo  koje Buš nikada nije javno prisvojio. Drugo, Obama kaže da te vlada može pritvoriti zauvek čak iako si oslobođen na sudu i javno je puštao ideje o "preventivnom pritvoru." Treće, Obamina administracija, proširujući upotrebu napada bespilotnih dronova, tvrdi da SAD ima pravo po međunarodnim zakonima da vrši ubistva bez suđenja u suverenim zemljama sa kojima nisu u ratu.

Ovih dana pravo se užarilo na blogu. Ustali valjda neki blogeri na lijevu nogu. Hm, zašto lijevu?

Koliko je vas pročitavši naslov mog bloga "lijevu nogu" poistovjetilo sa lošim danom ili lošom voljom, a koliko nije napravilo nikakvu paralelu? Loš sam u klađenju, ali ovog puta slobodno mogu reći da bih dao desnicu ruku da je ovih prvih ogromna većina. Hm, zašto baš desnu? Tako se valjda kaže, a i iskren da budem, meni to odgovara jer ionako ja sam jedan od 10% populacije kojemu je lijeva ruka bogami em jača em korisnija.

Doduše od moje pete godine branjeno

Danas je Dan ljudskih prava kojim se obeležava 10.12.1948 kada je doneta Opšta deklaracija UN o pravima čoveka, važan dokument koji je oblikovao poslednjih 64 godine ljudske civilizacije.

I te 64 godine su skoro pa dovoljan podatak za opisati našu, ljudsku vrstu, tek 64 godine imamo propis kojim tvrdimo da - svi ljudi imaju jednaka prava, 4000 godina pisane istorije i desetine hiljada godina razvoja ljudskog društva trajala su i prošla bez saglasnosti o tome da - svi mi ljudi imamo jednaka prava, bez obzira gde smo i kakvi smo rođeni - svi smo ljudi i to je osobina koja nas čini jednakim u pravima koja svi moramo imati.

I pošto nisam uspela da nađem lako dostupan tekst Deklaracije na srpskom na internetu, prenosim ga kao post, mislim da ljudima treba da bude jako lako dostupan da bi uopšte znali - otkud nam koja su i čija su naša ljudska prava.

Пошто се СВИ бавимо одрживошћу, свако из свог угла и свако једнако неуспешно (засад), ценим да нема боље теме за блог у овом моменту у Универзуму. Да бисмо дошли до неког смисленог решења морамо добрано продрмати усађена и наслеђена уверења јер, слутим, проблем није у технологији, већ у наслеђеном моделу по којем овај свет функционише. Зато ћу се бестидно усудити да дирнем у саму светињу, свету великомученицу Пољопривреду! Мислим да је она крајње неефикасна, а има и бољих начина да се заради брух...

Da li vam je poznato da tokom toplih letnjih dana, roditelji mogu svoje potomke da upisu u jedan od zanimljivih kampova kao sto su kamp za kosarku, kompijutersku grafiku, fotografiju, tenis ...

 Eto tako je porodica Milentijevic (Toma i Sanja) napravila kamp na Avali namenjen za decu uzrasta od 12 - 16 godina koji ih poducava "kako se pise blog". Kurs traje 7 dana.

Omaž mrtvom prijatelju

Praskozorje, samo što nije svanulo.‚

Od silnog drndanja i nadglasavanja, međusobnog i sa galamom gostiju iscpljeni ćute i radio, i Grundig kasetofon, i oba televizora. Za trpezom svi već baldisali a stolovi još krcati. Od ptice mleka, tako je za Perin rođendan i srpsku (i cigansku, i cigansku! - rekao bi on) moralo da bude. Jagnje, i prase, i jare. I roštilja, i karađorđevih, i pohovanog, i pilećeg i ćurećeg. I kao na svakoj ciganskoj sofri uz meso i kolači, i torte. I sve što poštena kuća pred goste mora da iznese. I tako već rudi i miriše na ledeno zimsko jutro. Još poneko mrljavi po tanjiru, a za gutljaje se više ne zna da li će napolje ili unutra. 

„Eh, da mi je sad jedan burek sa sirom..."
Svi se okreću prema nesvetu koji zakrvavljenih očiju i sa podjebavačkom grImasom koja simulira šeretski osmeh gleda u domaćina.

Pera se samo sa smeškom, bez trunke oklevanja i sekunda razmišljanja, oblači i kaže: „Saće, brate."

U lice cenzuri

U danima kada, usled nemara, nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja - vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost.

Za samo nekoliko dana, privremeno su onesposobljeni blog „Druga strana" i portal „Teleprompter", a obrisan je ceo blog Dragana Todorovića na portalu „Blica" nakon što je Todorović preneo tekst u kome se navode razlozi za ostavku Aleksandra

U Hrvatskoj njeni gradjani srpske nacionalnosti zive neuporedivo bolje nego prije recimo deset godina. Imaju svoju stranku u parlamentu. Ustavno zagarantovana mjesta na lokalnoj i drzavnoj razini. Sve je politicki korektno i formalno prihvatljivo. Evropski standardi, sto se tice prakse, su jos daleko, ali forma je zadovoljena. Postoje srpska nacionalna vijeca kako na lokalnom, tako na visim razinama vlasti. Srbi biraju na posebno ofarbanim manjinskim listicima svoje dogradonacelnike, dozupane... Je li ovo dokaz puta ka demokratiji ili ipak pokazatelj da politicki korektna vlast ustvari ne zeli