Jednom davno mama mi je rekla da su dvorske dame čuvale latice cvetova koje su dobijale od udvarača u malim kutijama. Kasnije sam saznala da mogu da se poprskaju parfemom. Kao što fotografija zarobi vremenski trenutak, tako latice zapamte nečiju naklonost, sačuvanu u kutijici.

   Nekog cveće voli, nekog ne. Mama je obozavala cveće, a i ono nju. Sve joj je uspevalo. I sve bi bilo u redu da me jednom nije probudila u šest da vidim kako se "otvorila" ruža.

U celoj ovoj fami oko nove srpske političke mislenice, Jelene Karleuše (ne, nije blog o njoj ili bar ne samo o njoj) iskristalisalo mi se nešto pitanja i nešto malo zaključaka.

Za sovu i ševu.

U kojoj fazi ste vi?

Novi Sad juče (b92)

Novi Sad pre nedelju dana

Poštovani blogeri

- iskreno dirnut pažnjom blogera AO koji je ponudio da kod njega mogu da objavim svoj    tekst

a

Klik na sliku da dobijete Google alat u kojem sam je napravio.

(Dnevničke bilješke, 7. dio)

24. aprila 1999 (subota)

Navečer, na piću s grupom Jugoslavena. S. plače. Ne vidi izlaz iz sadašnjeg stanja. Nakon bombardiranja televizije, kaže, nema tog cilja kojeg se ne bi usudili gađati. Poraz je pitanje dana, kaže ona. Kaže da se nikad nije osjećala ponosnijom što je Srpkinja, i da tako osjećaju mnogi u Srbiji. Rezultat svega toga je - niti će se ovi predati, niti će oni prestati gađati. Dakle, razaranja mogu trajati godinama. To razara svaku ideju budućnosti.

B. je ogorčen na NATO napade. Nacionalizam

Ili Kad ćorav progleda, daleko vidi  

Samo je falilo -- majke mi, nismo krivi za: Kosovo, nemaštinu, lošu privatizaciju...
Krivi su neki loši ljudi koji sede tu oko nas.

A što niste imali ministra prosvete, kulture, gospodo?

Sećam se reči uvaženog Mićunovića, koji je jednom prilikom izjavio kako nikako ne bi bilo dobro da prosvetu prepuste  koalicionom partneru/ima -- onda kad se sastavljala prethodna vlada.

Od danas, pa u naredne dve nedelje, u američkom gradu Njujorku najbolji svetski teniseri i teniserke imaće piliku da se nadmeću u pojedinačnoj konkurenciji, kao i u konkurenciji parova i mešovitih parova. Mečevi će se održavati u dnevnim i večernjim terminima. Dnevni počinju u 11h (17h po našem), a večernji u 19h po lokalnom (01h po našem) vremenu. Igraće se na 16 terena, među kojima je i Artur Eš - najveći teniski stadion na svetu kapaciteta za 23771 gledalaca, koji je izgrađen 1997. a od ove godine je opremljen i pokretnim krovom.

Veljko Kockar, an all-but-forgotten cartoonist from pre-WW2 Yugoslavia, was the creator of the Kaktus Kid, a Disney-inspired hybrid of man and cactus. After liberation of German-occupied Yugoslavia, the newly established Communist government denounced Kockar as an enemy of the state and, without a trial, shot him as an allegedly Gestapo agent.

Zato je od pamtiveka sabirni centar i gospode i hulja i kraljeva i ološa, pedigriranih i onih koji čak ni ne znaju šta ta reč znači. Kafane, hanovi, bistroi, mejhane, gostionice, restorani - postoji još i niz drugih opšte poznatih a i lokalnih naziva za adrese, na kojima se dočekuju mamurne zore sa ispražnjenim novčanicima.

lepo je i ne boli!

Umesto sve one mrznje, bestijalnosti, besmislenih polemika, blamaza politichara, zadrtosti crkve, kordona policije, ovog, onog,... je l' moze jedna feshta, kao u svim gradovima dobre volje, pa josh da dodju turisti, ostave neku kintu za dobro zezanje,.. svi se ludo provedu, pa onda svi prichaju kako je bilo sjajno, i ostane ta pozitiva vezana za nash grad!

A imamo i lepshu reku-i to dve!

edit-sada sam saznala da je parada ponosa otkazana-Beograde, stdi se!

za mene je najupečatljivija slika grada raskrsnica. sa dosta saobraćaja... 

Svako ko je imao priliku da vidi Mikelandjelovog Davida verovatno nije mogao da se otme utisku da je ovo umetnicko delo nastalo od ogromnog komada kamena. Oni malo mastovitiji su isli malo dalje ... David se skrivao u toj steni, a Mikelandjelo ga je samo "izvukao" odatle.

Možda me od one operacije u Nemačkoj pretprošlog ministra zdravlja (koji je utonuo u - za njega - prijatni zaborav javnosti, a izgleda i ovih što se razmeću ovih dana nekim navodnim borbama) nije nešto nasmejalo kao jučerašnja vest da je „ministarka zdravlja prof. dr Slavica Đukić Dejanović iznenadila (prek)sinoć zaposlene u KBC ,Dragiša Mišović', kada je bez najave posetila ovu zdravstvenu ustanovu". U nastavku agencijske (Tanjugove) vesti kaže se i da je „direktor KBC ,Dragiša Mišović' prof. dr Radisav Šćepanović referisao ministarki...", da ne citiram dalje.

Ne sumnjam da direktor ustanove katkad ostane u njoj i uveče, ali me je oduševila ta koincidencija da se nađe u pravo vreme na pravom mestu, mislim - kada ministarka dođe, bez najave. A te dolaske bez najave je najavila pre mesec-dva. Nije loše ni to, ako neko među zaposlenima poveruje da je i to moguće.