Juče je Queeria bila u zvaničnoj poseti našoj dragoj koleginici blogerki i drugarici Biljani Cincarević. Pošto smo Boban i ja ceo dan u kancelariji ispijali kafe, kod naše drage domaćice smo popili nekoliko viskija. Kao što je već poznato, alkohol pomaže da se razveže jezik. Tako smo od nje saznali ko finansira predizbornu kampanju LDP-a, s kim se švaleriše Čeda Jovanović, o finansijskim malverzacijama Bebe Popovića, kojim spletkama se Biljana Srbljanović sve služila da bi postala kandidatkinja za gradonačelnicu, o heroinskoj zavisnosti Pere Lukovića…

Biljana Cincarević, koja je i sama na listi LDP, nam je ovo sve ispričala u poverenju, ali mi kao dugogodišnji aktivisti civilnog društva ne možemo da dozvolimo da ove informacije ne procure u javnost. Takođe, kao osobe koje su do sada podržavale LDP moramo da istaknemo da smo veoma razočarani i skandalizovani.

Molimo vas požurite sa čitanjem, dok ovaj tekst ne izbrišu sa bloga b92.

Istina o LDP, širi dalje!

(zapisi sa Krsta jednog, možda baš ovog, kasnog jutra u novembru 2018. godine po, u ovom delu sveta, generalno prihvaćenim kalendarima)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Gost bloger, moj drug Zoran Modli o Trezoru:

 

 JESEN STIŽE, JA SE NE OTREZORIH

Jeste, u pravu ste, nakon što je autorka „Trezora“ Bojana Andrić objavila da u novoj programskoj šemi RTS-a ova emisija više ne postoji, iz javnog servisa je stiglo saopštenje da se radi samo o letnjoj šemi. Ah, da, i da će trezorci, zajedno sa upitnicima, takostojestvarima, balkanskim ulicama, tevelicima, stamaromuakcijama... biti ponovo na programu na jesen. Ja i ne sumnjam da će tako biti.
Pazi, bogati. Bojana, dakle, priča napamet i pojma nema da je TV Srbija u stvari čuva i neguje kao malo vode na dlanu?

 

 

 

Kad se dogodi nasilje, to znači da su propala sva druga ljudska umeća rešavanja situacije. Nasilje je, stoga, dokaz neumeća, odnosno nemoći.   

Nasilje kao metod kod nas je prisutnije i dublje nego što možda mislimo da jeste. Hajde da ne idemo predaleko unazad, nego da se osvrnemo samo nekoliko decenija unazad, pa da krenemo od onog mirnodopskog perioda nakon II sv. rata. I u miru je svakodnevno apostrofirano postojanje nekakvog spoljašnjeg neprijatelja (države, uređenja...) koji stalno vreba. Mada je, tada, taj neprijatelj bio više jedna apstraktna kategorija,

 

Već par puta sam se na ovom blogu  deklarisao kao (radikalni) utopista,  što uostalom i sad činim,  otprilike učinio sam to isto onoliko puta  koliko sam i izjavljivao  da ne gledam tv serije.

E pa, nedavno sam, po nagovoru blogokolege Ribozoma (tnx Rib), odgledao jednu (2 sezone od po 6 epizoda) koja se gle nikakvog li čuda zove upravo Utopia.

I sad ću malo da izigravam  tv kritičara sveopšte prakse, koristim riječi što

Deo anonimne prijave protiv OŠ "Mladost" iz Novog Beograda, za koju siroma' budžetska inspekcija nema ni vremena, ni osnova, ni inspektora da je proveri, glasi: "U toku 2007. godine potrošeno je za reprezentaciju 850.000,00 dinara. U toku 2008. godine 500.000,00 dinara. U toku 2009. godine 600.000,00 dinara. Po računima 'Ekomes-a' (komšije direktorke) svaka prisutna osoba na proslavama pojede 1-2 kg mesa i plus hrane i pića po ostalim fakturama dobavljača. Za dan škole direktor je donela račun na 16 litara gorkog lista (priložena kopija fakture). Za muziku za gore navedeni period je plaćeno preko 350.000,00 dinara i to drugovima muža direktorke (po fakturama i po ugovoru o delu)."

“Kupujte kod nas da bi ste zaradili!”

Zarada u ovoj reklamnoj poruci ima smisla samo ukoliko je kupovina obavezna stvar.  Naravno, logicnije bi mozda bilo reci: kupujte kod nas da bi ste ustedeli, ali glagol stediti je za potrosacko drustvo prava anatema.

Nema goreg kad covjek nema od cega ustediti, ili nema od cega da kupi osnovne namirnice, ali da li je sva sreca danasnjice stala u rijec “shopping”.  Za ekonomiste dvojbe nema. Potrosacko drustvo je produkt, ali i neophodnost globalne ekonomije.

O tome kako je sve pocelo tj. odakle je krenulo, postoji li ozbiljna alternativa  potrosackom drustvu, iz svog ugla, pise

Drug Clan

 

Pedja Starcevic poginuo. Ivica Lazovic ostao dozivotni invalid a njegov napadac danas slobodan covek. Povredjeno na desetine ljudi. Smrkovi, Vodeni topovi, suzavac, Riot police. Hladnoca, strah... 

24. decembar 1996. nije bio kao svaki drugi dan. Za mene, sada kada se osvrnem

Posto se ni u jednom korporativnom mediju ne moze saznati sta se zaista desava u Grckoj evo malog izvestaja iz centra desavanja od samih aktivista. 

 

3.mart 2010 (sreda)

Vlada je, pod diktatom Evropske Unije, objavila novi paket mera štednje, treći u poslednjih nekoliko meseci, koji podrazumeva smanjenje trinaeste i četrnaeste plate za 30%, a zajedno sa još nekim zakidanjima to konkretno znači da će se godišnji iznos plate smanjiti za dvanaestinu. Takođe Vlada je uvela nove poreze na alkohol i cigarete, a porez na dodatnu vrednost je podignut

 

Sticajem okolnosti posetio sam za vikend Kraljevo i okolinu. Kao što znate tamo je bio prilično jak zemljotres. 3. novembra dve osobe su poginule u zemljotresu jačine 5,4 stepena Rihterove skale, koji se dogodio jutros u 1,56 časova, sa epicentrom na 10 kilometara severozapadno od Kraljeva. Energija oslobođena ovakvim zemljotresom je ekvivalentna energiji eksplozije  između 32000t TNT i 80000t TNT-a. Po Merkaliju je bilo između 7 i 8 stepeni (to su efekti na površini).

Bio sam i u samom gradu i u nekim okolnim selima.

Evo kratkog izveštaja u obliku nekoliko

 

Gošća bloga: Mirjana Bogdanović, izvršna direktorka i osnivačica GSA

Zašto odgovaram na blog Gorana Miletića? Zato što me prilično iritira kada neko ko se inače bavi ljudskim pravima ne govori o stvarima otvoreno nego onako, eto, insinuira. Uglavnom krijući se iza 'izmišljenih prijatelja'. Najnoviji je „prijatelj iz Brisela", što mi dođe žao, priznajem, nešto sam zavolela onu „novinarku" iz blogova o Paradi 2011. I zato što ni ja, ni bilo ko iz Gej strejt alijanse (GSA) više nećemo dopuštati da se insiunira na naš račun, pa makar nas gromovi spalili što u javnost iznosimo neslogu i ne ćutimo zarad 'viših ciljeva' i tog mita o jedinstvu pokreta. Inače, o tom mitu i zašto je on totalitaran sam već u par navrata govorila, pa ne bih da se sada ponavljam. A i ako ćemo pravo, diskutabilno je koliko je uopšte Miletić deo LGBT pokreta.

Elem, mi naivni i iskorišćeni (čitajte GSA sudeći po Miletiću) napravismo u sredu taj skup ispred Vlade Srbije i postadosmo „okidač licemerja i bezobrazluka". Neću to pokušavati da osporim već bih radije da upitam da li smo okidač za to samo državi ili i još ponekom? Imam utisak - mnogima, ali ću se ovde ipak najviše zadržati na autoru bloga „Parada bezobrazluka" i onome što on tu stvarno kaže.

Ima tu neko vreme kako su se ploče utrendile. Objašnjenje koje nam nude sledbenici tog napora nije samo kvalitet zvuka, već i zahtev koji pred slušaoca postavlja gramofon: ploča se sluša cela.

Svakako da dobre ploče imaju izrazitog favorita širokih narodnih masa, ali najbolje ploče imaju tajne favorite, pesme koje se vole upravo zato što su se čule kroz slušanje celine, jer su dobile šansu, jer su bile deo jedinstvenog osećanja ili su ga stvarale. Recimo, u slučaju albuma Led Zeppelin IV svi znaju za Stairway to Heaven ili Black Dog, ali tek poneko ume da poštuje hipnotičku snagu The Battle of Evermore ili način kojim When the Levee Breaks najavljuje stvari koje će nas tek obarati sa nogu.

Ploče su imale strukturnu logiku. Sastavljene od dve strane, A i B, obično su se sadržavale desetak pesama, gde su obično prve bile brže a kasnije sporije. Ovo je krajnje uopštena stvar, bilo je ploča i sa samo jednom ili sa čak desetak pesmom po strani. U standardnom stanju, razpoznavali smo pesme po mestu na strani, recimo A2 je druga pesma na prvoj strani. Ozbiljniji slušaoci su se obično kleli u B3, dok su šminkeri kupovali ploče isključivo zbog A1 - recimo na ploči Bio sam naivan crnogorskog pevača Daniela A1 je bila Džuli, a B3 je bila Ti Si Moja Sretna Zvijezda. Koje se sećate? :)

Eto, raspisao sam se o pločama, a zapravo sam krenuo da pričam o The Astonishing, novom albumu mog ljubljenog progresivnog Dream Theatera. Hajde da odmah čujemo ulazni singl sa albuma, pesmu The Gift of Music, pa ćemo da bistrimo detalje.