Autor: Rodoljub Šabić

Dva maloletnika od 10 i 11 godina pretukla su jednog osamdesetjednogodišnjaka! Prišli su mu na ulici, tražili novac i nezadovoljni onim što je imao i dao, napali ga i pretukli. Užas!

Ovo je danas vest kojom se  (uz samo malo manje šokantnu vest da su dva mlađa punoletnika bejzbol palicama pretukla dekana Fakulteta političkih nauka), bave gotovo svi mediji. I "nude" informacije koje prosto provociraju neka pitanja.

Dakle:

"Događaj se desio pre dvadeset dana."

Zašto je bilo potrebno toliko vremena pa da postane "vest"?

Sledećim rečima počinje knjiga sličnog naziva:

Кад смо фебруара мјесеца 2004. године претраживали стару књижницу манастира Бођана, нисмо ни слутили на какве ћемо ријетке и драгоцјене књиге наићи. Једна је ипак била немјерљиво вреднија, неочекиваног и изузетног садржаја, књига о којој су снивали етнолози, историографи, филолози, истраживачи старе вјере и упоредних религија, исви они kоји су се бавили, на било који начин, србском прошлошћу или србским наслијеђем, баштином.

Иако неугледне спољашњости  обичног наслова 

''Песме и обичаји укупног народа српског – Обредне песме'' , њена садржина је била од сувог злата.

Nekad davno, kad je još postojala vojna obaveza, muškarci su svašta radili kako ne bi išli u vojsku i rat. Pucali sebi u nogu, sekli prste, tražili vezu kod lekara da budu nesposobni, lažirali ravne tabane, bežali iz zemlje... Kako se približava 10. oktobar i gej parada, mnogi koji su je podržavali smišljaju razloge zašto su baš tog dana morali tetki da odnesu lek. Tako ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić neće da ide bez ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, a on neće bez Slavice Đukić-Dejanović, kojoj baš tog dana dolazi seljanka iz Svrljiga da joj donese sir, pa nije u mogućnosti da dođe. Ono što je poražavajuće jeste da organizatori Parade ponosa non stop pričaju kako je ona važna za evropske integracije, kako je to dokaz da je Srbija demokratska država, kako će Beograd pokazati duh metropole i da će doživeti turistički bum, kako bi se ti državni funkcioneri, koji su od reda podržali gej paradu, odlepili iz svoje fotelje i prošetali ulicama Beograda. Paradu već prate svi mogući epiteti osim gej. To je državna parada, policijska, evropska... što je propust samih organizatora koji o gej pravima uopšte ne govore. Ali, nisu oni tema ovog teksta, već oni koji će biti preko puta, s one strane kordona.

Nemoj plakati više *

Ovo su tvoji poslednji udasi

Ovi zidovi ih neće zadržati napolju

Zadržaće tebe unutra

Ali ko će te zaštititi

KO ĆE TE ZAŠTITITI?

Gost autor: Boban Skerlić

Nekoliko je argumenata protiv predloga da Skupština Srbije izglasa Rezoluciju o zločinu u Srebrenici. Namerno pišem ‘zločinu‘, jer je to termin oko koga se saglasio i bivši osnivač Sigurne kuće za Ratka Mladića, a na to su izgleda spremni da pristanu i poslanici pod kontrolom Mitropolije crnogorsko-primorske, ruskog ambasadora i komesara iz Drenove. Oko tog termina je izgleda postignut konsenzus, pa da se na njemu zadržimo.

Ne znam da li će istorija 100-200 godina od danas praviti razlike između ustanaka/revolucija koje tresu današnji arapski svet ili će biti slikana širokom četkom i sve ih slupati pod isti kišobran. Ne bi me čudilo ovo drugo, ali mi kao savremenici tih događaja ne bi trebalo da upadnemu u tu zamku.

Drage naše dragi naši, daje se na znanje da drugog kruga blog-izbora ipak neće biti.
Drugi krug nije bio planiran inicijalnom idejom blog izbora. Ta ideja se pojavila tokom glasanja u prvom i poslednjem krugu. Kao i svi drugi izbori uviđate da je i prilikom ovih bilo sumnjivih obećanja, lažnih nada i brložnog  nemorala.

Danas, kada su nam ukinuli vize
Dajem časnu sojersku reč:
Da ću svuda po svetu putovati i londrati
I biti dobar drug;
Da ću voleti pasoš kao rođenu materu svoju
I voleti zemlju, najmiliju grudu,
Da ću razvijati mapu da se ne izgubim
I seljaka pitati dok sve dvaput ne proverim,
Da ću ceniti sve ljude sveta
Koji žele slobodu i pir!

Da mi je samo neko dao taj pasoš pre petnaest godina, ne bih sada pisala sa pakovanjem na kosi i peškir-turbanom, već pravila plan. Danas, kada nisam više pionir, planovi se prave

(lekcija i lična istorija, kao odgovor na (od)ličnu provokaciju)    

Društvo književnika Vojvodine, pri Međunarodnom festivalu literature, organizovalo je Slem šampionat: tekmu za najboljeg slemera Srbije.

Pozivnice smo dobili čak dva meseca u napred. Prijave su se slale

Na slici njih dvoje. Dimitrije i Ursula. Grle se, vole se pred kamerama.

Dirljiv prizor iskreno radosnog susreta ministara vanskih dela Slovenije i Austrije negde u Alpima. Ruke šire, u lice se ljube, za junačko pitaju se zdravlje. Mita je srećan što će moći da ide u Austriju koliko puta hoće i kad hoće a da nikome o svojim namerama ne polaže računa. Bečka gospođa je isto zbog nečeg radosna, pojma

Ne volim kad nisam obaveštena. Kad mi promaknu stvari, pa me realnost zaprepasti za dobro jutro.

Jutros je štucavim kreštanjem zagrcalo zvono na ulaznim vratima (sto puta sam rekla Žmuu da se to popravi). Balkanskim, nikadneznaš, pogledom kroz špijunku utvrdila sam da me sa druge strane presovanog drveta, zvanog vrata, gleda nemirna bela loptica na federu, sa crnom tačkom u sredini. Radoznalost bratska sa pavijanima naterala me, da uprkos svim mogućim opasnostima, koje vrebaju samu ženu u stanu, otvorim vrata i rizikujem napad isturenog odreda vanzemaljske invazije.

Piše: Rodoljub Šabić

Početkom, sada već davnih, 90-tih godina prošlog veka,  u SAD, u Los Anđelesu, grupa policajаcа je lišavajući slobode mladog delinkventa Rodnija Kinga, primenila silu. King je, teško povređen, završio u bolnici, a policajci u sudnici, na suđenju koje je trajalo skoro godinu dana i na kraju kojeg ih je  sudska porota oslobodila. Ali, u medijima se pojavio snimak koji je sačinio slučajni prolaznik, a koji je "govorio" da su policajci primenjivali tešku, brutalnu silu na način koji je šokirao javnost. Kako je King bio crnac, a policajci belci,

Danima me muntaju da su uplatili, a kinta nikako da legne.

Najzad!

Predlozi za povod, naslov i zezanciju su bili:

1. Како сам све прослављао рођендане.

2. На чијим сам све рођенданима био/ла...

3. Da li vam je neko nekada napisao rodjendanski blog?