E bogu fala najzad možemo da zborimo svojijem jezikom...

Kojijem svojijem jezikom?

Kako kojijem, crnogorskim, nijesi valjda mislio srpskim?

Pravo da ti rečem, komplikovana ti je to stvar…

A što?

Pušti me da finišam ono što sam počeo! Kojim crnogorskim jezikom?

Kako kojim, jedan je crnogorski jezik...

Ne avetaj jadan! Samo u Podgorici od Stare Varoši, Zabjela, Tološa, Momišića... svako govori svojim crnogorskim jezikom, da ne govorimo o Danilovgrađanima, Kolašincima, Cetinjanima, Nikšićanima, Paštrovićima, Bokeljima

Evo zgodnog naslova posle onog o kulturi komunikacije. To su kljucne reci teksta koji cu preneti, da ne bude zabune. Vec duze vreme razmisljam o toj fascinaciji cinjenicom da neko radi u inostranstvu, za koju ljudi misle:

a) da je dokaz kvalieta

b) da je onaj o kom se radi prodao dusu i identitet za pare 

Na stranu privatne fascinacije, ali pitam se da li institucionalizovane senzacije nastaju kao :

a) rezultat potrebe za senzacionalizmom

b) nipotizma i korupcije?

I dok se ja tako pitam, moj drug Boban pise o tome. Evo, procitajte i sami:

Partizan je, noćas,  po sedmi put postao klupski prvak evrope u vaterpolu, nakon 35 godina odsustvovanja iz velikog finala.

Milionski vrijedan projekat, kluba iz okoline Đenove, osmišljen da do proslave  stogodišnjice kluba (2013.) postane najtrofejniji tim u Evropi, se razbio od nešto što je finansijski nemerljivo.

Vaterpolo škola Partizana je jedna INSTITUCIJA svijetskog kalibra, i ja  kao bivši vaterpolista imam prema njoj Oonoliki rispekt ...

Drago mi je da su moji novljani ( na obje strane)  na najbolji način  demonstrirali  šmek bokeške škole

Draga Tatjana Aleksandrovna,

Pretprošle srede imao sam pola sata slobodno, čekajući ženu da završi posao pa da se nadjemo i iskoristimo divan sunčani dan da prošetamo po centru. Pade mi na pamet da svratim do Spasine pekare na vrhu Skadarlije da kao nekada savladam lepinju sa gulašem i ljutim sirom. I to na nekadašnji način - na klupi iznad pekare. Ćopajući tako, primetih Žiku kako svrati u radnju preko puta, izadje sa pivom i sede na klupu iznad. Kako sam upravo završio sa lepinjom, a i ponukan komentarima na gorepomenutom blogu, prošetah do radnje, uzeh nam po pivo i pridružih se Žiki. Boga mi, lepo smo se ispričali: o životu, rakiji, poeziji, Skadarliji, nekim ljudima koje obojica poznajemo. Žalio mi se da više nema prave, zdrave hrane.

Ivica i Sergej

Dakle, prisluškuju nas kako im se i koliko im se prohte, bez naloga suda, mimo zakona, uprkos Ustavu Srbije!!!

OVO SAM PISMO NAMERNO SKRATILA POŠTO NISAM NI IMALA NAMERU DA GA ŠALJEM

      Gost autor: horhe akimov

- Našli smo je u stolici za plažu, ispod jednog od onih suncobrana sa palminim granama, na peščanom sprudu gde se reka Bojana uliva u more... Možda nije na mestu da vam ovo uopšte govorim, gospođo, ali trebalo je da vidite, kako su izgledali, reka, more, sunce u smiraju dana, kakav je bio mir i koja tišina... I talasi su utihnuli na momenat...

The nose grows 
during the whole of one’s life. 
(from scientific sources) 

Yesterday my doctor told me: 
“Clever you may be, however 
Your snout is frozen.” 
So don’t go out in the cold, 
Nose! 

On me, on you, on Capuchine monks, 
According to well-known medical laws, 
Relentless as clocks, without pause 
Nose-trunks triumphantly grow. 

During the night they grow 
On every citizen, high or low, 
On janitors, ministers, rich and poor, 
Hooting endlessly like

Ima ih stvarno razlicitih. Ja nisam nikakav poznavalac.

Ali ko cuje ovo i ne svidi mu se... ne znam sta da mu kazem

Iz izvora bliskih Vladimiru, saznajemo da je Ministarstvo za obilazak velikih sportskih manifestacija u inostranstvu i slikanje sa sportistima tek i samo ako ostvare neki rezultat u jednom od pet probranih sportova uputilo hitnu poruku svim sportskim savezima. U poruci se osuđuje sinoćni postupak košarkaša Srbije koji su prilikom dodele medalja na Evropskom prvenstvu za košarkaše na pobedničko postolje izneli zastavu na kojoj je ekonom reprezentacije napisao ljubavnu poruku svojoj devojci.