Godine 2014. Facebook je lansirao igricu koja je trebalo da otkrije korisnicima njihov tip ličnosti.

Igrica je bila dizajnirana tako da ne prikupi samo podatke o korisniku nego i o svim njegovim ( njenim) Facebook prijateljima.

Pepostavlja se da je u kvizu učestvovalo 270.000 FB korisnika i da su na taj način prikupljeni podaci ( lične preferencije

ПОСРНУЛИ АНЂЕЛИ – НИН-ОВА НАГРАДА

У финалу за НИН-ову награду нашло се четворо писаца - Владан Матијевић за роман "Сусрет под необичним околностима" (Лагуна), Ивана Димић за "Арзамас" (Лагуна), Владимир Табашевић са насловом "Па као" (Лагуна) и Владислав Бајац са романом "Хроника сумње" (Геопоетика).

Жири НИН-ове награде критике за најбољи роман године, у саставу Тамара Крстић, Јасмина Врбавац, Зоран Пауновић, Михајло Пантић и Божо Копривица (председник), претходно је од 170 књига у ужи избор уврстио 11 издања.

Име 63. добитника НИН-ове награде биће познато 16. јануара у подне, најавио је тај недељник а свечано уручење биће урпиличено у Југословенској кинотеци 23. јануара у 17х.

НИН-ова награда први пут је додељена 1954, а прошле године награђен је Драган Великић за дело "Иследник".

Oko granice
22. novembar

Nikada mi neće biti jasno kako pogranična policija zna da smo negde u
pojasu nejne prinadležnosti podigli kamp. Da li im neko dojavi? Ili
nas sami vide, što nije posebno teško budući da i ne pokušavamo da se
krijemo? U poljsko-ukrajinskoj pograničnoj zoni dva puta su nas
presretali i legitimisali tokom samo jednog dana, a onda

Magistralni put kojim se kotrljam kreće od Marmarisa na Tirkiznoj obali i vodi uz more do Mersina, koji Turci nazivaju Biserom Mediterana, odakle potom zadire u kopno, zavlačeći se sve dublje na istok, preko kurdskog Mardina pa južno oko Ljubičaste planine, gde ulazi u Iran. Ispijajući jutarnju kafu, pratim na mapi žutu liniju sa oznakom De-četristo, kojom je iscrtan. Već danima žalim što neću moći da njime vozim sve vreme, jer iako planiram u Iran, ta ruta nije bezbedna za samu ženu. Duž obale, koja je turistički razvijena, stanovništvo je uglavnom naviklo na zapadnjake i zapadnjački pogled na svet, po kome su muškarci i žene izjednačeni u slobodama, pa tako čak i mlade devojke putuju same. Ali kad se samo malo udalji od Mediterana, posebno na istoku Turske, putnica postaje izložena neodobravajućim pogledima meštana zato što narušava vekovne običaje, uznemiruje maštu muškaraca i u manje stabilnih priroda može da probudi mračne strasti.

Ernest Hemingway je jednom izjavio da je njegovo najbolje delo prica koju je napisao u 6 reci:

For sale: baby shoes, never worn. 

Ima i ona od Blake Morrisona:

Womb. Bloom. Groom. Gloom. Rheum. Tomb.

Vremena je premalo, a zivota previse.

Treba biti ekonomican. Skratite, aman, ljudi!

Naša zemlja nalazi se u vrlo kritičnom finansijskom stanju. Pad našega dinara, koji je izazvao jednu ogromnu neizdržljivu skupoću u zemlji, izazvao nas je da razmišljamo o tome. Prost uzrok je izazvao taj pad, što mi više uvozimo robe, nego što izvozimo sirovina. Sasvim prirodno da onaj koji više troši a manje privređuje, mora propasti. Tako je sa jednom kućom i porodicom, tako sa celim narodom, pa tako i sa državom. Naša država samo zbog toga zaljuljala se cela iz temelja. To vam je i suviše poznato. Ali to nije dovoljno samo znati a ništa ne raditi na uklanjanju tih uzroka, koji otežavaju život. Država ne može ništa da učini kad narod neće. Iz naroda samoga mora da pođe inicijativa za preduzimanje mera da se život olakša.

Jedan od najvećih uzroka koji povećava tegobe života, koji mi sami sebi tovarimo na vrat, a koji sami možemo da otklonimo, ako hoćemo jeste: NAŠ LUKSUZAN ŽIVOT, oličen u luksuznoj nošnji, naročito kod ženskoga sveta. Ogromne se sume novca daju za predmete, koji su potpuno nepotrebni, a ništa se od njih u zamenu ne dobija. Statistika našeg uvoza luksuznih predmeta može nam to najviše posvedočiti. Da toga nije, sasvim bi drukčiji naš život izgledao. Skroman život, to je sreća, spokojstvo i blagostanje za svaki narod.

Jedna vrsta priče je kada su se tvrdnje iz članka Bila Kviglija, koji uz njegovu dozvolu prevodim, pojavljivale u štajaznam tekstovima i izjavama Klajva Staforda Smita, poznatog međunarodnog advokata koji je zastupao interese nekoliko zatvorenika u konclogoru Gvananamo ili pak Endija Vortingtona, britanskog novinara, autora i blogera, kome je taj konclogor specijalnost, a sasvim je druga priča iliti new ball game kada te [iste] tvrdnje, u izjavi pod zakletvom [pdf fajl] za američki federalni sud, iznese pukovnik u penziji, koji je od 2002. do 2005. godine bio šef kancelarije [Chief of Staff] Državnog sekretara SAD, Kolina Pauela. Dakle, now it's official!

Interesni Kazki je dvojac-družina uličnih umjetnika iz Kijeva, koju čine  AEC i Waone.

Njihov umjetnički put vodi od klasičnog slikarstva, preko radova na enterijerima, te muvanja po kijevskoj uličnoj art sceni, gdje su i izgradili svoj jedinstven, bajkovit  i za modernu urbanu umjetnost pomalo atipičan izraz.

"A ti dervišino moja, kadija postao, sudiš li, sudiš...Čovek dođe na vlast sa namerom da promeni svet, a promeni sebe...Svet ostane isti a valjalo bi ga iz temelja mijenjati. Samo strah ga drži ovakvijem."

Sreli smo se nekoliko puta. Samo smo jednom "službeno" razgovarali. Tada je, na neko moje pitanje o politici, citirao ove redove iz Selimovićevog romana. I objasnio mi zašto Beograd za njega arhipelag, skupina živopisnih ostrva.

                 jer u snu zaspati donosi buđenje u nekom drugom životu (г. С. Павић)
прижељкивао сам одвајкада медитацију на врелу испупчене воде што би чинило неоноар приче узбудљивим и атрактивним за умишљај читаоца, али ми се то не остварује ,нити ће, замагљујући ми перцепцију бинокуларног указа сиве свакидашњице,неминовности на коју сам осуђен.

Izvinjavam se što odmah nisam pokrenuo blog na ovu temu. Vidim da ste se već rastrčali po blogu sa pitanjima primedbama i slično.

Hajde da to radimo ovde.

Mada kao što rekoh na jednom mestu sada smo u fazi testiranja unosa sadržaja. Sve ostale funkcionalnosti bloga rešavaćemo od sutra.

Za sada mi se čini da nema nekih primedbi u tom segmentu. Ako ima dajte odmah da to rešavamo.

Znači unos teksta, fotki, linkova i slično.

Primetili smo bagove kod Srdjana Kusovca i njih ćemo rešiti koliko sutra. Ubacićemo filter koji čisti tagove koji se

Ја сам имао ту (не)срећу да сам доживео истовремено аутовање два своја идентитета: религијског и сексуалног.

Било је то негде око моје 20те године. Технички гледано, касно. Слутећи конфликт који ће постојећи идентитети направити, њихово испољавање (аутовање) и признавање, пре свега себи самом, одлагао сам колико сам могао. Вакуум који је настао испуњен је музиком. И свим око музике. Слушање, свирање, певање, учење и све у круг. Одлагање материјализације својих идентита уопште није препоручљиво. И поред тога ја сам свесно чекао да се бар средња школа заврши. (Појашњење: средња музичка школа у Србији уме да буде екстремно напорна; на четвртој години сам имао 20ак предмета од тога сваки двочасовни + ванредне пробе хора; кад се на то дода редовно вежбање клавира (3 сата дневно), солфеђа (колико се стигне), јасно је да се даље од музике и не може отићи.) Није ми био потребан додатни духовни напор који би ме омео у школовању.

То што су моји идентитети били на "стенд бају" никако не значи да су били угашени. Пре бих могао поетски да их опишем као сабијени вулкан окован непробојним механизмима одбране. Исказивали су се понајвише кроз уметност (нпр. писање песама без родова, обраћање "апстрактним лицима") и, наравно, кроз снове. Снови су ми били у тоталном нереду: од најпорнографскијих (са све групњацима) до најбожанскијих (са све угледањем Христа и Оца). На јави су се оба идентитета испољавала макар толико да сам био свестан да постоје (ал' нисам баш хтео да признам). Све се ипак завршавало на почетним импулсима: религијском надахнућу и сексуалним поривима.